Archive for the 'Dešavanja/događaji' Category

Jubilarna deseta Putospektiva …

I ove subote na kraju meseca, dole u Rexu, bila Putospektiva. Ovaj put nešto kraća i brža, samo dve umesto tri priče.
Prvo je gospođa Snežana pričala o planinarenju po Srbiji i bližoj okolini. Interesantna priča, samo sam ja imao problem sa njenim glasom. Ima tako tih nekih glasova koji me lagano uspavljuju, a gospođa Snežana ima baš takav glas, pa sam se na momente malo borio za koncentraciju. Posle nje je o Irskoj pričao Uroš. Njega smo već slušali u priči o Černobilju. Priča iz Irske nije bila baš toliko dramatična, ali i nije da nije. U svakom slučaju bila je prilično vesela.

.

Putospektiva deseta - Tamara - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Snežana - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Tamara - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Tamara - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Uroš - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Tamarine fotografije su ovaj put u većini zbog rođendana :)

.

Kroz rupicu …

Nije ni tajna ni novina da fotografi, kad se sastaju, često počnu da pričaju u nekim, za ostali deo sveta čudnim šiframa. Slično kao auto zaluđenici, samo što su oni malo češće barataju brojnim troslovnim skraćenicama, a fotografi brojevima i imenima. Oduvek je tako, volimo mi ponekad da se nadmećemo u znanju, a ako se ima onda i u imanju. Super umeju da budu takvi momenti, mnogo novih stvari može da se čuje, ponešto i da se nauči, a vreme tako provedeno se broji u dobar provod.

Međutim ponekad se u ekipi pojave i neke nove, drugačije priče i jedna takva prilično posebna priča je sinoć krunisana izložbom. Ova priča Lazara Lekovića je posebna po fotoaparatima kojima su fotografije snimane. Evo ih ovde poređani.

Lazarovi limeni - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Jeste, dobro vidite. Limenke i limene kutije, posebno obrađene da mogu da se otvore i  bezbedno zatvore i sve imaju po jednu malu malenu ripicu sa strane. Ovo su pinhole kamere i to najprostije moguće. Pinhol fotografija je fotografija bez objektiva, svetlo se na fotoosetljivu površinu projektuje kroz malu rupicu. Romantično je sve to nekako, omogućava ljudima da sami stvaraju i kamere i fotografije i internet je pun uputstava kako sami da ih napravite. U novije vreme postoje i za digitalne fotoaparate poklopci sa precizno laserski izbušenim minijaturnim rupicama. Sve ovo je suviše komplikovano u odnosu na Lazarove limenke.

Motivi na fotografijama su različiti i malo iznenađujuće ima i ljudi. Čudno je jer nije lako tako dugo pozirati za ovakve fotografije, ekspozicije traju neuporedivo duže malenih razlomaka sekunde. Na sve to, kadriranje ne postoji kao neka realna opcija već samo kao neko od prilike postavljanje limenke, rupicom prema nečemu što se fotografiše. Rezultati su naravno potpuno fantastični, na prvom mestu neke neverovatne perspektive nastale krivinom foto papira na kojem se snima.

Lazar i drugari - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Izložba se zove Retro i otvorena je u galeriji Eurocentra u centru Beograda. Najiskrenija preporuka da svratite i pogledate. Ove stvari se jako retko viđaju danas.

.

Afrika … bol i boje

Opet ja na nekoj izložbi.

U sklopu LifeBalance projekta koji je počeo izložbom odabranih radova otvorena je još jedan izložba. U istom velikom prostoru hola Narodne banke prikazane su fotografije Brendona Benona (Brendan Bannon), fotografa koji već godinama fotografiše po ćoškovima i zabitima Afrike.

Interesantno je to kako se poklopilo da su inicijali autora ujedno početna slova dva najjača utiska koje zrače njegove fotografije. Bol i boje. Boje su zaista fenomenalne, živopisne, kada se ne bi gledalo ništa dalje od prostih prizora, bile bi čak po malo i vesele. Međutim ove fotografije se teško mogu gledati tako podeljeno. Čak i kada su na snimku deca koja se igraju, priča sa fotografija je protkana nekim bolom.

.

Brendan Bannon u galeriji Narodne banke - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Izložba je otvorena do subote, a okviru celog dešavanja u četvrtak (09.01.2014. u 18:oo) će se održati predavanje autora i otvoreni razgovor o savremenoj dokumentarnoj fotografiji. Ne znam za vas, ja ću se potruditi da izložbu obiđem još jednom, a i da stignem na to predavanje.

.

Brendan Bannon & Fashion - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

.

LifeBalance, Periskop, RAW knjiga, Putospektiva …

Stvarno će ispasti da samo visim po izložbama i sličnim dešavanjima, a nije baš da je tako. Jednostavno ova prošla nedelja se tako poklopila, a kad je već tako, da ne cepkam događaje u zasebne postove. Može i ovako zajednički. U ponedeljak bilo Džonijevo otvaranje,  i to sam odmah nakačio ovde, a ostatak nedelje nikako da stignem da nešto završim. Prvo sam hteo da pišem samo o sredi u kojoj sam pokušao i uspeo da uklopim cela dva dešavanja.

.

LifeBalance - Tehnička podrška - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

LifeBalance je već tradicionalna izložba koju organizuje ArtBalance ekipa, već sam pisao o jednoj njihovoj izložbi. Ova otvorena u velikom holu velike staklene zgrade Narodne Banke srbije, tamo malo niže Slavije. Baš bilo dosta ljudi, mnoga poznata i mnoga dobro znana lica iz sveta fotografije. Mnogo, baš mnogo fotografija, majstorski snimljene, majstorski odabrane, na žalost opet relativno malih dimenzija i ne baš sve najbolje osvetljene. Inače, ovo otvaranje izložbe je samo početak niza dešavanja među kojima su i predavanja nekih viđenih svetskih autora. Piše ceo raspored na ArtBalance sajtu, a verovatno će se pisati i ovde :)

.

LifeBalance - Momir - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Odande sam malo požurio ka Terazijama, do Podmornice na Periskop koji je najavljen kao retrospektiva nekih gostujućih Periskopa po Srbiji i svetu. Nisam hteo da zakasnim, a ispade da sam prilično poranio jer je sve nekako kasnilo. Malo drugačiji periskop, bez samih autora, ali ne manje interesantan.

.

Periskop - Marc - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Petak opet nekako Artget. Ovaj put nije bilo otvaranje izložbe, već prezentacija knjige. BelgradeRaw knjige fotografija. Opet mnoga poznata lica i prijatna opuštena atmosfera, priče domaćina, izdavača, autora. Falio je samo još Donald Weber koji je bio nešto kao urednik ove zbirke sirovih beogradskih momenata. Vesela atmosfera, a bio posle i DJ.

.

RAW knjiga - Novac u rukama - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Onda u subotu još jedna Putospektiva u Rexu. Sedma po redu, poslednja ove godine. Prvo je Bjuti, čuveni putnik i nebloger™ pričao o razlozima da se ne sedi nego putuje, pa makar i po rodnoj nam Srbiji. Sve naravno s poentom, jer realno ima mnogo ljudi koji retko kad putuju van osnovnog okvira putovanja na neka slavlja kod rodbine. Posle toga, bile još dve priče, od kojih smo Maja i ja ispratili samo prvu u kojoj je Majina imenjakinja, znači takođe Maja, pričala o avanturi samostalno (ne)organizovanog porodničnog putovanja po južnoj americi. Poslednju priču nismo stigli da ispratimo, išli smo na neku žirku.

.

Putospektiva - Бјути - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Znači bila baš puna nedelja :)

.

Džoni uživo

Od kad su nam u životu i radu računari jako česti, mnogo je onih koji su naučili da upale Korel i prozvali se Grafički dizajneri, pa sada tu imamo mnogo ljudi u onoj “samo još jedan/jedna od” grupi. Uostalom i ja sam u neku ruku u širem krugu te grupe. Džoni nije. Džoni je malo poseban. Džoni se inače zove Nikola Puzigaća i prvi put mi se učinilo da on nije “samo još jedan od” još na DizajnZoni. Vremenom je razvio stvarno interesantam stil genijalnih ideja i fenomenalne simbiolike.

Džoni je sinoć otvorio samostalnu izložbu u Parobrodu. Uglavnom posteri koji se mogu videti u galeriji njegove Facebook strane, lepo odštampano i poređano, a poseban fazon na izložbi su i par uživo instalacija. Zato se post i zove “uživo”.

.

Džoni uživo u Parobrodu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Džoni uživo u Parobrodu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Džoni uživo u Parobrodu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

.

Američki zatvori

Pit Bruk (Pete Brook) ima ime koje se izgovara sa produženim “i” i u prošli petak je u ArtGetu otvorio izložbu, a nije fotograf. OK, jeste po malo.

Zatvori.

Zatvori su teška i tmurna mesta o kojima se sve zna, osim što se ne zna kako je unutra, osim ako ste unutra ili ste bili. Ta je priča često puna predrasuda jer ume da bude tema u filmovima i serijama, a filmovi i serije su u nekim okolinama majke predrasuda.

Mesta su gde je po pravilu potpuno zabranjeno uneti ili imati fotoaparat. Ako ste ozbiljan novinar, ali ozbiljan ili nešto slično takođe ozbiljno, onda možda i može, a li smo ako baš mora, naravno samo uz pravilnikom propisanu dozvolu. Dozvole.

Američki zatvori, tačnije fotografija iz američkih zatvora su izložba koju je Pit Bruk sakupio kroz svoj rad na projektu “Prison Photography“. Priča o fotografiji koja je počela kao MugShot portret za kartoteku i ništa preko toga, prerasla polako u seriju interesantnih  projekata koji su se dešavali u i oko samih zatvora.

U sklopu izložbe, dan nakon otvaranja, bilo je organizovano i predavanje autora sa prezentacijom i komentarima. Šteta što nije bilo posećenije. Bilo je stvarno interesantnih priča koje su se odlično nadovezale na celu priču izloženih fotografija.

Nakon glavnog Pitovog predavanja, bilo je još jedno. O domaćim iskustvima u radu sa osuđenicima u okviru ApsArt projekta Pričala je Aleksandra Jelić. Program se malo rastegao, pa sam ja za obavezama krenuo pre kraja njenog predavanja.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Aleksandra Jelić u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Kasnim mnogo sa ovim postom, celih nedelju dana, ali nije prekasno. Izložba je otvorena do kraja nedelje, do 22. 12. Svratite, slobodno. Ovakve stvari se retko viđaju izložene.

.

PUNKrug …

Čudna koincidencija. Pre nešto jače od godinu, Novembarski Sa Zvezdicom * sam opisao rečima “Nešto kao produhovljeni pank, samo pretežno okrenut ka fotografiji”. Neki od ljudi iz te ekipe i još neki su večeras u SKC-u otvorili izložbu Projekat 360. Pun krug. Mnogo fotografija snimanih filmašima, poređane u krug da se čitaju polako. Zato savetujem da nađete vremena da svratite do SKC-a ovih dana, izložba je otvorena samo do 14. decembra.

Kuriozitet otvaranja izložbe su bili izloženi filmaši.

.

Filmaši #camera #filmcamera #projekat360 #punkrug

Filmaši #camera #filmcamera #projekat360 #punkrug

.

Filmaši #camera #filmcamera #projekat360 #punkrug

Filmaši #camera #filmcamera #projekat360 #punkrug

.

Filmaši #camera #filmcamera #projekat360 #punkrug

Filmaši #camera #filmcamera #projekat360 #punkrug

.

.

Zarobljena ulična svetiljka

Detalj iz večernje šetnje po sneku oko hotela na Kopaoniku u vreme Blogomanije.

.

Zarobljena svetiljka - [iõ] - Dejan Danailov © 2013. > Flickr

.

.

Blogomanija … u retrovizoru …

Blogomanija '13 - Regionalna Internet konferencija o blogu i sadržaju na Internetu / blogomanija.meBlogomanija bila i prošla. Ova je u neku ruku počela i pre nego što je počela, avansnim najavama ko i zašto ide ili neće. Taj deo priče ću ovde preskočiti, kao i priče o blogovima koji zarađuju i mišljenja nekih uvaženih na tu temu. O svemu tome opširnije čitajte kod gospode Amitza, Varagića, kod Zorane … i mnogih drugih. Tačka, novi red.

Eh … Kad sam se vratio osećao sam se kao da sam za vikend bio avion i u ponedeljak ujutru shvatio da sam opet voz i opet na šinama. Sudbina svakog ponedeljka koji se nastavi na neki lep vikend.

Kako je bilo? Bilo je lepo. Nismo stigli ni u bazen ni na kuglanje, ni da ispratimo neko od takmičenja iz pratećeg programa. Nismo stigli ni baš sva predavanja koja smo planirali, navatali smo većinu. Stigli da se sretnemo sa ljudima koje davno nismo videli, a i sa nekima koje nikad uživo nismo sreli, da prošetamo par puta, da idemo žičarom na vrh, malo se prošetamo na visini i vratimo. Stigli da tokom svega opisanog snimimo i gomilicu fotki … Svašta smo stigli.

Prvo smo, na primer, stigli tamo, mislim na Kopaonik. Poznata kombi kombinacija je i ovaj put bila obogaćena za srećnu okolnost po imenu Ptiki, sa kojim smo već putovali na Tvitomaniju. Kad je Ptiki u kombiju nikome nije dosadno.

Smeštaj smo imali u Angelli, hotelu interesantnog oblika i na prvi pogled  pomalo lavirintično organizovanog, ali brzo smo se snašli u prostoru. Deo hotela se renovira, pa smo u par navrata imali komšiju koji buši, na sreću u daljem delu hotela, pa i nije nešto smetao. Hrana bila sasvim na nivou, poslastice pogotovo. Ovom prilikom bih se najiskrenije zahvalio profesionalnom i ljubaznom osoblju Hotela na odličnoj usluzi, izlomiše se ljudi bre da sve bude čisto i sređeno i na vreme. Svaka čast!

Na predavanjima je moglo svašta interesantno a i korisno da se navata. Pomalo čudan primer neformalnog, ali nimalo beskorisnog predavanja Dejva Trota (Dave Trott), bio je samo početak niza interesantnih priča na mejn stejdžu, a bilo je još stejdževa. Izuzetno bogat program, nekih 80 predavača ukupno, možda i malo previše za samo dva dana. U petak popodne u maloj sali gore bilo i moje predavanje koje možete u formi blog posta videti ovde.

Subota bilo i predivnog planinskog sunca pa sam bio primoran da poslušam savet ZZ Topa i otišao da potražim neke cheap sunglasses, pošto sam magarac krenuo na zavejanu planinu bez istih. OK, nisu baš bile jeftine, ali su bile na “1+1″ akciji, pa sam platio jedne i džabe uzeo još jedne, pa u neku ruku i jesu bile jeftine. Međutim te druge se Maji i nisu nešto dopale, a istini za volju i jesu bile malo kitnjaste, pa sam ih dao Mini da bude lepša dok je Maja fotografiše. Opširnije na tu temu kod Maje na njenom blogu.

U subotu jedan deo programa bio posvećen raznim ženskim blogovima i sajtovima na kojima se teme i slike u zaglavljima biraju sa nešto više pažnje i truda i često idu pod domišljato skovanim, ljupkim, romantičnim imenima. Tamo bila posebna atmosfera. Pričalo se o aromama, nijansama, veštinama, delili se poklončići i pokloni, plelo se i u zvaničom programu i u publici. Predivna jedna vesela i topla košnica kreativnosti.

U subotu bilo i Ptikijevo predavanje, koje nije bilo najzabavnije, ali realno jeste bilo jedno od najkorisnijih. U sklopu ženskog kutka iz prethodnog pasusa bila kasnije i priča o isprozivanom LifeStyleSerbia projektu i u toj priči se moglo svašta interesantno čuti, a interesantan deo dešavanja su bila i više ili manje kritička pitanja raznih prisutnih privatnika iz Srbije.

Znači u načelu, subota bila mašala vesela.

U nedelju smo se spakovali, prošetali još malo, ispozdravljali sa svima živima, seli u kombi, posedeli malo i vratili se u Beograd.

To je što se tiče priče, evo fotki u dve galerije, just a click away …

.

Mobile Klicker - posts tagged #blogomanija2013.

.

Blogomanija 2013 / Kopaonik - [iõ] - Dejan Danailov © 2013. / Public Facebook album

.

Doviđenja … do sledeće štagodmanije …

.

Mobilni telefon kao fotoaparat

Blogomanija 2013Evolucija ili još jedan ekser u kovčegu fotografije kakvu smo je do skoro znali

Prateći post malog predavanja koje sam na gore navedenu temu, održao na Blogomaniji 2013.

 Umesto uvoda

Prema nekim procenama, u današnje vreme svakoga dana se snimi više fotografija nego u prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Impozantna količina u svakom slučaju, ali kad tad je moralo doći do toga. Kroz ceo svoj razvojni put fotografija je nizala tehničke inovacije koje su je lišavale ograničenja, a ograničen kvantitet i komplikovani procesi su u ranim danima bili surova ograničenja.

Tehnička evolucija

Jedan od uređaja koji je najimpozantnije napredovao poslednjih godina je mobilni telefon. Napredovao je brže nego što je neko uspeo da mu smisli prikladnije ime. Mobilni telefon je samo u najranijim svojim danima bio samo telefon, odavno je i savašta drugo. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Evolucija mobilnog telefona bi se najlakše mogla opisati spiskom sitnica koje je tokom svog razvoja zamenio i penzionisao. U ranim danima, telefon je prvo zamenio budilnik, pa pejdžer, digitrončić, telefonski imenik, planer kalendar, počeo je da prima i šalje elektronsku poštu. Kamerice koje su se u prvo vreme ugrađivale u telefone su više bile dobar fazon nego nešto korisno, ali godine razvoja i konkurencije su dovele do toga da danas čak i modeli ekonomske klase imaju veoma kvalitetne kamerice. Pogotovo ako se uzme u obzir kolišne su.

Da raščistimo prvo malo priču o megapikselima, pošto se to najčešće ističe kao jako važno. Pogledajno malo upoređene dimenzije nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi.

Malo upoređenje dimenzija nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi

Iznenađeni?! Nisam iznenađen. A sada pogledajte koliki je displej na vašem telefonu ili tabletu. Tolike su fotografije koje najčešće gledate. Čemu onda toliki megapikseli? Pomenuo sam gore reč konkurencija, recimo da je to nekima bila vodilja. Ne bi bilo prvi put da se ljudima za malo skuplje uvaljuje nešto što im inače ne treba. U celoj ovoj priči, mobilni telefoni imaju na tržištu realnu prednost jer iako se zovu telefoni, telefoniranje je odavno prestalo da dominira na rang listi svrha tog uređaja. Imaju “bonus” u obliku mnogo šire primene od ukorenjene kombinacije fotoaparata (možda i neke opreme) i kartice i računara i još par koraka. Danas imamo to da nekima, mobilni telelefon igra ozbiljnu konkurenciju celom nizu iz prethodne rečenice. Staje im na crtu bez blama … u svom malom bazenu. Naravno da je blesava svaka pomisao da će za neke ljude koji inače rade Hasselbladima, a čak i nekim sitnijim gigantima, mobilni telefon zameniti sve to.

Najšira upotreba mobilnih telefona kao fotoaparata je mala, lična, laka za kačenje gde god, ali po pravilu se računa u džabe fotografija, tu, odmah. Nešto što je tim svojim kvalitetom dovoljno i da ljudima od toga ne treba bolje ako mora da se doplati. To je teren u kome se vodi tržišna bitka i verujem da pogađate ko tu gubi.

Primer za nivo primene mobilnog telefona: Pijaca. Buvljak ili bilo koja bolje opskrbljena pijaca koja ima i tezgu sa daljincima i ima ih 100 na tezgi i svi su različiti. Dolazi čovek i umesto da iz džepa izvadi stari daljinac po kome treba da nađe novi, on izvadi telefon i na telefonu pokaže prodavcu fotku daljinca, snimljenog istim tim telefonom malopre. I ovaj ga nađe iz cuga. Isti takav.

Međutim …

I zamislite šta se dešava u takvom okruženju. Pojave se neki kojima to smeta. Neki od njih kažu baš mnogo im smeta. Ko su ti ljudi? Ja bi ih podelio u neka tri tipična slučaja. Sigurno ih ima još, ali ova tri mi nekako najbolje opisuju šta se dešava.

Prvi su naravno fotografi profesionalaci. Prvo oni koji su živeli od fotografija koje ljudi sada sami snimaju jer im ne treba bolje ako se doplaćuje. Oni su realno ugroženi jer gube tržište, ali u neku ruku oni to tržište gube u kontinuitetu.

Fotografija već odavno, skoro pa tradicionalno, deo po deo, polako prelazi iz asortimana profesionalaca u mogućnost korisnika. Tri kratka primera:

Kodak Browney, Zenit UPA 5 i Polaroid

Kodak Brownie, dao je ljudima da sami snimaju svoje fotografije, neko drugi ih je izrađivao. Onda su neki i sami naučili da razvijaju, prvo filmove, a potom i fotografije da prave. Jedan od bisera malih kućnih laboratorija na području bivše federacije je Zenit UPA 5. Koferče zbog kojeg su neki slavili što im kupatilo nema prozor. Treći primer Polaroid. Fotka, odmah. Znači nema dalje. Sve to naravno nije bilo džabe, ali imalo se, moglo se …

Druga velika ugrožena ekipa su i fotografi i snimatelji reporteri koji u poslednje vreme imaju sve manji prostor i vreme da urade svoj posao i još dodatno pada cena fotografija i tendencija je da ih je sve manje. Najgori slučaj je naravno dodatni baksuz kada tamo neko sa mobilnim telefonom nema zrno razumevanja za fotografa/snimatelja i posadi se tačno ispred njega. Šta se onda dešava? Dešava se na primer ovo: Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Na 01:30 u video prilogu linkovanom na slici, možemo videti šta? Jedan, dva, tri. Tri mobilna telefona ravno ispred snimatelja i on je nemoćan do nivoa da ni glasno uredničko ribanje u trajanju od 10 minuta ne bi pomoglo da se ne desi opet.

Drugi tipičan primer ljudi kojima smetaju kamerafončići su paranojici. Oni preterani. Pogotovo oni koji kad čuju reč fotoaparat, odmah im iskoči “hadrhotvajerovan” mentalni PopUp na kome velikim slovima piše “ŠPIJUN!” Postoji u filmu “Tri” jedna brutalna priča baš o tome, Video klip koji sledi može sadržati prizore uzmenirujuće prirode.

OK, ovo je bilo zaista drastično. U današnjem svetu sve je više mesta koja ne bi smela da se fotografišu, ako se neko odatle pita, ali nigde zvaničnih znakova da ne sme. Dobro, ima gde bi čak i bilo opravdano, ali ima i gde ni po čemu nema opravdanja da bude zabranjeno, a stoji znak sa precrtanim fotoaparatom na velikim staklenim vratima. Oni sami sve snimaju iz možda i dvocifreno uglova, stalno, a smeta im ako neko osim njih snimi ponešto sebe radi. Šašavo skroz.

Treći slučaj je netipičan i baš je zato i odabran, jer je drastičan. Poleđine karata za koncerte redovno sadrže obaveštenje/upozorenje da šou ne sme da se snima. Ne sme video, ne sme audio, ne sme foto. Neki po tom pitanju nisu posebno strogi. Neki drugi, po tom istom pitanju jesu strogi i to jako. On se zove Princ Rogers Nelson. Američki muzičar stvaralac povremeno poznat kao Princ.

Prince's "Purple Rules" Ban Photos From Performances @ PopPhoto | Photo: Ben Yakas

Prince’s “Purple Rules” | Photo: Ben Yakas

On je baš drastičan slučaj. Već poodavno ne dozvoljava, ali ič nikakva snimanja na svojim nastupima i još nije davao svoje spotove na YouTube. Na njegovim nastupima se nad publikom vrše ozbiljne mere nadgledanja da neko ne digne telefon ili fotoaparat slučajno. Ko proba, biva izbačen, ljudi su bili drndani čak i samo za tvitovanje. Na nekim koncertima su ljudima otimani telefoni dignuti u vazduh i bili vraćani vlasniku tek napolju. Na nekim nastupima telefon nije mogao da se unese uopšte, obezbeđenje je upućivalo ljude da telefone ostave u svojim parkiranim kolima. Čak ima izveštaja iz kojih se može pretpostaviti da, ako ste došli taksijem iz hotela, afroamerikanac trokrilnog stasa vas posavetuje da sednete u taksi, odete i ostavite telefon u hotelu, sednete u taksi i vratite se i stanete ponovo na kraj reda. Koliko god da ne volim da najviša osoba na koncertu, koja po nekom glupavom kosmičkom pravilu, na svakom koncertu stoji tačno ispred mene, još i digne neki ped, pa više ništa ne vidim, ja ovakve poteze smatram za ponižavajuće.

Ovom prilikom bih u ovom kontekstu pohvalio muzičare koji su protiv mobilne najezde krenuli lepim rečima i na početku koncerta zamole ljude da ostave svoje telefone u džepovima i uživaju u koncertu.

Voleli to ili ne, to je sada tu, do nivoa da je nazad skoro pa nemoguće. Jedan od gorih mogućih scenarija je da se neke od pomenutih mogućnosti mobilnih telefona ograniče raznim zabranama, pokušajima zabrana. Nisam pristalica teorija zavere, ali ne bih takve stvari u startu odbacio kao nemoguće. Naravno da je to malo verovatno.

Ono što je izvesno, mobilni telefoni će biti sve bolji i bolji fotoaparati, neki fotoaparati će polako postajati na momente mobilni telefoni, ili će bar ličiti na nešto takvo. Gde će biti granica i kako će ta granica, to je veoma neizvesno.

Za slučaj da vas interesuje:

Ovde je i slajd prezentacija korišćena tokom predavanja.

Ovde je celo predavanje na LiveTV.rs.

Hvala.


Arhive …

Linkovi …

Mesto gde ja kupujem foto opremu:
• Axelfoto

Kolekcija značajnijih fotografskih linkova i novosti:
• Lensfler / Alltop

Jako dobar forum delom posvećen i fotografiji
• Dizajnzona

Flickr …

Dejan Danailov. Get yours at bighugelabs.com

Twitter …

BlogLovin …

Follow on Bloglovin

Gravatar …


Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 106 other followers