Periskop 006 … i ja

.

.

Događaj je bio zakazan za pretptošlu sredu, ali se nije desio. Dešava se sad, mislim sutra uveče.

Ovaj put je i moje ime na listi učesnika.

Periskop se i dalje održava u klubi Podmornica koji se nalazi u Čavketovom pasažu, to je onaj prolaz između Doma Sindikata i Čumićevog sokačeta. Baš u pasažu gde je skoro otvorena prva beogradska Ulična galerija.  E, baš na sredini tog pasaža, niz stepenice.

Sreda, 16. maj u 8 uveče. Dobrodošli!

Vidimo se.

Periskop u Podmornici

.

Periskop je novo ovdašnje „underground” fotografsko dešavanje koje je početkom godine započeo Mark Yuill sa još nekoliko prijatelja. Suština dešavanja je malo drugačije predstavljanje fotografa i fotografija u opuštenoj atmosferi, u klubu Podmornica, malo niz stepenice na sred Čavketovog pasaža iza Doma sindikata.

Već nekoliko puta mi se desilo da primim poziv da se pojavim, ali su mi se uvek isprečile neke obaveze. Ova sreda veče mi bila slobodna, pa sam i ja banuo tamo.

Ovaj put su se publici predstavili fotografi okupljeni pod imenom Kamerades, svi već iskusni, aktivni fotografi koji svoj fotografski posao pokušavaju da urade malo van šablona koje uglavnom očekuju urednici. Uz par reči kojima su se međusobno predstavljali, gostima su pokazali svoje fotografije. Drugačije, življe, smešne, tužne, šokirajuće … Meni su se lično svidele, bilo i par istinski vrhinskih kadrova.

Poseban deo večeri je bio posvećen prošlom izdanju Periskopa održanom u Subotici. I tu je bilo nekoliko zaista prijatnih iznenađenja.

Sve u svemu, čini mi se da ću ova dešavanja u buduće češće posećivati … viećemo.

Davor Gobac i Psihomodo Pop u Domu omladine

Juče i danas je u Domu omladine bila postavljena izložba na kojoj se Davor Gobac, čuveni frontmen čuvenih Psihomodo Pop predstavio i kao slikar. Već na prvi pogled je bilo jasno koliko je autor bio inspirisan čuvenim stripom Freak Brothers.

Kao što je i najavljeno, otvaranje naravno nije moglo proći bez žive svirke. Ceo bend je bio tu, kao i čuveni pilot nosonja na velikom crnom platnu iza. Kakvo evociranje…

.

.

Hvala svima koji su omogućili da se ovo desi

.

Mala istorija foto nagona

.

U utorak je u “Legatu” tamo na Dedinju u organizaciji Centra za fotografiju održano predavanje Vladimira Perića pod nazivom “Mala istorija foto nagona“. Publika kojoj nisu smetali zima i sneg je kroz oko 3 sata predavanja i preko 1000 fotografija, provedena kroz najrazličitije situacije u kojima se poseže za fotoaparatom. Mnogi delovi ovog predavanja su mi već poznati, ali znao sam da će u kolekciji biti i nečeg novog.

Vladimir Perić na predavanju "Mala istorija foto nagona". Projektovana na zidu iza je stara fotografija male Sofije sa drugaricama na stepeništu pred crkvom na Oplencu

Kad kažem “nečeg novog” ne mislim bukvalno novog. Ne, ovo predavanje nije takvo. Možda bi bilo da je Vladimir Perić nekim slučajem psiholog, a ne umetnik istraživač. Celo ovo predavanje je sastavljeno od određenim redom prikazanih fotografija, a sve fotografije iz predavanja, su deo zbirka koju Vlada već skoro 25 godina predano sakuplja na zemunskoj buvljoj pijaci. Da, baš tamo među gomilom krša i otpada nalaze se i stare zbirke i albumi često bačeni u kontejner. Veseli i tužni događaji, privatne ili službene arhive, iskusno ili neuko oko. Jedno neverovatno šarenilo iako su većina fotogafija crno-bele, samo nekoliko primeraka je u boji. Sve su to fotografije koje su odavno završile svoj prvi život  i sada tako stare i odbačene su sortirane, poređane i na neki način reinkarnirane u novoj svrsi.

Definitivno interesantno veče, čak i meni koji je dobar deo ove kolekcije već video, ovo predavanje je u nešto užem izdanju prvo, uvodno predavanje foto kursa Axelfoto škole, takođe dobar deo tih fotografija se mogao videti i u sklopu Vladinog projekta “Muzej detinjstva” izložen u Muzeju primenjene umetnosti.

.

Life Balance @ O3ONE

U utorak pomalo planirano svratio do galerije Ozon na zvanično orvaranje izložbe, sreo nekoliko ljudi koje dugo nisam video, snimio par snimaka.

.

.

.

.

Svratio sam i posle još jednom da izložbu pogledam kad nema gužve. Svratite i vi slobodno, koliko znam izložba je postavljena do kraja nedelje.

.

FotoForum 10

U utorak je u Studentskom gradu održan jubilarni deseti FotoForum, ja ponovo svratio. Čudna podudarnost, opet su gost i domaćin bili imenjaci. Ovaj put u goste Ivanu Petroviću je došao Ivan Arsenijević, fotograf sa novinarskim stažom, trenutno urednik likovnog programa Studentskog kulturnog centra Kragujevac.

Tema razgovora je i dalje dokumentarna fotografija kao medij umetničkog izražavanja, ovaj put sa zaista interesantnom pričom. Najveći deo večeri je bio posvećen Ivanovoj seriji „Ljudi iz baraka”, interesantnom ljutski toplom dokumentu o poslednjim danima stare radničke kolonije u Kragujevcu, na samom kraju veka. U tim 70 godina starim montažnim kućama koje su dopremljene iz Nemačke i podignute kao reparacije nakon prvog svetskog rata, nastala je jedna jedinstvena, pomalo (a ponekad čak i prilično) zatvorena zajednica od koje su neki čak i zazirali. Žalosna sudbina tog naselja je bila potpuna promena, barake su srušene i na njihovom mestu su podignute nove moderne zgrade u koje su iseljeni stanovnici tih baraka. Neki su se tome radovali, stariji to nisu baš oduševljeno prihvatili.

Kroz široke portrete u originalnom ambijentu drvenih fasada, veša  koji se suši na konopcima i bašta sa cvećem i povrćem, autor je opisao jedinstveni duh ljudi koji su tu živeli. Posebno interesantan deo ove priče je što je cela serija nastajala kroz iznova započinjan proces komunikacije i izgradnje nekog posebnog odnosa sa svim fotografisanim stanovnicima tog naselja ponaosob. Već na početku rada Ivan se odlučio za tako direktan pristup odustajućući od šunjanja i tajnog snimanja. Ta odluka je dobrim delom bila i posledica odluke da cela serija bude rađena na srednjem dormatu, velikim aparatom na stativu, što je posebno uticalo na njegove modele.

Cela serija je u nekoliko navrata uspešno izlagana.

Takođe, bilo je i malo priče o Ivanovom novom (WiP) projektu pod imenom „Some Cities”, seriji drugačijih putopisnih fotografija gradova koja bi prema nekim planovima trebalo da bude izložena tokom sledeće kodine u Beogradu u K.C. Grad.

Neke stare fotogafije

Od kada živim i radim sa „one” strane reke, na „ovu” svraćam sve ređe, pa mi u stvari „ova” na neki način više dođe kao „ona”. Jeste, živim i radim na Novom Beogradu, i retko prelazim most. Zato se i desilo da sam aktuelnu izložbu u ArtGetu pogledao tek sinoć.

Nadam se da mi neće biti zamereno na iskrenosti, ali iskreno sam razočaran. Možda samo zato što sam od izložbe pod nazivom „Teme i motivi srpske fotografije 1960–1970.”  očekivao previše.  Da se razumemo, dobrih, čak odličnih fotografija ima, ali sam brzo stekao utisak da je izložena selekcija pre nastala tako što je izloženo skoro sve što je pronađeno, umesto pažljivo odabrano i ispostavilo se da sam bio u pravu. Opravdanje za ovaj, po mom skromnom mišljenju ne baš reprezentativan uzorak izloženih dela se može naći i u samom tekstu Gorana Malića autora/selektora u katalogu izložbe:

„Sada, kao ni ranije, ne možemo se pohvaliti da je iz ovog razdoblja sačuvano dovoljno fotografskih dela. Problemi su isti kao i pre: preminuli autori, zagubljeni ili uništeni radovi, nebriga i nemar prema dokumentaciji i građi. Ispostavlja se da na izložbi pre imaju mesto neki eksponati koji su se volšebnim slučajem očuvali i dospeli do nas, uprkos tome što su često nereprezentativni – više su probne kopije nego završena dela …”

Ipak priznaću i da mi je prijalo da kao izložene vidim prave originalne fotografije iz tog vremena, a ne digitalne printove skenova ili reprodukcija. Meni sasvim dovoljno da preporučim da ako se nađete u centru ipak obiđete i ovu izložbu.

.

WorldWide Photo Walk MMXI

Kao što sam najavio u ranijem postu, ove subote je u Beogradu, po divnom vremenu održana foto šetnja. Kao što dolikuje bilo je veselo i opušteno, u polasku smo kasnili samo pola sata i šetnja se otegla preko svakog pretpostavljenog vremena. Ma neka je.

Meni je pre svega bilo drago što sam upoznao neke nove nasmejane ljude i ponovo video neka nasmenana lica koja nisam sreo dugo, neke čak i više godina.

Na žalost, obaveze su me naterale da se na pola šetnje iskradem i odem nekim svojim poslom. Čuo sam da je i posle bilo super.

To što sam kratko ostao ne znači da nema fotografija, samo ih nema mnogo

.

.

.

.

.

BlogOpen

.

.

Upravo sam saznao da se i ovaj moj maleni i lenjo održavani blogčić našao kandidovan za ovogodišnju BlogOpen nagradu. Zaista prijatno iznenađenje.

Ovom prilikom želim najiskrenije da se zahvalim svima čijom zaslugom se Lensfler blog našao prtedložen na toj listi.

Slobodno svratite na BlogOpen stranu sa ovogodišnjim nominacijama gde možete  i glasati za svoje favorite u narednih 5 dana. Naravno, kad ste već svratili tamo pozivam vas da glasate za Lensfler, ali samo ako ste sigurni da je bolji od ostalih nominovanih blogova.

Hvala svima!

.

Foto šetnja

Worldwide Photo Walk je sada već tradicionalno fotografsko dešavanje koje je pre 4 godine pokrenuo američki fotograf, autor i predavač Skot Kelbi (Scott Kelby). Najprostije rečeno to je globalno tempirana fotografska šetnja. Do sada je ta šetnja bila zakazivana za sredinu leta, ali ove godine su se organizatori odlučili za malo kasniji datum pa se ove godine šetnja dešava na početku oktobra.

Beogradska šetnja ove godine ide pored reke, od Stounhendža na Adi Ciganliji pored Save uzvodno do pristaništa. Znači mostovi, biciklisti, ptice, pecaroši, vezani i nasukani brodovi i čamci i još svašta nešto.

Ja taj dan sigurno izlazim u šetnju, a vi?

.