Archive for the 'Lekcije' Category

IPTC informacije i Facebook

FileInfoIPTC je nešto kao EXIF, o kojem sam već pisao, samo malo drugačije. Kad sam pisao o EXIF-u pominjao sam kako se razni sajtovi odnose prema informacijama koje su, uz samu fotografiju, snimljene u isti fajl. Razlika je u tome što se u EXIF-u nalaze manje više tehničke informacije o samoj fotografiji, dok IPTC sadrži informacije o samom sadržaju.

Flešbek intermeco …

Za razliku od EXIF-a, koji se nekako nastao uporedo sa modernim razvojem digitalne fotografije, prvi koraci u nastajanju IPTC standarda su skoro 20-ak godina stariji. IPTC je skraćenica za International Press Telecommunications Council, organizaciju nekoliko velikih svetskih novinskih agencija, koja formira i unapređuje neke standarde poslovanja i komunikacije unutar branše. Jedan od standarda koji su formirali je i IPTC Information Interchange Model, set dodatnih informacija, namenjen između ostalog i fotografijama. U sklopu tog standarda se u isti fajl sa fotografijom, kao metadata, mogu snimiti i veoma detaljni podaci o autoru i kontaktiranju istog, opisu sadržaja, lokaciji i događaju na koje se fotografija odnosi i još mnoge druge korisne informacije

… i kakve veze sada sa ovim ima Facebook?

Već sam pominjao da se odnos prema fotografijama na Facebooku uglavnom svodi na brisanje svih dodatnih informacija koje su u fajlu snimljene, međutim, neke od njih i koristi. Konkretno, neke IPTC informacije, ukoliko postoje, bivaju automatski postavljene u opis fotografije. Te neke informacije su naziv, opis i napomena o kopirajtu, ili u originalu: “Title”, “Description” i “Copyright Notice”. Ovo može biti korisno fotografima čije fotografije redovno završavaju na Facebook stranama njihovih klijenata ili prijatelja, koji sa svoje strane nisu baš uvek revnosni u navođenju imena autora. Na ovaj način, te informacije će uvek biti deo fajla fotografije. Međutim …

Ipak nije sve tako jednostavno. IPTC set informacija se pojavljuje samo kada se fotografije kače u neki facebook album, ali ne i kada se fotografije kače direktno na zid. Jeste malo zbunjujuće, ne razumem zašto su to baš tako odlučili, ali za sada je tako. Jeste, oni tamo svako malo nešto menjaju, možda će i ovo, samo niko ne zna da li će i kada će. Takođe, onaj koji kači fotografije, ove informacije se iz Facebookovog opisa fotografije može ručno izbrisati, ali teško da to može uraditi slučajno.

U svakom slučaju, ja svim fotografija iskreno savetujem da u sklopu obrade fotografija urade i uredno popunjavanje ovih dodatnih informacija koje će biti snimljene sa fotografijom. Opcje ubacivanja u fajl ovih informacija se mogu naći u mnogim programima za obradu fotografija. Za dva najčešća slučaja, IPTC se može uneti:

• U Fotošopu, u File meniju, komanda File Info će otvoriti veoma bogat dijalog boks za pregled, ali i za unošenje mnogih dodatnih podataka. Za slučaj da vas intereduje, veoma detaljna objašnjenja o IPTC standardu i FileInfo meniju imate ovde

• U ACDSee-ju, kada je program u Edit modu, iz View menija opcijom Properties otvorićete na desnoj strani panel i kojem se mogu popuniti IPTC polja.

Najvažnije od tri navedena polja je Copyright Notice u koji bi trebalo da unesete vaše ime kao autora, i po mogućnosti i adresu vašeg sajta, galerije, bloga ili slično. I naravno, kada šaljete fotografije nekome ko će ih verovatno kačiti na Facebook, zamolite ih da ih nakači u neki album, ne direktno na zid.

I da se razumemo, niko ovim popunjavanjem  neće dodatno zaštititi svoje fotografije od namerne krađe, ali imate jedan argument više protiv onih koji rado seru kako bi rado potpisali autora, ali nisu uspeli da nađu ime i kontakt jer ih na Facebooku nema. Ima ih, ako ih autor na vreme unese i snimi u fajl.

Mobilni telefon kao fotoaparat

Blogomanija 2013Evolucija ili još jedan ekser u kovčegu fotografije kakvu smo je do skoro znali

Prateći post malog predavanja koje sam na gore navedenu temu, održao na Blogomaniji 2013.

 Umesto uvoda

Prema nekim procenama, u današnje vreme svakoga dana se snimi više fotografija nego u prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Impozantna količina u svakom slučaju, ali kad tad je moralo doći do toga. Kroz ceo svoj razvojni put fotografija je nizala tehničke inovacije koje su je lišavale ograničenja, a ograničen kvantitet i komplikovani procesi su u ranim danima bili surova ograničenja.

Tehnička evolucija

Jedan od uređaja koji je najimpozantnije napredovao poslednjih godina je mobilni telefon. Napredovao je brže nego što je neko uspeo da mu smisli prikladnije ime. Mobilni telefon je samo u najranijim svojim danima bio samo telefon, odavno je i savašta drugo. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Evolucija mobilnog telefona bi se najlakše mogla opisati spiskom sitnica koje je tokom svog razvoja zamenio i penzionisao. U ranim danima, telefon je prvo zamenio budilnik, pa pejdžer, digitrončić, telefonski imenik, planer kalendar, počeo je da prima i šalje elektronsku poštu. Kamerice koje su se u prvo vreme ugrađivale u telefone su više bile dobar fazon nego nešto korisno, ali godine razvoja i konkurencije su dovele do toga da danas čak i modeli ekonomske klase imaju veoma kvalitetne kamerice. Pogotovo ako se uzme u obzir kolišne su.

Da raščistimo prvo malo priču o megapikselima, pošto se to najčešće ističe kao jako važno. Pogledajno malo upoređene dimenzije nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi.

Malo upoređenje dimenzija nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi

Iznenađeni?! Nisam iznenađen. A sada pogledajte koliki je displej na vašem telefonu ili tabletu. Tolike su fotografije koje najčešće gledate. Čemu onda toliki megapikseli? Pomenuo sam gore reč konkurencija, recimo da je to nekima bila vodilja. Ne bi bilo prvi put da se ljudima za malo skuplje uvaljuje nešto što im inače ne treba. U celoj ovoj priči, mobilni telefoni imaju na tržištu realnu prednost jer iako se zovu telefoni, telefoniranje je odavno prestalo da dominira na rang listi svrha tog uređaja. Imaju “bonus” u obliku mnogo šire primene od ukorenjene kombinacije fotoaparata (možda i neke opreme) i kartice i računara i još par koraka. Danas imamo to da nekima, mobilni telelefon igra ozbiljnu konkurenciju celom nizu iz prethodne rečenice. Staje im na crtu bez blama … u svom malom bazenu. Naravno da je blesava svaka pomisao da će za neke ljude koji inače rade Hasselbladima, a čak i nekim sitnijim gigantima, mobilni telefon zameniti sve to.

Najšira upotreba mobilnih telefona kao fotoaparata je mala, lična, laka za kačenje gde god, ali po pravilu se računa u džabe fotografija, tu, odmah. Nešto što je tim svojim kvalitetom dovoljno i da ljudima od toga ne treba bolje ako mora da se doplati. To je teren u kome se vodi tržišna bitka i verujem da pogađate ko tu gubi.

Primer za nivo primene mobilnog telefona: Pijaca. Buvljak ili bilo koja bolje opskrbljena pijaca koja ima i tezgu sa daljincima i ima ih 100 na tezgi i svi su različiti. Dolazi čovek i umesto da iz džepa izvadi stari daljinac po kome treba da nađe novi, on izvadi telefon i na telefonu pokaže prodavcu fotku daljinca, snimljenog istim tim telefonom malopre. I ovaj ga nađe iz cuga. Isti takav.

Međutim …

I zamislite šta se dešava u takvom okruženju. Pojave se neki kojima to smeta. Neki od njih kažu baš mnogo im smeta. Ko su ti ljudi? Ja bi ih podelio u neka tri tipična slučaja. Sigurno ih ima još, ali ova tri mi nekako najbolje opisuju šta se dešava.

Prvi su naravno fotografi profesionalaci. Prvo oni koji su živeli od fotografija koje ljudi sada sami snimaju jer im ne treba bolje ako se doplaćuje. Oni su realno ugroženi jer gube tržište, ali u neku ruku oni to tržište gube u kontinuitetu.

Fotografija već odavno, skoro pa tradicionalno, deo po deo, polako prelazi iz asortimana profesionalaca u mogućnost korisnika. Tri kratka primera:

Kodak Browney, Zenit UPA 5 i Polaroid

Kodak Brownie, dao je ljudima da sami snimaju svoje fotografije, neko drugi ih je izrađivao. Onda su neki i sami naučili da razvijaju, prvo filmove, a potom i fotografije da prave. Jedan od bisera malih kućnih laboratorija na području bivše federacije je Zenit UPA 5. Koferče zbog kojeg su neki slavili što im kupatilo nema prozor. Treći primer Polaroid. Fotka, odmah. Znači nema dalje. Sve to naravno nije bilo džabe, ali imalo se, moglo se …

Druga velika ugrožena ekipa su i fotografi i snimatelji reporteri koji u poslednje vreme imaju sve manji prostor i vreme da urade svoj posao i još dodatno pada cena fotografija i tendencija je da ih je sve manje. Najgori slučaj je naravno dodatni baksuz kada tamo neko sa mobilnim telefonom nema zrno razumevanja za fotografa/snimatelja i posadi se tačno ispred njega. Šta se onda dešava? Dešava se na primer ovo: Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Na 01:30 u video prilogu linkovanom na slici, možemo videti šta? Jedan, dva, tri. Tri mobilna telefona ravno ispred snimatelja i on je nemoćan do nivoa da ni glasno uredničko ribanje u trajanju od 10 minuta ne bi pomoglo da se ne desi opet.

Drugi tipičan primer ljudi kojima smetaju kamerafončići su paranojici. Oni preterani. Pogotovo oni koji kad čuju reč fotoaparat, odmah im iskoči “hadrhotvajerovan” mentalni PopUp na kome velikim slovima piše “ŠPIJUN!” Postoji u filmu “Tri” jedna brutalna priča baš o tome, Video klip koji sledi može sadržati prizore uzmenirujuće prirode.

OK, ovo je bilo zaista drastično. U današnjem svetu sve je više mesta koja ne bi smela da se fotografišu, ako se neko odatle pita, ali nigde zvaničnih znakova da ne sme. Dobro, ima gde bi čak i bilo opravdano, ali ima i gde ni po čemu nema opravdanja da bude zabranjeno, a stoji znak sa precrtanim fotoaparatom na velikim staklenim vratima. Oni sami sve snimaju iz možda i dvocifreno uglova, stalno, a smeta im ako neko osim njih snimi ponešto sebe radi. Šašavo skroz.

Treći slučaj je netipičan i baš je zato i odabran, jer je drastičan. Poleđine karata za koncerte redovno sadrže obaveštenje/upozorenje da šou ne sme da se snima. Ne sme video, ne sme audio, ne sme foto. Neki po tom pitanju nisu posebno strogi. Neki drugi, po tom istom pitanju jesu strogi i to jako. On se zove Princ Rogers Nelson. Američki muzičar stvaralac povremeno poznat kao Princ.

Prince's "Purple Rules" Ban Photos From Performances @ PopPhoto | Photo: Ben Yakas

Prince’s “Purple Rules” | Photo: Ben Yakas

On je baš drastičan slučaj. Već poodavno ne dozvoljava, ali ič nikakva snimanja na svojim nastupima i još nije davao svoje spotove na YouTube. Na njegovim nastupima se nad publikom vrše ozbiljne mere nadgledanja da neko ne digne telefon ili fotoaparat slučajno. Ko proba, biva izbačen, ljudi su bili drndani čak i samo za tvitovanje. Na nekim koncertima su ljudima otimani telefoni dignuti u vazduh i bili vraćani vlasniku tek napolju. Na nekim nastupima telefon nije mogao da se unese uopšte, obezbeđenje je upućivalo ljude da telefone ostave u svojim parkiranim kolima. Čak ima izveštaja iz kojih se može pretpostaviti da, ako ste došli taksijem iz hotela, afroamerikanac trokrilnog stasa vas posavetuje da sednete u taksi, odete i ostavite telefon u hotelu, sednete u taksi i vratite se i stanete ponovo na kraj reda. Koliko god da ne volim da najviša osoba na koncertu, koja po nekom glupavom kosmičkom pravilu, na svakom koncertu stoji tačno ispred mene, još i digne neki ped, pa više ništa ne vidim, ja ovakve poteze smatram za ponižavajuće.

Ovom prilikom bih u ovom kontekstu pohvalio muzičare koji su protiv mobilne najezde krenuli lepim rečima i na početku koncerta zamole ljude da ostave svoje telefone u džepovima i uživaju u koncertu.

Voleli to ili ne, to je sada tu, do nivoa da je nazad skoro pa nemoguće. Jedan od gorih mogućih scenarija je da se neke od pomenutih mogućnosti mobilnih telefona ograniče raznim zabranama, pokušajima zabrana. Nisam pristalica teorija zavere, ali ne bih takve stvari u startu odbacio kao nemoguće. Naravno da je to malo verovatno.

Ono što je izvesno, mobilni telefoni će biti sve bolji i bolji fotoaparati, neki fotoaparati će polako postajati na momente mobilni telefoni, ili će bar ličiti na nešto takvo. Gde će biti granica i kako će ta granica, to je veoma neizvesno.

Za slučaj da vas interesuje:

Ovde je i slajd prezentacija korišćena tokom predavanja.

Ovde je celo predavanje na LiveTV.rs.

Hvala.

Zastava, sise i neon …

Nikola Tamindžić je Njujorški fotograf beogradskog porekla. Kad se ovako nešto čuje, u startu se pomisli da je u pitanju neki fotografski talenat kome je dosadilo da se više zaleće na ove naše vetrenjače ovde, prelomio je i otišao tamo negde jer je čuo da su ti neki tamo negde većinu svojih vetrenjača već konvertovali u šut. To čak i zvuči izuzetno realno, ali ovaj slučaj je nešto drugačiji. Nikola je pre nešto sitno dvocifreno godina otišao u Nujork da se snađe, jer ovde se baš i nije snašao i u tom snalaženju počeo i ponešto da fotografiše i što bi se reklo, krenulo mu.

.

 Fucking New York - Photo © Nikola Tamindžić

Fotografija iz serije ” Fucking New York”
Photo © Nikola Tamindžić

.

Nakoliko godina kasnije, tačnije rečeno prošlog četvrtka, otvorio je svoju prvu izložbu ovde u Beogradu, a par dana kasnije, tokom vikenda na istom mestu, održao i par interesantnih predavanja.

Iako je sve bilo zamišljeno kao pitanje-odgovor koncept bez nametanja teme, nekako se udesilo da su pričom mahom dominirale teme njegovih iskustava u fotografisanju noćnog života grada koji nikada ne spava i o započetoj seriji provokativnoj imena, a i sadržaja, “Fucking New York”. I naziv ovog posta je njegov kratki opis jedne od jačih fotografija iz tog serijala. Meni se posebno svideo fazon sa monitorom na kome su se menjali “odbačeni” snimci, ravno hiljadu njih i to bez ikakve obrade.

.

Nikola Tamindžić - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Nikola Tamindžić - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Izložba u Domu omladine je otvorena do četvrtka (03. oktobra) u sali na spratu. Nađite vremena kad ste u centru i obiđite je, uopšte nije dosadna, čak na protiv.

.

Instagram u poslovnoj primeni i promociji

InstagramOvaj post je malo sažeta priča sa predavanja održanog na Kikinda WebBiz Forumu koji je prošlog vikenda održan u Kikindi, kao što samo ime kaže, tema je bio Instagram, sa naglaskom kako i koliko može biti koristan u poslovnoj, korporativnoj i promotivnoj primeni.

Odmah na početku moram da podelim s vama lični, ali iskreno smatram objektivna stav da nije više dilema da li je Instagram pobedio, dilema eventualno može biti je koga je sve pobedio. Jeste, pobedio je. Na prvom mestu, pobedio je u tome što je skoro pa postao sinonim za fotografisanje mobilnim telefonom i polako se sprema da pokuša da se pridruži Kalodontu, Imalinu, Eurokremu, Digitronu, Žiletu, Polaroidu, Frižideru i još nekim imenima po kojima znamo sve njima slične proizvode.

Instagram je nešto kao hibridna mešavina fotografske aplikacije za mobilne telefone i društvene mreže sa svojim jedinstvenim pravilima. Nikada nije bio najbolja aplikacija za fotografisanje mobilnim telefonom, nikada nije bio najmasovnija društvena mrežica, jeste jedna od najpopularnijih evolucija fenomena fotografisanja i gledanja fotografija na mobilnim telefonima, istovremeno isupermoderna, a nostalgijom začinjena evolucija nekih interesantnih epizoda izistorije fotografije.

Iako je Instagram u početku više vezivan neku hipstersku ekipu koja se uvek više diči time čime nešto radi nego šta radi, narastao je, otrgao se nekim početnim stereotipima, izgradio neki svoj specifičan identitet.

Razvoj Instagrama pomalo bajkovito deluje kad se prepriča. Skraćeno prepričano, tamo negde na proleće 2010. u glavama nekih momaka su se desile neke ideje i za samo 2 godine su te ideje narasle u nešto za šta je Facebook odrešio kesu i to je baš odresio. Prvi milion korisnika su nakupili za oko 6 meseci, po zvaničnim informacijama sada ih je oko 130 miliona, predviđa se da će do kraja godine opušteno preći i 150.000.000 korisnika. Znači nije šala.

Malo širi pogled

Prvi korak u nastajanju Instagrama i sličnih aplikacija i celog fenomena fotografisanja mobilnim telefonom je ono vreme kada su mobilni telefoni sve manje bili telefoni, a sve više i nešto drugo. Mobilni telefoni su krenuli redom da penzionišu razne druge sitnice. Prvo budilnike, pa male digitalne imenike, pejdžere, kalendare i planere, digitrone, a krenuli su da osvajaju i e-mail komunikaciju. Onda se neko setio da proba u telefon da montira i kamericu, ali je to u prvo vreme bio više nešto kao dobar fazon da se nađe u specifikaciji, nego što je nečemu služilo

Ključni momenat u kojem je fotografisanje mobilnim telefonom praktično nastalo je pojavljivanje telefona sa kamericama koje u svemu daleko premašuju potrebe komunikacije kao osnovne funkcije uređaja. To više nisu bili stidljivi pokušaji sa kamericama jedva dovoljnoim tek za MMS, čak se dešavalo da vas, kad hoćete da zakačite fotografiju uz MMS, telefon obavesti da je prevelika i da će biti smanjena. Sledili su megapikseli, a nešto malo posle toga čak i autofokus sistemi, iako su u početku više smetali nego koristili, ali su napredovali.

Polako, malo po malo više nije bilo nešto posebno čudno da neko izvadi mobilni telefon da napravi snimak iako je nekima i dalje bilo smešno.

Pravi napredak se desio kada su mobilni telefoni zaista postali multifunkcionalni uređaji, pravi mali računari, koji se u proseku najmanje koriste za telefoniranje. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Dve najvažnije sitnice od svega u celoj toj priči su napredne opcije umrežavanja i pristupa internetu i društvenim mrežama i operativni sistemi koji su pokrenuli masovni razvoj aplikacija. Put je najzad bio otvoren, trka je počela.

Već pomenuto, Instagram je na neki način hibrid nastao ukrštanjem foto aplikacije za mobilne telefone i društvene breže sa nekim svojim pravilima.

Kao društvena mreža, mnogo liči na Twitter. Ista je forma korisničkih imena i često se dešava da ljudi imaju ista korisnička imena na Twitteru ui na Instagramu. Takođe, Instagram je prihvatio i “hashtag” koncept sa tarabicom koji korisnicima daje mogućnost da svakoj fotografiji dodele neke ključne reči, žargonom rečeno da ih taguju.

Specifičnost je što je svaki post na Instagramu obavezno fotografija ili, u novije vreme, kratak video klip, obavezno kvadratnog fotmata. Kao mreža je u startu bio namenjen isključivo korisnicima mobilnih telefona. I dalje je jedini način da otvorite nalog na Instagramu, taj da instalirate zvaničnu aplikaciju, koju efikasno možete koristiti tek kada nakon instaliranja otvorite svoj nalog. Kada imate otvoren nalog, možete kroz neke OnLine servise na računaru ulogovani da prostupite mreži, čitate i ostavljate komentare, ali je kačenje fotografija u galeriju i dalje moguće samo kroz pomenutu aplikaciju. Zvanična aplikacija trenutno postoji samo za iPhone i Android mobilne telefone, šuška se o skoroj najavi verzija za WindowsMobile, čak i za Blackberry.

Osim što vam omogućava da kačite svoje fotkice, Instagram aplikacija vam omogućava i da ih snimite, dodatno kadrirate i obrađujete kroz jedan od (za sada) 19 unapred definisanih efekata koji se u Instagramu zovu filteri. Baš ti Instagram filteri su jedna tema oko su mnoga koplja izlomljena i još će mnoga, ali o tome malo kasnije. Aplikacija takođe dopušta da kroz nju šerujete i fotografije snimljene kroz neku drugu aplikaciju ili bilo koju slilku sa vašeg telefona, pravilima nije ograničeno da se na Instagram mogu kačiti samo telefonom snimljene fotografije. Jedna uobičajena stvarčica koju društvene mreže inače imaju, a Instagram nema su privatne direktne poruke, sva komunikacija na instagramu je otvorena.

Ono što je danas Instagram, mene neodoljivo podseća na dva interesantna poglavlja iz istorije fotografije.

Po nekim osobinama, Instagram dosta podseća na staru instant fotografiju, poznatiiju kao Polaroid. Instant fotografija je od samog početka bila nešto kao magija i jako brzo je našla široku profesionalnu upotrebu, ali je malo po malo uskoro postalai umetnička alatka. Instant fotografija nije bila posebna samo po tome što je brzo bila gotova. Suprotno od dotadašnje fotografije koja se formirala kao reproduktivna umetnost, sa jednim originalnim uzorkom iz kojeg daljim procesom nastaje veliki broj manje ili više identičnih kopija, činjenicom da je uvek bila jedan jedini primerak koji je istovremeno original, izdigla se na nivo egzotike. Za razliku od toga, fotografija snimljena mobilnim telefonom i momentalno šerovanaje bukvalno instant fotografija. Momentalno gotova i spremna za serviranje svima.

Polaroid - od magije do egzotike

Evolucija imidža Polaroida od “magije” do egzotike. Levo je naslovna strana Life magazina s početka 70-ih, desno novinski oglas desetak godina kasnije

Izraz Toy Camera na lager listama trgovina je igračka, ali u svetu fotografije predstavlja nešto kao pokret koji se pojavio kao otpor nekim kruto disciplinovanim pravilima koja su važila u nekim delovima profesionalne fotografske filozofije. Ovaj pokret je okupio fotografe koji su pre svega smatrali da je sadržaj uvek važniji od tehničkog kvaliteta fotografije. Takođe i da ako nešto što radite nije istovremeno i dobro zezanje ili makar zabavno, nešto radite pogrešno. Ovo drugo, bar po mom mišljenju, jejedini pravi način upotrebe Instagrama.

Najpoznatiji "Toy Camera" predstavnici

Najpoznatiji “Toy Camera” predstavnici, s leva na desno: Holga, Diana, Action Sampler i Lomo

Dve omiljene teme dežurnih kritičara Instagrama su njegovi čuveni filteri i stereotipi o čestim, navodno jedinim, motivima. Priču o filterima čak možemo da prihvatimo kao umereno opravdanu. Realno, ima ih par skoro neupotrebljivih, ali ima ih i korisnih, a na sve to fotografije se mogu šerovati i neobrađene. Većina efekata koji se postižu filterima, nastavlja se na Toy Camera priču i potvrđuje da ljudi ponekad vole da vide greške, makar i bile veštačke kao što su te obrade.

Što se tiče priče o motivima na fotografijama, postoje šegačenja o tome kako je Instagram pun snimaka na kojima se samo vidi šta je ko jeo, obuo i kako ko izgleda u kupatilu. Ovo je tek potpuno bez smisla. Osim što je Instagram daleko šira priča, svi ovi pomenuti stereotipni motivi su postojali i ranije. Instagram je samo dao ljudima lakši način da to podele jedni sa drugima.

3 Dejanove stereotipne

Na ove tri fotografijice možete videti šta ja ponekad jedem, šta ponekad obujem i kako ponekad izgledam u ogledalu kupatila

Mala instant fotografija u savremenom okruženju.

Svi znamo za frazu da fotografija vredi kao hiljadu reči i to je tačno, ali samo ponekad. Vešto snimljena, dobro odabrana i u pravom kontekstu upotrebljena može ponekad i više, ali činjenica je da najčešće ipak nije tako. Instagram je mesto gde takve fotografije skoro i da ne postoje i za to postoji nekoliko razloga.

Za početak, znate li koliko je hiljadu reči?

Nekim standardnim fontom, slovima umerene veličine, sa normalnim proredom, to izađe između dve i dve i po strane, neki računaju i do tri, ali neka bude samo dve. Kada ste poslednji put videli neku fotografiju koja vam je na prvi pogled ispričala priču od dve strane teksta. Pogotovo što ovde pričamo o malim fotografijama. Onoliko malim koliko su veliki vaši telefoni, te fotografije svoju priču pričaju tolike.

Zaboravite na priče od hiljadu reči, one postoje negde drugde.

Dve osnovne osobine Instagrama kao savremene male instant fotografije su ogroman kvantitet i sitna dimenzija.

U današnje vreme se svakoga dana snimi više fotografije nego u celih prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Da dobro ste pročitali. Ogroman broj tih fotografija su baš male digitalne fotografije koje su već par desetina sekundi, par minuta ili u drastičnijim slučajevima par sati nakon snimanja dostupne svima. Svi mogu da ih vide, mogu i da ih komentarišu i/ili “lajkuju” i to odmah, eventualno uskoro. Kako vreme ide, nadolaze nove i nove fotkice koje treba pogledati, lajkovati, možda i prokomentarisati. Na tom ringišpilu prekjuče se računa u davno.

Sa druge strane imamo jedan pomalo surov ograničavajući faktor, a to je dimenzija. Te fotografije su male. Male su i kad ih gledamo na monitoru, a masovno se gledaju baš na mobilnim telefonima čiji su displeji ozbiljno manji od monitora. Na tako sitnom prostoru nema mesta za brojne fine detalje, u tolišno sabijeni se jednostavno ne vide. U takvoj formi najbolje prolaze fotografije sa jednim, eventualno nekoliko važnih detalja, uglavnom krupno grupisanih centralno.

Kako god se okrene, priča od daleko manje nego pomenutioh hiljadu reči. Literarnim jezikom rečeno, dobre instagram fotografije nisu novele nego su kratke priče, a najbolje ako su aforizmi.

Instagram kao jedna od društvenih mreža u poslovnoj, korporativnoj, promotivnoj primeni

Tu smo gde smo, Instagram je tu i takav je kakav je. Da razradimo malo temu o mogućim primenama, šta može i šta ne može.

Za početak, da li je neophodan, da li je nezamenljiv? Nije ni jedno ni drugo. U okruženju u kojem, budimo iskreni, Facebook i Twitter caruju, Instagram nije nešto što bi se moglo preporučiti kao glavni kanal OnLine komunikacije. Facebook je veoma narastao u okruženje sa veoma širokom primenom, ima ogroman broj korisnika i posebne opcije za poslovnu primenu, kako za korporativnu promociju, tako i za oglašavanje. Twitter sa svoje strane pruža mogućnosti veoma brze i koncizne komunikacije sa klijentima, posebno onima sa pitanjima ili problemima.

Da li je greška ako se neka poslovna OnLine komunikacija osloni samo na korporativni sajt, Facebook i Twitter, ili samo na Facebook? Naravno da nije, ali to što nešto nije greška ne mora obavezno da znači i da je najbolja opcije. Prednost nekih manjih mreža leži baš u njihovoj specijalizovanosti. GooglePlus možda nije preterano popularan, ali postoji deo korisnika kojima je taj oblik mreže elegantniji i draži za upoterbu od Facebooka. Korporativni blog i/ili newsletter je odličan način da se zainteresovali lako i brzo upozbnaju sa svim važnim novostima. Kroz FourSquare se priča jako vezuje za samu lokaciju, što je pogotovo korisno ako pričamo o mestu prodaje. YouTube je bio i ostao najrasprostranjeniji način OnLine organizovanja video klipova koje je lako šerovati i/ili ugraditi u neku veb stranu. Pinterest je realno odlično okruženje namenjeno prvenstveno šerovanju, ali je koristan i kao mali podsetnik ideja i inspiracija. Linkedin mnogi zanemaruju, iako je u pitanju društvena mreža namenjena pre svega poslovnim vezama. Imajte na umu da je ovih nekoliko samo nekoliko najpopularnijih od nebrojeno mnogo, a spisak raste svaki dan.

Ima li u toj priči mesta za Instagram? Ja bih rekao da ima. Jak vizuelni naglasak je veoma upotrebljiv u prezentaciji proizvoda, ali i prodajnog okruženja, dobre atmosfere, važnih događaja koji su se desili ili će se tek desiti. Osim osnovne vizuelne poruke, svakoj fotografiji ili slici može biti dodeljena i geolokacija. Konceptom Instagram u startu privlači posetioce na interakciju i olakšano im je da se uključe u priču svojim radovima.

Jedan od nedostataka same aplikacije je nedostatak mogućnosti praćenja i analize postignutih rezultata. Srećom, postoji nekoliko OnLine servisa pomoću kojih se instagram može pratiti i sa račinara, a neke od njih imaju i dobro urađene statistike. Tu bih kao veoma koristan i jednostavan za upotrebu pomenuo Statigram

Neka osnovna pravila za poslovnu, korporativnu, promotivnu upotrebu Instagrama bi bila:

Budite aktivni u kontinuitetu, ali ne preterujte. Nekoliko fotografija dnevno je super, nekoliko desetina možda i nije najbolji izbor, jedna do dve svakih dve do tri nedelje skoro da i nema smisla.

Budite aktuelni. Nove stvari, nove cene, specijalne ponude su odlični motivi i prilike za dobar OnLine odziv i pozitivne reakcije.

Redovno šerujte Instagram fotografije kroz celo svoje OnLine okruženje, gde god ste aktivni. U prvom krugu opcija šerovanja iz same aplikacije su Twitter, Facebook, Foursquare, Tumblr i Flickr.

Koristite sve fotografije i ne samo fotografije. Pored fotografija snimljenih mobilnim telefonom, sasvim je OK da podelite i dobre, kvalitetnijom opremom snimljene fotografije i posebno pripremljene slajdove

Snimajte mnogo, kačite odabrano. Koristite kvantitet i ozbiljnu selekciju da bi dobili što bolji kvalitet.

Ako tek otvarate Instagram nalog, sačekajte malo sa širenjem priče o tome. Dopustite sebi neko vreme da posetioce ne dočeka skloro pa prazan album sa samo jednom ili par fotografija.

Odvojite vreme i potrebne resurse. Dobra OnLine komunikacija ne nastaje sama od sebe spontano. Super je ako izgleda da je spontana, ali je super ako je istovremeno dobro organizovana i osmišljena.

Primeri korporativne i promotivne primene

Pošto se Instagram već lepo pozicionirao kao sve brojnija društvena mreža, nije trebalo dugo da prođe da ga i neka ozbiljna imena primete kao još jedan mogući kanal za komunikaciju sa nekim svojim ciljnim grupama, klijentima, kupcima, navijačima, obožavaocima.

Po nekim analizama, prvo su se pojavili zvanični nalozi slavnih faca koje Instagram da podrže i uvećaju svoju slavu, potom su se pojavili nalozi raznih modnih kuća i restorana, velikih i malih prodavnica, kulturnih ustanova, sportskih klubova, velikih brendova i sitnih zanatlija. Sada skoro da nema poslovne oblasti iz koje ne postoji bar neki slučaj.

Kao neke interesantne primere pomenio bih:

Iz nekog razloga počinjemo iz kujne, poznatim imenom Džejmi Oliver (Jamie Oliver). Veoma opušten album, ima i priče o hrani, ali mnogo više “gde sam i šta radim” momenata.

Poznate face sa TV-a, matori i mlađi Pol Tatl (Paul Teutul Sr. and Paul Teutul Jr.) i njegove ekipe što prave čudne motocikle Orange County Choppers i Paul Jr. Designs. Ne baš redovno održavani albumi, premalo aktivnosti u oba slučaja.

Komodo restoran iz Njujorka, jedan od najinteresantnijih primera posebne Instagram hashtag kampanje. Kreiranjem posebnoh haštaga i pozovanjem gostiju koji vole da fotografišu svoje porcije da ih taguju sa #comodomenu nastala je pogolema zbirka fotografija njihovih specijaliteta. Pogledajte video o kampanji.

Prodavnica i servis bicikala i opreme The Hub HQ. Uz fotografije, tu sui kolaži i redovno nove specijalne ponude u obliku dizajniranih slajdova.

Instagram album humanitarne organizacija vidno izražene veroispovesti Rise Apparel je interesantan primer albuma bez i jedne fotografije, sve su dizajnirane poruke.

Domaći primeri

Zla-zla shop jerodavnica sitnica namenjenih poklonicima jedne određene vrste hedonizma. Odličan domaći primer kvalitetno i redovno održavanog instagram albuma.

Instagram nalog profesionalnog fotografa Predraga Vučkovića.

Dom omladine Beograd je odličan primer kako kulturna ustanova može imati redovno održavan album u kojem se smenjuju (prepoznatljivo obllikovane) najave budućih i fotografije sa prošlih dešavanja.

Domaća hashtag kampanja. Fotografskom kolektivu BelgradeRAW je ove godine dodeljeno uredništvo programom AtrGet galerije i oni su u sklopu svog sajta imaju posebnu stranu na kojoj se automatski pojavljuju Instagram fotografije tagovane sa #RawSeason.

Za slučaj da vas interesuje više

Tekst o tagovima i tagovanju na Instagramu

Sugestije i ideje za poslovnu primenu Instagrama

Još malo sugestija 

I još malo

.

Za kraj, na SlideShare nakačena prezentacija korišćena tokom predavanja

… i neka moja razmišljanja o mobilnim telefonima kao fotoaparatičćima, u jesen 2010.

.

Mini foto kurs u Ateljeu Milene Čvorović

Mini foto kurs u Ateljeu Milene Čvorović

U saradnji sa Ateljeom Milene Čvorović, Maja i ja smo spremili mali foto kurs namenjen pre svega svima koji se bave rukotvorinama, a nisu baš vični fotografisanju svojih radova. Kurs je namenjen vama koji imate fotoaparat, fotografišete pomalo ponekad, ali niste baš zadovoljni. Želite da vaše fotografije izgledaju bolje, verujete da može, znate da može bolje, ali sami ne uspevate.

Dođite da zajedno bez mnogo priče o komplikovanim tehničkim detaljima, proučimo neke osnove fotografije i fotografisanja u kućnim i improvizivanim uslovima. Zajedno ćemo obraditi jednostavne tehnike koje će vam olakšati fotografisanje pletenina, nakita i raznih drugih sitnih rukotvorina.

Takođe, pričaćemo malo i kako da jednostavno obradite svoje fotografija i kako da ih najbolje pripremite za slanje elektronskom poštom ili postavljanje na društvene mreže. U ovome ćemo se posebno osvrnuti na to kako da svoje fotografije postavite na blog, Facebook stranu ili slično.

Početak kursa predviđen je za sredu, 19. jun 2013.

Broj mesta je ograničen, zato se prijavite na vreme.

Kurs traje 3 termina, po 2 i po sata, i održava se u Ateljeu Milene Čvorović na Dedinju.

Cena celog kursa je 3500din, a za polaznice ranijih kurseva u Ateljeu 3000 din.

Za dodatne informavije i prijavljivanje pišite na skola.pletenja@gmail.com.

3 važne stvari koje bi trebalo da znate o svom fotoaparatu, a nije redak slučaj da ne znate

3 važne stvari koje bi trebalo da znate o ...Tabele sa nabrojanim osobinama aparata su većini vas poznate, ali neke stvari ne mogu da se tumače samo tako usko. Ove 3 stavke koje ću nabrojati ovde, redom imaju svoje mesto na tabelama u tehničkoj dokumentaciji ili nekim pravilima fotografisanja, ali je tako svedena priča uglavnom suva i bez neke ozbiljnije veze sa stvarnom situacijom. Ova priča neće biti samo to u naslovu, već će se malo provući i kroz način na koji ljudi koriste fotoaparat, samo mi je bilo malo bezveze da produžavam naslov još preko ovoga što sada jeste.

1. Vreme do prvog snimka.

Koliko god da vlasnici DSLR mašina na ovo pitanje odgovaraju sa „odmah” i ne mogu biti više u pravu, mislim da je priča šira. Tačno, ova stavka se po tehničkim dokumentacijama često izražava precizno kao rezultati sprintera, ali u suštini taj podatak ne može biti manje pouzdan. U realnim okolnostima, od momenta kada nešto primetite, do momenta kada možete napraviti snimak, ima faktora koji ozbiljno menjaju situaciju.

Realno, nije bez rezona stav da treba uvek napraviti jedan snimak odmah, prosto, bez razmišljanja i promišljanja, čim se nabode fokus, bez obzira na sve ostalo. BtW: o fokusu detaljnije tamo negde pred kraj.

Faktor koji može neizmerno da uspori sve ovo je podešavanje aparata. Banalan slučaj je da na primer u momentu kada uspete po receptu predhodnog pasusa napravite prvi snimak, shvatite da vam aparat zbog nečega sinoć ima zrelo četvorocifreno nasviran ISO i hrabro produženu ekspoziciju i da će ceo snimak biti blještavo beo, sa par svetlo sivih detalja tamo gde su najtamnije senke. Verujem da nisam jedini kome se takva ili slična stvar dešavala. Ono što može uspešno da reši ovakve probleme su neka dežurna podešavanja u koja vraćate aparat, svaki put kada ga vraćate u torbu ili džep. U suštini nije greška ni da to bude potpuni auto mod, ali onda se svodite na gubitak bilo kakve kontrole. Moja omiljena kombinacija je prioritet blende na najširu vrednost i AutoISO, bar do sada mi se nije desilo da me na prvom snimku ozbiljno izneveri.

Ako ipak imate aparat koji je malo lenj na buđenju, savladajte to vreme i ne trošite ga na gledanje u aparat. Nek je i sekund i po, potrošite to na brzu procenu kadra. Nekad i to vreme, koliko god da je kratko, dobro dođe.

Ova priča se dobrim delom može lako pričati i na temu vreme do prvog sledećeg snimka. Jeste, i ovo se često računa pod „odmah” i ako čitamo tabele jeste, ali … Ima kada nije. To je slučaj kod nekih kompakta ili mobilnih telefona, kada ipak prođe neko vreme dok aparat ne bude spreman za sledeći snimak.

U suštini to „ali” se više odnosi na reakciju fotografa nego fotoaparata. Ako ste već napravili „prvi” snimak i zadovoljni ste kako se automatika snašla u čitanju merenja, slobodno nastavite. Jedan snimak je super, nekoliko snimaka je bolje. Nastavite da snimate, ali kada već imate nešto urađeno, potrudite se da svaki sledeći „isti” bude bolji. Po potrebi se pozabavite korekcijom ekspozicije, birajte bolji ugao ili bolji momenat … koliko god možete.

2. Najduža upotrebljiva ekspozicija iz ruke.

Postoji u fotografskom svetu neko staro i ukorenjeno uverenje da je to jako prosto. Najduža ekspozicija iz ruke je u stvari razlomak sekunde čiji je imenioc (to je onaj broj ispod crte) žižna daljina objektiva. Danas je ta priča malkice proširena, a postoje tri stvari koje značajno utiču na celu ovu priču.

Na prvom mestu je senzor, tačnije dimenzije senzora. Većina novih DSLR i Mirrorless aparata ima senzor maji od dimenzija kadra Lajka formata (24 x 36 mm) pa se samim tim i žižna daljina množi onim čuvenim „krop” faktorom. Njime se izračunava koju bi žižnu daljinu trebalo da ima objektiv koji na FullFrame aparatu ima isti vidni ugao kao taj vaš objektiv na vašem aparatu. Prosto rečeno, menja glavnu stavku u gore pomenutom razlomku.

Druga ozbiljna stvar koja utiče na dužinu ekspozicije je velika promena koja se desila u novije vreme u načinu fotografisanja, tačnije u načinu držanja fotoaparata. Do pre par godina bilo je nezamislivo da se aparat ne drži čvrsto i stabilno sa obe ruke. Ne samo kompakti, već često i DSLR aparati se tokom snimanja danas drže smo jednom rukom i to skroz ispruženom. Taj položaj aparatu ne daje ni tračak stabilnosti i ozbiljno skraćuje svako vreme u kojem se može postići pristojno oštra fotografija.

Treći faktor u ovoj priči je olakšavajuća okolnost zvana stabilizacija. Većina novih fotoaparata i/ili objektiva je opremljena sistemom optičke stabilizacije slike i što je najlepše, ta sva tehnika sve lepše i pouzdanije radi, ali nije svemoguća i ima svoje granice. Pored toga, koliko god stabilizacija mogla da se izbori sa pomeranjem aparata, velika pomeranja u stranu i naginjanje na stranu su još uvek van domašaja ove pomoći.

Za slučaj da se i dalje pitate kako onda da izračunate koja je najduža ekspozicija kojoj možete raditi iz ruke, odmah da kažem da na to pitanje nemam odgovor. To morate sami da vidite. Nisu sve ruke jednako mirne, a pošto su vam vaše uvek pri ruci, izvolite, ispitajte ih.

Nađite vremena da napravite mali eksperiment. Snimite seriju „istih” snimaka, sa sve dužim i dužim ekspozicijama i posle uporedite sve te rezultate na monitoru i vidite dokle se proteže mir vaše ruke i koliko se možete pouzdati u stabilizaciju. U ovom slučaju, svaka matematika je manje pouzdana od iskustva.

3. Najbleđi kontrast na koji može da se nabode fokus.

Autofokus je čudo. Čak i priličan broj HardCore zagovornika ručnog podešavanja svega na fotoaparatu lako preskoči da je i ovo automatika, a jeste. Međutim, koliko god da je čudo, nije magija, već prilično moćna tehnologuija, sa nekim ograničenjima.

Autofokus u principu radi na prilično istovetnim principima kao i manuelno fokusiranje, sočiva u objektivu se pomeraju dok projektovana slika ne bude zadovoljavajuće oštra. Poenta je u tome što danas autofokus uglavnom to radi brže i preciznije nego što je to moglo ručno da se uradi. Loša strana u celoj ovoj priči je da neke stvari jednostavno nije moguće precizno fokusirati. Najdrastičniji primer je jednolično osvetljena jednobojna površina koja je bila i uvek će birti nerešiv rebus za skoro svaki oblik fokusiranja.

U redovnim svekodnevnim dnevnim situacijama skoro svaki fokus će naći nešto na šta će se zakačiti, ipak postoje dve specifične situacije kada fokus ume da omane. To su suviše jednolična površina koja se fotografiše i nedostatak svetla tokom fokusiranja. Rešenja postoje i brojna su. Prvo rešenje manjka svetla je uvek sveto i skoro da i nema fotoaparata koji nema dodatno „AF assist” svetlo. Neka od tih tešenja rešavaju i drugi problem tako što je to dodatno svetlo rešeno tako što se na fokusiranu scenu projektuje neka mrežica ili tekstura. Ovo je veoma česta pojava kod eksternih bliceva.

Ipak, nezamenljiva stvar u celoj priči je opet vežba. U igri fokusiranja, dva su važna cilja. Onaj najvažniji, da fokus nekako bude naboden je manje-više neminovan, ali da bude precizan i brz može i da se ne desi. Igrajte se fokusiranja, slobodno, kad nemate nešto posebno važno da radite, posebno ako vam je u rukama nov tek nabavljen aparat. Uvek imajte na umu da umereno promašenu ekspoziciju često možete da sredite u obradi, ali mutna fotka je mutna i tačka. Ma šta tačka, uskličnik!

Saveti za bolje fotografije na vašem blogu

BlogomanijaOvaj post je sažeto kratko predavanje na ovu temu upravo održano na Blogomaniji. Konkretno, evo zašto sam na početku predavanja rekao da nema potrebe da zapisujete šta sam pričao.

Pronalaženje fotografija za ilustrovanje tekstova na blogu

BlueVertigoZa početak, šta ako niste fotograf i nemate ni fotoaparat, ni želju da se time bavite, nego koristite nepresušni internet izvor za fotografije kojima ilustrujete svoje reči? Pa, ništa. To je u principu to i tu nema nešto posebno sporno, ali može ponekad da se desi da nekom ugazite u sujetom naliveni akvarijum autorskih prava. Za vas imam jedan lep link koji se zove BlueVertigo. Tamo možete naći nekoliko linkova ka sajtovima koji nude besplatne „stock” fotografije (Stock photo / Free) i to uglavnom lepo tematski sortirane. Jedan od najpopularnijih sajtova među blogerima je FreeDigitalPhotos.net.

Fer bi bilo da sve tuđe fotografije potpisujete imenom autora i izvorom odakle su preuzete.

Fotografisanje u kućnim uslovima

U fotografiji, kao i u svemu drugom važi da bez alata nema zanata, ali fotografija spada u onu dodatnu podgrupu u kojoj ako ne znate zanat, alat može biti samo preskupa igračka. Potpuno je tačno da bolji i skuplji fotoaparati sa više dodatne opreme mogu napraviti tehnički bolje fotografije, ali to neće uraditi sami od sebe. Zato je važno da pre nego što se odlučite da investirate neke pare u foto opremu, investirate malo vremena i upornosti da saznate što više i naučite da i nešto što već imate upotrebite do maksimuma.

Sve vreme ovde pričamo o fotografijama relativno malih dimenzija što u startu znači da se prhvatljivi rezultati mogu postići ponekad čak i mobilnim telefonom ako ima dovoljno svetla.

Što se nekih osnovnih lekcija tiče, tu je profesor Jutjub odličan izbor. Za početak pogledajte lekcije iz serije “Photography One on One” sa “Snapfactory” kanala. Takođe interesantne su i lekcije sa kanala “Michael Andrew Photography School”.

Neki od sajtova na kojima možete naći korisne savete i lekcije su:

Takođe, jako korisno štivo, ako vam padne pod ruke, je i kolekcija Dina Kolinsa: “The Best of Dean Collins on Lighting

Saveti za napredak po pitanju iskustva i kupovine nove opreme

Kada naravno dođe vreme (i skupe se pare) za kupovinu, nije svejedno šta kupujete. Novi fotoaparat često prvi na listi, ali ne mora uvek da bude tako. Ako imate DSLR aparat, razmislite prvo o kupovini nekog boljeg objektiva. Ako realno pogledamo, čak i nekoliko godina stari fotoaparati, ako su normalno paženi i održavani, još uvek prave fotografije prilično visokog kvaliteta, ali bolji objektiv uvek može da popravi sliku. Dobar objektiv vam ostaje i kada prodate stari aparat i kupite novi , ali samo ako kupujete aparat istog proizvođača. Za slučaj da vas zainteresuje, kvalitetne prikaze velikog broja objektiva za različite modele fotoaparata možete naći na sajtu Photozone.

Ovde dolazimo do nove važne stvari, a to je kompatibilnost. Pre kupovine bilo čega novog, dobro se raspitajte koliko je to šta god novo kupujete kompatibilno sa onim što već imate. Pogotovo što neki veoma skupi dodaci i uređaji imaju jako mali krug aparata i opreme sa kojima su kompatibilni.

Kako god da krenete, pre ili kasnije ćete doći do prve najvažnije stvari za dobru fotografiju, a to je svetlo. Više svetla je uvek prednost, a kada se priča o svetlu za fotografiju, tu postoji i dodatni faktor. U fotografiji se koriste dve vrste svetla: trenutno i stalno osvetljenje. Trenutno osvetljenje su blicevi, stalno osvetljenje su lampe i reflektori. I jedno i drugo je dobro, ali razlike postoje. U najkraćim crtama:

- Blicevi daju jače svetlo, odlični su za fotografisanje ljudi i svega što ne stoji uvek mirno. Da bi se pravilno koristili mora da postoji dobra veza između fotoaparata i bliceva da bi svi bljesnuli istovremeno, tačno kad treba. Još jedna dobra stvar kod bliceva je što se (za razliku od sijalica i reflektora) po boji svetla ne razlikuju od dvnevnog svetla, pa se lako koriste i danju kao pomočno svetlo.

- Reflektori daju nešto slabije svetlo, najbolji su za fotografisanje statičnih, mirnih stvari, pogotovo kada je aparat na stativu. Mana im je što nisu samo rasvetno nego i grejno telo, što može ozbiljno da zasmeta u tesnim prostorima. Prednost im je što su pored upotrebe u fotografiji, jednako korisni i za video snimanja, u čemu su blicevi neupotrebljivi.

.

Opširniju priču o Majinom i mom zajedničkom nastupu i njene, takođe veoma korisne savete možete pogledati OVDE.

Live-TV snimak celog našeg zajedničkog nastupa možete pogledati OVDE.

White Balance

.

White Balance - [iõ] - Dejan Danailov © 2012.

.

Malo detaljniji rimejk istoimenog snimka koji sam pre par nedelja napravio mobilnim telefonom. Interesantan očigledan primer koliko boja svetla zaista može uticati na boje same fotografije.

EXIF … ukratko …

EXIFEXIF je verovatno najvažnija sporedna stvar u savremenoj digitalnoj fotografiji. To je mali komplet informacija o snimljenoj fotografiji smešten u isti fajl sa fotografijom.  Po sadržaju, fotografima jako zanimljiv i koristan zbog informacija o fotoaparatu i podešavanjima samog snimka, u novije vreme i informacijama o autoru, ključnim rečima i GPS lokaciji.

Flešbek intermeco …

EXIF se nekada zvao „Fotografska beležnica”, imao zelenkasto šarenkaste tvrde korice i strane išpartane na visoki karo. Još pre toga fotografi su ponekad imali potrebu da vode beleške o snimanjima, profesionalni drastično češće, ali je naravno bilo i amatera sa ozbiljnom dokumentacijom. Među prvim pokušajima da se neki podatak o snimku nekako ugradi u sam snimak je bila ona poznata opcija da se u donjem desnom uglu fotografije vidi datum, a možda i vreme kada se desio klik. Neki su ovaj detalj obožavali, neki čak na protiv. Čule su se povremeno priče o eksperimentalnim pokušajima da se neki dodatni zapisi dodaju (svetlom) na spoljnoj ivici filma do perforacije, ali nekih rezultata za pamćenje nije bilo.

Onda se pojavio onaj APS sistem koji je u startu imao predviđenu opciju da aparat i/ili printer, u obliku magnetnog zapisa upisuju neke podatke na malu  površinu između snimljenog kadra i ivice filma. Te informacije su po poterbi u  procesu izrade na printeru mogle biti odštampane na poleđini fotografije.

Razvoj digitalne fotografije je doneo i prve pojave dodatnih informacija ubačenih u fajl, ali je nepostojanje nekog jedinstvenog standarda takve akcije držalo u granicama kapitalističke darežljivosti  proizvođača.  Ta šarenica nije mogla večno da traje pa su tako neki pametni Japanci 1997 sklopili prvi dokumentovani opis EXIF-a kakvog ga danas znamo. Aktuelna revizija ovog standarda je 2.3 i objavljena je u proleće 2010.

Šta sve ima u EXIF-u

Spisak je podugačak, po suštini bi se mogao podeliti na dva dela, tehničke informacije i ostalo.

Tehnički deo počinje  fotoaparatom kojim je fotografija snimljena i dalje idu vrednosti osnovnih parametara ekspozicije (otvor blende, dužina ekspozicije i ISO osetljivost), podešavanja modova merenja i eksponiranja, kompenzacije, balansa belog, aktivnosti blica i još svačemu. Ako su aparat i objektiv (uslovno rečeno) u sistemu tu su i parmetri objektiva kao što su žižna daljina, fokusirana daljina, maksimalni otvor blende, a ponekad i sam model objektiva i ekvivalent žižne daljine na “Lajka” formatu (FullFrame senzoru). Ako je fotografija obrađivana, u EXIF-u je i informacija o programu kojim je korišćen za obradu, ako je u pitanju skeniran film (negativ ili pozitiv) u EXIF-u se nalazi informacija o skeneru.

Od ostalih informacija tu je prvo ime autora, ako je uneto, a trebalo bi da jeste ako autor drži do sebe i potpisuje svoje fotografije. Ove informacije se lako unose u bilo kom programu za obradu i fajl menadžment fotografija, a neki modeli (Nikon DSLR na primer) nude mogućnost da ime autora bude upisano u EXIF već u aparatu.

Pomenuto pamćenje GPS lokacije pravljenja snimka može biti uneta u obradi ili u samom aparatu, ako aparat ima (ugrađen ili posebno dodat/priključen) uređaj za GPS lociranje. Ova opcija je na primer, posebno bila korisna ekipi koja je u Land Roverima špartala Afrikom u nameri da snimi retke momente akcije i dokolice ugroženih vrsta ljudi i životinja. Danas se ova opcija najčešće može naći na snimcima sa “pametnih” telefona, tek da se zna gde se desila žurka na kojoj su se veseli gosti zajedno fotkali.

Opcija unošenja ključnih reči je (koliko znam) još uvek ne postoji kao opcija upisa u samom aparatu, već se dodatno unose tokom obrade i jako su korisne za potrebe organizovanog arhiviranja, a neophodne za uspešno poslovanje ozbiljnih Stock fotografa.

Sa ili bez …

Da li će EXIF neke fotografije  na internetu biti dostupan ili ne, zavisi pre svega da li je autor snimio fotografiju sa EXIF-om. Ovaj izbor se u svim programima za obradu može naći pod imenom (na primer) „keep EXIF”, „Preserve Metadata” i slično. Postoje mišljenja da je stvar osnovne savremene fotografske kulture, ostaviti EXIF uz fotografiju.

Još jedan važan faktor u celoj priči je i da li sajt na kome je fotografija postavljena podržava prikaz EXIF-a. Fotografije prikazivane kroz Flash su uvek bez EXIF-a. Popularni Facebook na primer radi rekompresiju svake postavljene fotografije i potpuno čisti EXIF iz fajla. Istini za volju, većinu ljudi koja gleda većinu fotografija tamo EXIF ič ne interesuje, pa takav potez smatram potpuno normalnim.

Isto, u stvari slično se dešava i na Flikeru i 500px. Na serveru stoji kopija u punoj rezoluciji, a EXIF (ako ga je u fajlu bilo) dostupan je zasebno. Za razliku od 500px gde se vidi samo najosnovnije, Fliker može da se pohvali veoma detaljnim prikazom na linku informacija o fotoaparatu kojim je snimljena.

Tumblr, WordPress i Picasa čuvaju fotografije sa EXIF-om.

Važan detalj u odluci da li ćete svoje fotografije snimati sa EXIF-om jeste i da li ih možda šaljete na neki konkurs ili u neku redakciju.  Neke propozicije ponekad rigorozno nalažu snimanje, a neke i detaljno popunjavanje EXIF-a bar svim informacijama o autoru. Neki put je sve ovo potpuno opravdano, pa imajte to na umu. Postavljanje pitanja umesto nagađanja često ume čoveka da poštedi silnog češkanja (ovo inače ume da važi i van okvira EXIF-a).

Pregled EXIF-a je stavka koja spada „tamo pod properties”, a za bogatiji prikaz ima raznih bonus rešenja koja se lako nalaze unošenjem „EXIF viewer” u polje pretrage dodataka vašeg omiljenog browsera.

Sirovo, neprerađeno, kratko rečeno RAW

DSLR image sensorU bukvalnom smislu, RAW fajl format je sirova neprerađena slika koja nakon osvetljenja senzora samo prolazi kroz analogno/digitalnu konverziju i ta digitalna informacija se onda nekako uredi da može biti snimljena kao fajl u memoriji fotoaparata. Za razliku od toga fotografija u JPEG formatu prođe kroz ozbiljnu obradu u samom aparatu pre nego što se snimi na karticu.  Iako su baš baš prvi digitalni fotoaparati podržavali samo RAW fajl format, već jako brzo se kao osnovni fajl format u digitalnim fotoaparatima ustamovio JPEG, ponajviše zato što kao komprimovani format generiše “lakše” fajlove.

.

Flešbek intermeco

JPEG je skraćenica od „Joint Photographic Experts Group” a u tu grupicu su se 1986. sklopili pamet i pare i nakon ozbiljne debate 1992. ustanovili standarde ovog jedinstvenog formata. Ono čime se ovaj fajl format toliko izdvojio od ostalih je malo kontroverzan, ali ispostavilo se odličan koncept kompresije uz selektivno, odmereno razaranje same slike, koji je dopuštao korisniku da sam odabere stepen kompresije i tako balansira između zadržavanja detalja na fotografiji i kreiranja što lakšeg fajla.

Vremenom se ipak pokazalo da ovaj savršeni komprimovani fajl format nije dovoljan i da i za RAW kao kompletniju i bogatiju informaciju ima dosta zainteresovanih. Ovome je pogotovo doprineo napredak kvaliteta samih senzora digitalnih fotoaparata.

Potpuno uobičajena situacija u današnje vreme je da svaki iole kompletniji i kvalitetniji aparat može prema želji korisnika da snima i JPEG i RAW fajlove.

.

Razlike između RAW i JPEG fajlova

U digitalnoj fotografiji razlika između snimanja fajlova u JPEG i RAW formatu nije u samom fajl formatu već (već pomenuto) u obradi kroz koju snimljena slika prolazi pre snimanja na memorijsku karticu aparata. Pošto pri snimanju u RAW formatu slika ne prolazi kroz komplikovanu obradu u fotoaparatu, na izgled same slike utiču samo tri osnovna parametra snimanja: otvor blende, dužina ekspozicije i ISO osetljivost. Kada se fotografija snima u JPEG formatu, pored ova tri pomenuta na izgled slike utiče niz obrada koje se u aparatu događaju uz, ili bez kontrole korisnika. Krenimo redom.

Redovne obrade slike koje se uvek obavljaju, prema podešavanjima korisnika ili automatski
• Demozaiking
• Obrada/redukcija šuma
• Korekcija balansa belog
• Korekcija kontrasta
• Određivanje načina prikaza boja (sRGB/AdobeRGB kolor prostor)
• Korekcija zasićenosti i/ili naglašenosti određenih boja
• Određivanje dimenzija
• Izoštravanje

Pored ovih, zavisno da li su kroz podešavanja aparata aktivirana, u fotoaparatima su dostupna i još neke obrade:
• Kolor konverzije (crno-bela, sepia)
• Korekcije i/ili prividno proširenje dinamičkog opsega.
• Efekti

Tek nakon svega ovoga, snimljena fotografija prolazi kroz JPEG konverziju i snima se na karticu aparata kao fajl.

.

Poređenja

Snimanje u RAW formatu donosi uglavnom prednosti, ali i poneke mane. Opet redom, RAW fajlovi su:

• Bogatiji dimaničkim opsegom tonova same fotografije koji je važan ako se fotografija dodatno obrađuje, a posebno je važan ako na snimljenoj sceni postoji velika razlika u tonu između najtamnijih i najsvetlijih delova slike.

• Manje osetljivi na podešavanja aparata (osetljiv samo na parametre exponiranja), Na sliku u JPEG formatu utiču baš sva podešavanja fotoaparata. Ovde je posebno važno navesti balans belog (White Balance) kao važan deo obrade/korekcije boja u aparatu, a iz RAW fajla se može razviti slika bilo sa bilo kojom WB korekcijom.

• Veliki (teški) fajlovi, uvek, čak i kada proizvođač nudi opcije kompresije slike. JPEG fajlovi su prilično „lakši”. Osim što ovo znači da će vam se kartica brže napuniti, dodatni problem može biti što se RAW fajlovi duže vreme snimaju na karticu, pa je manji broj snimaka dostupan pri kontinualnom snimanju pre zastajkivanja između snimaka.

• Kod većine fotoaparata isključivo u maksimalnoj dimenziji pune rezolucije senzora ili jako malo podešavanja. Za JPEG fajlove se može podesiti dimenzija koja će biti snimljena na karticu.

• Skoro neupoterbljivi bez posebne obrade, za razliku od JPEG fajlova koji su primenljivi direktno iz fotoaparata. Ovo konkretno znači i da je za maksimalan kvalitet potrebno i neko znanje i iskustvo u obradi. Za optimalne rezultate u JPEG formatu je dovoljno upoznati podešavanja fotoaparata.

Pored svega navedenog, mora se imati na umu i da su RAW fajlovi specifični za svaki model fotoaparata. Čak RAW fajlovi sa aparata različitih proizviđača imaju različite ekstenzije. To konkretno znači da ne postoji savršen univerzalan filter za otvarfanje ovih fajlova što se najčešće primeti kada nekim starijim programom pokušavamo da otvorimo RAW fajl novijeg fotoaparata. Ovaj problem sami proizvođači programa rešavaju redovnim dopunama arhiva filtera za otvaranje RAW fajlova, koje sami korisnici treba da skinu sa njihovih sajtova i instaliraju. Par korisnih linkova:

Adobe Camera Raw and DNG Converter for Windows

Adobe Camera Raw and DNG Converter for Macintosh

Adobe DNG Converter

ACDSee Support 

Apple Aperture Support Downloads 

.

I na kraju, vi sami odlučujete. Ja sam već odlučio, uvek snimam paralelno RAW fajl i JPEG najmanje dimenzije, ako zatreba za nešto brzo i za sada me ta kombinacija sasvim fino služi.


Arhive …

Linkovi …

Mesto gde ja kupujem foto opremu:
• Axelfoto

Kolekcija značajnijih fotografskih linkova i novosti:
• Lensfler / Alltop

Jako dobar forum delom posvećen i fotografiji
• Dizajnzona

Flickr …

Dejan Danailov. Get yours at bighugelabs.com

Twitter …

BlogLovin …

Follow on Bloglovin

Gravatar …


Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 106 other followers