Archive for the 'Linkovi' Category

Zaboravite „Purple Rules”, Mađari idu korak dalje …

NoPhotoHungary„Purple Rules” su pravila fotografisanja na Princovim koncertima. Najkraće rečeno, od fotografisanja na njegovim koncertima dopušteno je samo jedno veliko ništa, pominjao sam te stvari na onom predavanju na Blogomaniji, na samom kraju priče. Međutim, može se desiti da ta drastična pravila i nisu tako drastična, ako se uzme u obzir jedna nova vest iz susedne nam Mađarske.

Ima jedna stara izreka, da se za nešto gde svega ima kaže da tu još samo fali „Pop s bradom i mađar s motkom”. Još kao klinac sam to prvi put čuo i ništa naravno nisam shvatio, osim što nisam znao da negde ima neki pop da nema bradu, a pošto se radnja tog dela mog života dešava u Rumi, bilo je i mađara. Njih ne pamtim da su baš bili s motkama. Sa raznim alatkama za pravljenje i popravku svega, da ponekad, s motkama ne. Ne, stvarno, lično nemam ništa protiv naših severnih komšija, ali neke vesti odande mi deluju kao da je neko uzeo motku … mislim uzeo nekome, pa sad tome nekome fali neka motka … nema veze, nije to tema.

Setih se ove izreke kad se ovih dana internetom proširila priča da mađari totalno zabranjuju fotkanje na ulici. U stvari, ne zabranjuju oni to baš skroz, kažu može, samo ako pitaš sve koji ti se dese u kadru da li možeš i ako ti svi kažu da možeš, onda možeš. Inače ne smeš. Nešto slično kao ovi naši sa PayPalom, što kažu da može, ali samo ako oni tamo krenu i u dinarima da rade. Nadmeni način da se kaže „Ma ne dolazite u obzir! Ćao, zdravo!”

Prva reakcija na ovo je naravno neverica, jer je ipak teško poverovati da će neki ozniljni ljudi jedne takve države povući tako drastičan potez. Jako drastičan po mom skromnom mišljenju. Priča uopšte nije naivna. Već godinama se povremeno desi da negde neki fotograf bude smaran, bilo je i u Beogradu svakakvih priča o fotografima i Kalemegdanu, ali ovako veliki korak do sada niko nije pokušao. Naravno da su se odmah mnogi pobunili, fotografi najviše. Nisu bez srgumenata. Zar da se u domovini jednog Roberta Kape (za slučaj da niste znali, jeste bio baš mađar) počne zabranjivati fotografisanje? Nečuveno!

Pominju se u celoj toj priči i nova pravila da ne smeju da se fotografišu uniformisana lica na zadatku, što već znamo kako izgleda i uvode pravila o obaveznom sakrivanju lica na fotografijama. Ima i interesantnih, veoma kritičkih, advokatskih komentara o tome koliko je ovakav zakon moguć u praksi, kada ima i sudija koje još nisu na čisto kako da ga primenjuju. Takođe nije baš najjasnije da li postoje bilo kakve razlike u tretiranju fotografisanja fotoaparatima i mobilnim telefonima, ni kako se tretiraju video snimci. Veoma zamršeno.

Nije na odmet zanemariti i pare u celoj priči. Neki mađarski gradovi su tradicionalne turističke destinacije i ovakvi zakoni bi mogli da zaustave ozbiljan deo turističkih prihoda, a sigurno ima kome se to nikako neće svideti. Ostaje da se vidi kako će ova stvar ići u praksi. Svašta je moguće. Moguće je da glasno krenu da se  bune i fotografi i fotografisani, samo se nadam da u tom glasnom „dijalogu” ne krenu i motke, one iz drugog pasusa da sevaju, to zaista ne želim. Takođe, bojim se i da pomislim koliko bi, na primer komplikacija u takvom okruženju imali ovo šestorto iz Stand Your Ground projekta u sklopu Londonskog festivala ulične fotografije 2001.

Još na ovu temu možete pričitati i na sledećim linkovima:

TheGuardian – Hungary law requires photographers to ask permission to take pictures

PhotographyBlog – Did Hungary Just Kill Photojournalism?

PetaPixel – Taking Photos Without Permission is Now Illegal in Hungary, Photographers Outraged

Fstopper – Hungarian Law Requires You to Ask Permission Prior to Photographing

Cahayabox – Putujete u Mađarsku? Upozoravamo vas! Ostavite fotoaparat kod kuće!

.

Instagram u poslovnoj primeni i promociji

InstagramOvaj post je malo sažeta priča sa predavanja održanog na Kikinda WebBiz Forumu koji je prošlog vikenda održan u Kikindi, kao što samo ime kaže, tema je bio Instagram, sa naglaskom kako i koliko može biti koristan u poslovnoj, korporativnoj i promotivnoj primeni.

Odmah na početku moram da podelim s vama lični, ali iskreno smatram objektivna stav da nije više dilema da li je Instagram pobedio, dilema eventualno može biti je koga je sve pobedio. Jeste, pobedio je. Na prvom mestu, pobedio je u tome što je skoro pa postao sinonim za fotografisanje mobilnim telefonom i polako se sprema da pokuša da se pridruži Kalodontu, Imalinu, Eurokremu, Digitronu, Žiletu, Polaroidu, Frižideru i još nekim imenima po kojima znamo sve njima slične proizvode.

Instagram je nešto kao hibridna mešavina fotografske aplikacije za mobilne telefone i društvene mreže sa svojim jedinstvenim pravilima. Nikada nije bio najbolja aplikacija za fotografisanje mobilnim telefonom, nikada nije bio najmasovnija društvena mrežica, jeste jedna od najpopularnijih evolucija fenomena fotografisanja i gledanja fotografija na mobilnim telefonima, istovremeno isupermoderna, a nostalgijom začinjena evolucija nekih interesantnih epizoda izistorije fotografije.

Iako je Instagram u početku više vezivan neku hipstersku ekipu koja se uvek više diči time čime nešto radi nego šta radi, narastao je, otrgao se nekim početnim stereotipima, izgradio neki svoj specifičan identitet.

Razvoj Instagrama pomalo bajkovito deluje kad se prepriča. Skraćeno prepričano, tamo negde na proleće 2010. u glavama nekih momaka su se desile neke ideje i za samo 2 godine su te ideje narasle u nešto za šta je Facebook odrešio kesu i to je baš odresio. Prvi milion korisnika su nakupili za oko 6 meseci, po zvaničnim informacijama sada ih je oko 130 miliona, predviđa se da će do kraja godine opušteno preći i 150.000.000 korisnika. Znači nije šala.

Malo širi pogled

Prvi korak u nastajanju Instagrama i sličnih aplikacija i celog fenomena fotografisanja mobilnim telefonom je ono vreme kada su mobilni telefoni sve manje bili telefoni, a sve više i nešto drugo. Mobilni telefoni su krenuli redom da penzionišu razne druge sitnice. Prvo budilnike, pa male digitalne imenike, pejdžere, kalendare i planere, digitrone, a krenuli su da osvajaju i e-mail komunikaciju. Onda se neko setio da proba u telefon da montira i kamericu, ali je to u prvo vreme bio više nešto kao dobar fazon da se nađe u specifikaciji, nego što je nečemu služilo

Ključni momenat u kojem je fotografisanje mobilnim telefonom praktično nastalo je pojavljivanje telefona sa kamericama koje u svemu daleko premašuju potrebe komunikacije kao osnovne funkcije uređaja. To više nisu bili stidljivi pokušaji sa kamericama jedva dovoljnoim tek za MMS, čak se dešavalo da vas, kad hoćete da zakačite fotografiju uz MMS, telefon obavesti da je prevelika i da će biti smanjena. Sledili su megapikseli, a nešto malo posle toga čak i autofokus sistemi, iako su u početku više smetali nego koristili, ali su napredovali.

Polako, malo po malo više nije bilo nešto posebno čudno da neko izvadi mobilni telefon da napravi snimak iako je nekima i dalje bilo smešno.

Pravi napredak se desio kada su mobilni telefoni zaista postali multifunkcionalni uređaji, pravi mali računari, koji se u proseku najmanje koriste za telefoniranje. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Dve najvažnije sitnice od svega u celoj toj priči su napredne opcije umrežavanja i pristupa internetu i društvenim mrežama i operativni sistemi koji su pokrenuli masovni razvoj aplikacija. Put je najzad bio otvoren, trka je počela.

Već pomenuto, Instagram je na neki način hibrid nastao ukrštanjem foto aplikacije za mobilne telefone i društvene breže sa nekim svojim pravilima.

Kao društvena mreža, mnogo liči na Twitter. Ista je forma korisničkih imena i često se dešava da ljudi imaju ista korisnička imena na Twitteru ui na Instagramu. Takođe, Instagram je prihvatio i “hashtag” koncept sa tarabicom koji korisnicima daje mogućnost da svakoj fotografiji dodele neke ključne reči, žargonom rečeno da ih taguju.

Specifičnost je što je svaki post na Instagramu obavezno fotografija ili, u novije vreme, kratak video klip, obavezno kvadratnog fotmata. Kao mreža je u startu bio namenjen isključivo korisnicima mobilnih telefona. I dalje je jedini način da otvorite nalog na Instagramu, taj da instalirate zvaničnu aplikaciju, koju efikasno možete koristiti tek kada nakon instaliranja otvorite svoj nalog. Kada imate otvoren nalog, možete kroz neke OnLine servise na računaru ulogovani da prostupite mreži, čitate i ostavljate komentare, ali je kačenje fotografija u galeriju i dalje moguće samo kroz pomenutu aplikaciju. Zvanična aplikacija trenutno postoji samo za iPhone i Android mobilne telefone, šuška se o skoroj najavi verzija za WindowsMobile, čak i za Blackberry.

Osim što vam omogućava da kačite svoje fotkice, Instagram aplikacija vam omogućava i da ih snimite, dodatno kadrirate i obrađujete kroz jedan od (za sada) 19 unapred definisanih efekata koji se u Instagramu zovu filteri. Baš ti Instagram filteri su jedna tema oko su mnoga koplja izlomljena i još će mnoga, ali o tome malo kasnije. Aplikacija takođe dopušta da kroz nju šerujete i fotografije snimljene kroz neku drugu aplikaciju ili bilo koju slilku sa vašeg telefona, pravilima nije ograničeno da se na Instagram mogu kačiti samo telefonom snimljene fotografije. Jedna uobičajena stvarčica koju društvene mreže inače imaju, a Instagram nema su privatne direktne poruke, sva komunikacija na instagramu je otvorena.

Ono što je danas Instagram, mene neodoljivo podseća na dva interesantna poglavlja iz istorije fotografije.

Po nekim osobinama, Instagram dosta podseća na staru instant fotografiju, poznatiiju kao Polaroid. Instant fotografija je od samog početka bila nešto kao magija i jako brzo je našla široku profesionalnu upotrebu, ali je malo po malo uskoro postalai umetnička alatka. Instant fotografija nije bila posebna samo po tome što je brzo bila gotova. Suprotno od dotadašnje fotografije koja se formirala kao reproduktivna umetnost, sa jednim originalnim uzorkom iz kojeg daljim procesom nastaje veliki broj manje ili više identičnih kopija, činjenicom da je uvek bila jedan jedini primerak koji je istovremeno original, izdigla se na nivo egzotike. Za razliku od toga, fotografija snimljena mobilnim telefonom i momentalno šerovanaje bukvalno instant fotografija. Momentalno gotova i spremna za serviranje svima.

Polaroid - od magije do egzotike

Evolucija imidža Polaroida od “magije” do egzotike. Levo je naslovna strana Life magazina s početka 70-ih, desno novinski oglas desetak godina kasnije

Izraz Toy Camera na lager listama trgovina je igračka, ali u svetu fotografije predstavlja nešto kao pokret koji se pojavio kao otpor nekim kruto disciplinovanim pravilima koja su važila u nekim delovima profesionalne fotografske filozofije. Ovaj pokret je okupio fotografe koji su pre svega smatrali da je sadržaj uvek važniji od tehničkog kvaliteta fotografije. Takođe i da ako nešto što radite nije istovremeno i dobro zezanje ili makar zabavno, nešto radite pogrešno. Ovo drugo, bar po mom mišljenju, jejedini pravi način upotrebe Instagrama.

Najpoznatiji "Toy Camera" predstavnici

Najpoznatiji “Toy Camera” predstavnici, s leva na desno: Holga, Diana, Action Sampler i Lomo

Dve omiljene teme dežurnih kritičara Instagrama su njegovi čuveni filteri i stereotipi o čestim, navodno jedinim, motivima. Priču o filterima čak možemo da prihvatimo kao umereno opravdanu. Realno, ima ih par skoro neupotrebljivih, ali ima ih i korisnih, a na sve to fotografije se mogu šerovati i neobrađene. Većina efekata koji se postižu filterima, nastavlja se na Toy Camera priču i potvrđuje da ljudi ponekad vole da vide greške, makar i bile veštačke kao što su te obrade.

Što se tiče priče o motivima na fotografijama, postoje šegačenja o tome kako je Instagram pun snimaka na kojima se samo vidi šta je ko jeo, obuo i kako ko izgleda u kupatilu. Ovo je tek potpuno bez smisla. Osim što je Instagram daleko šira priča, svi ovi pomenuti stereotipni motivi su postojali i ranije. Instagram je samo dao ljudima lakši način da to podele jedni sa drugima.

3 Dejanove stereotipne

Na ove tri fotografijice možete videti šta ja ponekad jedem, šta ponekad obujem i kako ponekad izgledam u ogledalu kupatila

Mala instant fotografija u savremenom okruženju.

Svi znamo za frazu da fotografija vredi kao hiljadu reči i to je tačno, ali samo ponekad. Vešto snimljena, dobro odabrana i u pravom kontekstu upotrebljena može ponekad i više, ali činjenica je da najčešće ipak nije tako. Instagram je mesto gde takve fotografije skoro i da ne postoje i za to postoji nekoliko razloga.

Za početak, znate li koliko je hiljadu reči?

Nekim standardnim fontom, slovima umerene veličine, sa normalnim proredom, to izađe između dve i dve i po strane, neki računaju i do tri, ali neka bude samo dve. Kada ste poslednji put videli neku fotografiju koja vam je na prvi pogled ispričala priču od dve strane teksta. Pogotovo što ovde pričamo o malim fotografijama. Onoliko malim koliko su veliki vaši telefoni, te fotografije svoju priču pričaju tolike.

Zaboravite na priče od hiljadu reči, one postoje negde drugde.

Dve osnovne osobine Instagrama kao savremene male instant fotografije su ogroman kvantitet i sitna dimenzija.

U današnje vreme se svakoga dana snimi više fotografije nego u celih prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Da dobro ste pročitali. Ogroman broj tih fotografija su baš male digitalne fotografije koje su već par desetina sekundi, par minuta ili u drastičnijim slučajevima par sati nakon snimanja dostupne svima. Svi mogu da ih vide, mogu i da ih komentarišu i/ili “lajkuju” i to odmah, eventualno uskoro. Kako vreme ide, nadolaze nove i nove fotkice koje treba pogledati, lajkovati, možda i prokomentarisati. Na tom ringišpilu prekjuče se računa u davno.

Sa druge strane imamo jedan pomalo surov ograničavajući faktor, a to je dimenzija. Te fotografije su male. Male su i kad ih gledamo na monitoru, a masovno se gledaju baš na mobilnim telefonima čiji su displeji ozbiljno manji od monitora. Na tako sitnom prostoru nema mesta za brojne fine detalje, u tolišno sabijeni se jednostavno ne vide. U takvoj formi najbolje prolaze fotografije sa jednim, eventualno nekoliko važnih detalja, uglavnom krupno grupisanih centralno.

Kako god se okrene, priča od daleko manje nego pomenutioh hiljadu reči. Literarnim jezikom rečeno, dobre instagram fotografije nisu novele nego su kratke priče, a najbolje ako su aforizmi.

Instagram kao jedna od društvenih mreža u poslovnoj, korporativnoj, promotivnoj primeni

Tu smo gde smo, Instagram je tu i takav je kakav je. Da razradimo malo temu o mogućim primenama, šta može i šta ne može.

Za početak, da li je neophodan, da li je nezamenljiv? Nije ni jedno ni drugo. U okruženju u kojem, budimo iskreni, Facebook i Twitter caruju, Instagram nije nešto što bi se moglo preporučiti kao glavni kanal OnLine komunikacije. Facebook je veoma narastao u okruženje sa veoma širokom primenom, ima ogroman broj korisnika i posebne opcije za poslovnu primenu, kako za korporativnu promociju, tako i za oglašavanje. Twitter sa svoje strane pruža mogućnosti veoma brze i koncizne komunikacije sa klijentima, posebno onima sa pitanjima ili problemima.

Da li je greška ako se neka poslovna OnLine komunikacija osloni samo na korporativni sajt, Facebook i Twitter, ili samo na Facebook? Naravno da nije, ali to što nešto nije greška ne mora obavezno da znači i da je najbolja opcije. Prednost nekih manjih mreža leži baš u njihovoj specijalizovanosti. GooglePlus možda nije preterano popularan, ali postoji deo korisnika kojima je taj oblik mreže elegantniji i draži za upoterbu od Facebooka. Korporativni blog i/ili newsletter je odličan način da se zainteresovali lako i brzo upozbnaju sa svim važnim novostima. Kroz FourSquare se priča jako vezuje za samu lokaciju, što je pogotovo korisno ako pričamo o mestu prodaje. YouTube je bio i ostao najrasprostranjeniji način OnLine organizovanja video klipova koje je lako šerovati i/ili ugraditi u neku veb stranu. Pinterest je realno odlično okruženje namenjeno prvenstveno šerovanju, ali je koristan i kao mali podsetnik ideja i inspiracija. Linkedin mnogi zanemaruju, iako je u pitanju društvena mreža namenjena pre svega poslovnim vezama. Imajte na umu da je ovih nekoliko samo nekoliko najpopularnijih od nebrojeno mnogo, a spisak raste svaki dan.

Ima li u toj priči mesta za Instagram? Ja bih rekao da ima. Jak vizuelni naglasak je veoma upotrebljiv u prezentaciji proizvoda, ali i prodajnog okruženja, dobre atmosfere, važnih događaja koji su se desili ili će se tek desiti. Osim osnovne vizuelne poruke, svakoj fotografiji ili slici može biti dodeljena i geolokacija. Konceptom Instagram u startu privlači posetioce na interakciju i olakšano im je da se uključe u priču svojim radovima.

Jedan od nedostataka same aplikacije je nedostatak mogućnosti praćenja i analize postignutih rezultata. Srećom, postoji nekoliko OnLine servisa pomoću kojih se instagram može pratiti i sa račinara, a neke od njih imaju i dobro urađene statistike. Tu bih kao veoma koristan i jednostavan za upotrebu pomenuo Statigram

Neka osnovna pravila za poslovnu, korporativnu, promotivnu upotrebu Instagrama bi bila:

Budite aktivni u kontinuitetu, ali ne preterujte. Nekoliko fotografija dnevno je super, nekoliko desetina možda i nije najbolji izbor, jedna do dve svakih dve do tri nedelje skoro da i nema smisla.

Budite aktuelni. Nove stvari, nove cene, specijalne ponude su odlični motivi i prilike za dobar OnLine odziv i pozitivne reakcije.

Redovno šerujte Instagram fotografije kroz celo svoje OnLine okruženje, gde god ste aktivni. U prvom krugu opcija šerovanja iz same aplikacije su Twitter, Facebook, Foursquare, Tumblr i Flickr.

Koristite sve fotografije i ne samo fotografije. Pored fotografija snimljenih mobilnim telefonom, sasvim je OK da podelite i dobre, kvalitetnijom opremom snimljene fotografije i posebno pripremljene slajdove

Snimajte mnogo, kačite odabrano. Koristite kvantitet i ozbiljnu selekciju da bi dobili što bolji kvalitet.

Ako tek otvarate Instagram nalog, sačekajte malo sa širenjem priče o tome. Dopustite sebi neko vreme da posetioce ne dočeka skloro pa prazan album sa samo jednom ili par fotografija.

Odvojite vreme i potrebne resurse. Dobra OnLine komunikacija ne nastaje sama od sebe spontano. Super je ako izgleda da je spontana, ali je super ako je istovremeno dobro organizovana i osmišljena.

Primeri korporativne i promotivne primene

Pošto se Instagram već lepo pozicionirao kao sve brojnija društvena mreža, nije trebalo dugo da prođe da ga i neka ozbiljna imena primete kao još jedan mogući kanal za komunikaciju sa nekim svojim ciljnim grupama, klijentima, kupcima, navijačima, obožavaocima.

Po nekim analizama, prvo su se pojavili zvanični nalozi slavnih faca koje Instagram da podrže i uvećaju svoju slavu, potom su se pojavili nalozi raznih modnih kuća i restorana, velikih i malih prodavnica, kulturnih ustanova, sportskih klubova, velikih brendova i sitnih zanatlija. Sada skoro da nema poslovne oblasti iz koje ne postoji bar neki slučaj.

Kao neke interesantne primere pomenio bih:

Iz nekog razloga počinjemo iz kujne, poznatim imenom Džejmi Oliver (Jamie Oliver). Veoma opušten album, ima i priče o hrani, ali mnogo više “gde sam i šta radim” momenata.

Poznate face sa TV-a, matori i mlađi Pol Tatl (Paul Teutul Sr. and Paul Teutul Jr.) i njegove ekipe što prave čudne motocikle Orange County Choppers i Paul Jr. Designs. Ne baš redovno održavani albumi, premalo aktivnosti u oba slučaja.

Komodo restoran iz Njujorka, jedan od najinteresantnijih primera posebne Instagram hashtag kampanje. Kreiranjem posebnoh haštaga i pozovanjem gostiju koji vole da fotografišu svoje porcije da ih taguju sa #comodomenu nastala je pogolema zbirka fotografija njihovih specijaliteta. Pogledajte video o kampanji.

Prodavnica i servis bicikala i opreme The Hub HQ. Uz fotografije, tu sui kolaži i redovno nove specijalne ponude u obliku dizajniranih slajdova.

Instagram album humanitarne organizacija vidno izražene veroispovesti Rise Apparel je interesantan primer albuma bez i jedne fotografije, sve su dizajnirane poruke.

Domaći primeri

Zla-zla shop jerodavnica sitnica namenjenih poklonicima jedne određene vrste hedonizma. Odličan domaći primer kvalitetno i redovno održavanog instagram albuma.

Instagram nalog profesionalnog fotografa Predraga Vučkovića.

Dom omladine Beograd je odličan primer kako kulturna ustanova može imati redovno održavan album u kojem se smenjuju (prepoznatljivo obllikovane) najave budućih i fotografije sa prošlih dešavanja.

Domaća hashtag kampanja. Fotografskom kolektivu BelgradeRAW je ove godine dodeljeno uredništvo programom AtrGet galerije i oni su u sklopu svog sajta imaju posebnu stranu na kojoj se automatski pojavljuju Instagram fotografije tagovane sa #RawSeason.

Za slučaj da vas interesuje više

Tekst o tagovima i tagovanju na Instagramu

Sugestije i ideje za poslovnu primenu Instagrama

Još malo sugestija 

I još malo

.

Za kraj, na SlideShare nakačena prezentacija korišćena tokom predavanja

… i neka moja razmišljanja o mobilnim telefonima kao fotoaparatičćima, u jesen 2010.

.

Da li je došlo vreme da neka pravila krenu u korak sa vremenom

Digla se ovih dana silna prašina oko jedne fotografije i to ne bilo koje, već ove fotografije:

World Press Photo of the Year 2013, "Gaza Burial" by Paul Hansen

World Press Photo of the Year 2013, “Gaza Burial” by Paul Hansen

U pitanju je pobednička fotografija najskorijeg World Press Photo takmičenja koju je u Gazi snimio Pol Hensen (Paul Hansen). Brutalno težak prizor, očevi koji sahranjuju sopstvenu decu. Jedna od onih fotografija koja vas udari svom snagom već na prvi pregled i neko vremene ne pušta druge misli da vas obuzmu. Snimak čiju titulu niko nije osporavao … do prekjuče.

Prvo su se na ExtremeTech portalu pojavila vest da je dotična fotografija lažirana preteranom obradom. Naravno da je prva reakcija neverica, ipak World Press Photo nije šačica šarlatana koji bi se tako lako igrali sopstvenim renomeom. Onda kako se krene niz tekst, vidi se da nije u pitanju bila prosta kleveta, već reči potpisane imenom i prezimenom forenzičara, sa navedenim metodama analize i rezultatima. Tu nastupa bes. Potom dolazi ozbiljno razmišljanje, da li su u besu izrečene reči možda bile preterane.

Onda se na sajtu same World Press Photo organizacije pojavio tekst u kojem stručnjaci opovrgavaju pomenute optužbe, priznaju da je fotografija značajno obrađena, ali potvrđuju da su svi originalni pikseli na svom mestu, samo su u obradi delovi fotografije dodatno korigovani svetliji ili tamniji od originala. Ne nije preterano kontroverzno.

Flashback Intermezzo

Da odmah rešimo jednu dilemu. I u vreme kada se fotografija bila samo film obrada je bila moćna alatka, ali je bila daleko od jednostavnosti današnje digitalne tehnike. Ozbiljnim fotografima negativ nikada nije bio završen posao, već je i rad u laboratoriji bio ozbiljan deo veštine. Ovo se više odnosilo na crno belu fotografiju, ali bilo je majstora koji su i sa kolorima umeli čuda da prave, sve u težnji da se na papir prenese što više toga na filmu zabeleženog, a na filmu je uvek bilo više nego što na papir može da pređe čisto bez korekcija. Prvi nivo je bilo doosvetljavanje i sakrivanje nekih delova papira da bi odabrani delovi kadra bili malo svetliji ili tamniji i da bi tako kao sređeni činili skladniju celinu. Taj period fotografije je danas u praksi primenjen samo u obliku ikonica “Dodge” i “Burn” alatki u Fotošopu, nekad je bio ozbiljna filozofija.

Digitalna tehnika je ozbiljnim laborantima donela jako mnogo novih mogućnosti od kojih su mnoge u suštini bile beskorisne, ali je sve što su radili ranije postalo neuporedivo lakše i brže, a sve se jednako lako i brzo moglo primeniti i na kolor fotografije. Eto radovanja.

Onda je neko shvatio da ipak nije sve došlo na isti nivo i da su filmovi nekada jednim snimkom pamtili više nego senzori digitalaca. Onda su domišljati inovatori počeli da preklapaju nekoliko različito eksponiranih digitalnih snimaka da bi rezultati imali više dimaničkog raspona i ta tehnika je uskoro prozvana “High Dynamic Range” ili skraćeno HDR fotografija. Sve je to bilo lako kada su se sklapali snimci mirnih prizora snimljeni sa pouzdano stabilnih stativa. Jednostavno rešenje koje su pojedinci počeli da koriste je da iz jednog istog RAW fajla razviju nekoliko kopija sa različitim korekcijama ekspozicije, pa se tako dobijene kopije koriste u HDR obradi. Nedugo nakon nastanka, ova metoda je dobila naziv “Sirotinjski HDR”, ali ni u kom slučaju se ne može reći da je neupotrebljiva. Evo na primer, pomenuti Pol Hensen je (bar kako za sada stvari stoje) tom tehnikom doradio ovaj svoj nagrađeni snimak. Problem ovde nastaje zato što je HDR po svojoj tehničkoj prirodi u stvari fotomontaža, a fotomontaže su na ovakvim takmičenjima najstrože zabranjene.

Dilema ili ne

Iako se prašina još nije slegla i svaki čas se pojavljuju novi detalji, suština problema ostaje. Pol Hensen nikoga nije lagao ovim snimkom. On nije sklopio u jedan fajl razne snimke i izmislio dramatičan događaj u koji bi se ta montaža uklopila. On je bio tamo tada i snimio to što se vidi na snimku. Ceo problem nastaje zbog rigorozno zacrtanih tehnikalija u propozicijama takmičenja koja se možda nisu dovoljno promenila od vremena kada je fotografijom samo film vladao.

A zašto bi se ta pravila menjala. Zašto bi se dopuštalo grafičkim dizajnerima i Fotošop ekspertima da kradu fotografima zaslužene nagrade samo zato što u svojim mirnim sigurnim kancelarijama raspolažu moćnim alatkama fotomanipulacije i na kraj pameti im nije da stave glavu u torbu cimajući aparat i naramak objektiva bliskim istokom ili već gde god. Zašto bi vešto oko i brzi refleksi bili nepravedno stavljani na isti start sa OktaGigaTera KurcimaPalcima sa kojima realno ne mogu da se biju, jer nema jednog kriterijuma da može istovremeno da meri da li je pilot dobar pilot i rudar dobar rudar.

Nije lako biti realan. Ja sam prelomio i ovde sam iskreno na strani fotografa. Kakva god da bude finalna odluka po pitanju te nagrade, taj snimak ostaje to što jeste. To koliko će biti obrade, sređivanja, korekcija, rezanja, kloniranja sitnih detalja koji se u novini možda ne bi ni videli, malih zamućivanja i izoštravanja, je svakodnevno pitanje operatera ili tehničkog urednika. Pa sve i da je sam fotograf uradio neku jaču korekciju, krop ili neki sitan klon. On je to uradio na snimku odabranom iz gomile koju je sam snimio tamo gde su mu i oči i uši i nozdrve bile pune svega onoga što samo retko koja fotografija ume da prenese. On je bio tamo i bira nekoliko ili ponekad samo jednu fotografiju kojom treba nama dalekima da ispriča priču.

Neko to ume, neko jednostavno ne. Za mene Pol Hensen ume.

.

Saveti za bolje fotografije na vašem blogu

BlogomanijaOvaj post je sažeto kratko predavanje na ovu temu upravo održano na Blogomaniji. Konkretno, evo zašto sam na početku predavanja rekao da nema potrebe da zapisujete šta sam pričao.

Pronalaženje fotografija za ilustrovanje tekstova na blogu

BlueVertigoZa početak, šta ako niste fotograf i nemate ni fotoaparat, ni želju da se time bavite, nego koristite nepresušni internet izvor za fotografije kojima ilustrujete svoje reči? Pa, ništa. To je u principu to i tu nema nešto posebno sporno, ali može ponekad da se desi da nekom ugazite u sujetom naliveni akvarijum autorskih prava. Za vas imam jedan lep link koji se zove BlueVertigo. Tamo možete naći nekoliko linkova ka sajtovima koji nude besplatne „stock” fotografije (Stock photo / Free) i to uglavnom lepo tematski sortirane. Jedan od najpopularnijih sajtova među blogerima je FreeDigitalPhotos.net.

Fer bi bilo da sve tuđe fotografije potpisujete imenom autora i izvorom odakle su preuzete.

Fotografisanje u kućnim uslovima

U fotografiji, kao i u svemu drugom važi da bez alata nema zanata, ali fotografija spada u onu dodatnu podgrupu u kojoj ako ne znate zanat, alat može biti samo preskupa igračka. Potpuno je tačno da bolji i skuplji fotoaparati sa više dodatne opreme mogu napraviti tehnički bolje fotografije, ali to neće uraditi sami od sebe. Zato je važno da pre nego što se odlučite da investirate neke pare u foto opremu, investirate malo vremena i upornosti da saznate što više i naučite da i nešto što već imate upotrebite do maksimuma.

Sve vreme ovde pričamo o fotografijama relativno malih dimenzija što u startu znači da se prhvatljivi rezultati mogu postići ponekad čak i mobilnim telefonom ako ima dovoljno svetla.

Što se nekih osnovnih lekcija tiče, tu je profesor Jutjub odličan izbor. Za početak pogledajte lekcije iz serije “Photography One on One” sa “Snapfactory” kanala. Takođe interesantne su i lekcije sa kanala “Michael Andrew Photography School”.

Neki od sajtova na kojima možete naći korisne savete i lekcije su:

Takođe, jako korisno štivo, ako vam padne pod ruke, je i kolekcija Dina Kolinsa: “The Best of Dean Collins on Lighting

Saveti za napredak po pitanju iskustva i kupovine nove opreme

Kada naravno dođe vreme (i skupe se pare) za kupovinu, nije svejedno šta kupujete. Novi fotoaparat često prvi na listi, ali ne mora uvek da bude tako. Ako imate DSLR aparat, razmislite prvo o kupovini nekog boljeg objektiva. Ako realno pogledamo, čak i nekoliko godina stari fotoaparati, ako su normalno paženi i održavani, još uvek prave fotografije prilično visokog kvaliteta, ali bolji objektiv uvek može da popravi sliku. Dobar objektiv vam ostaje i kada prodate stari aparat i kupite novi , ali samo ako kupujete aparat istog proizvođača. Za slučaj da vas zainteresuje, kvalitetne prikaze velikog broja objektiva za različite modele fotoaparata možete naći na sajtu Photozone.

Ovde dolazimo do nove važne stvari, a to je kompatibilnost. Pre kupovine bilo čega novog, dobro se raspitajte koliko je to šta god novo kupujete kompatibilno sa onim što već imate. Pogotovo što neki veoma skupi dodaci i uređaji imaju jako mali krug aparata i opreme sa kojima su kompatibilni.

Kako god da krenete, pre ili kasnije ćete doći do prve najvažnije stvari za dobru fotografiju, a to je svetlo. Više svetla je uvek prednost, a kada se priča o svetlu za fotografiju, tu postoji i dodatni faktor. U fotografiji se koriste dve vrste svetla: trenutno i stalno osvetljenje. Trenutno osvetljenje su blicevi, stalno osvetljenje su lampe i reflektori. I jedno i drugo je dobro, ali razlike postoje. U najkraćim crtama:

- Blicevi daju jače svetlo, odlični su za fotografisanje ljudi i svega što ne stoji uvek mirno. Da bi se pravilno koristili mora da postoji dobra veza između fotoaparata i bliceva da bi svi bljesnuli istovremeno, tačno kad treba. Još jedna dobra stvar kod bliceva je što se (za razliku od sijalica i reflektora) po boji svetla ne razlikuju od dvnevnog svetla, pa se lako koriste i danju kao pomočno svetlo.

- Reflektori daju nešto slabije svetlo, najbolji su za fotografisanje statičnih, mirnih stvari, pogotovo kada je aparat na stativu. Mana im je što nisu samo rasvetno nego i grejno telo, što može ozbiljno da zasmeta u tesnim prostorima. Prednost im je što su pored upotrebe u fotografiji, jednako korisni i za video snimanja, u čemu su blicevi neupotrebljivi.

.

Opširniju priču o Majinom i mom zajedničkom nastupu i njene, takođe veoma korisne savete možete pogledati OVDE.

Live-TV snimak celog našeg zajedničkog nastupa možete pogledati OVDE.

Web Fest 2012.

Web Feat .me ... Life is web!Web Fest .me je regionalni internet festival posvećen promociji i unapređenju interneta (i ne samo interneta). Sastavni deo ovog festivala je i takmičenje, koje se još od 2007. redovno održava.

Ceo tok prijavljivanja i glasanja je organizovan kroz zvaničnu Facebook aplikaciju (prijavljeni i ulogovani na svoj Facebook nalog) možete pregledati sve prijavljene i glasati za svoje favorite. Glasanje je tako organizovano da možete glasati za nekoliko sajtova, ali sa svakog naloga može se glasati samo jednom dnevno.

Ove godine je i ovaj blog prijavljen u redovnoj konkurenciji i ako vam se Lensfler sviđa, bilo bi mi jako drago da glasate za mene (link direktno za glasanje za Lensfler). Hvala svima!

Stručni skup “Fotografske zbirke i kolekcije”

RePost – originalno objavljen na blogu Tihomira Stojanovića

Stručni skup "Fotografske zbirke i kolekcije"

Fotografija Iz kolekcije Muzeja istorije Jugoslavije

.

Stručni skup: Fotografske zbirke i kolekcije – predstavljanje fotografske građe iz fondova muzejskih institucija i nezavisnih fotografskih udruženja

16. i 17. oktobar 2012. godine od 15:00 časova

Organizator skupa: Centar za fotografiju, Beograd

Učesnici:

  • Muzej savremene umetnosti, Beograd
  • Etnografski muzej, Beograd
  • Muzej primenjene umetnosti, Beograd
  • Muzej istorije Jugoslavije, Beograd
  • Muzej grada Beograda
  • Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej, Beograd
  • Makedonski centar za fotografiju, Skoplje, Makedonija

U okviru pratećeg programa projekta FOTODOKUMENTI 02, u prostoru Salona Muzeja savremene umetnosti u Pariskoj ulici br. 14 biće održan dvodnevni stručni skup pod nazivom Fotografske zbirke i kolekcije koji će za temu imati predstavljanje fotografske građe iz fondova muzejskih institucija i nezavisnih udruženja koja se bave prikupljanjem, arhiviranjem i sistematizovanjem fotografske građe. Simpozijum pre svega ima za cilj da javnosti pruži na uvid korpus fotografskog materijala sa kojim muzeji i nezavisna udruženja raspolažu, na koji su način sistemski uobličena i koji bi mogli biti dalji aspekti njihove upotrebe, kao i na mogućnost pokretanja dijaloga o značaju koji fotografska baština može da zauzima u očuvanju kulturnih kontinuiteta jedne društvene zajednice.

Osim pet muzejskih institucija iz Beograda čiji će predstavnici prikazati izbor fotografija iz fondova svojih zbirki, gde će između ostalog biti ukazano i na potrebe unošenja izmena u okviru aktuelnih sistema muzejskog arhiviranja kod nas, na simpozijumu će se predstaviti novoosnovano udruženje iz Beograda FotoMuzej, čiji je fond oformljen spajanjem arhiva trojice kolekcionara: Zorana Trtice, Vladimira Janoševa i Miroslava Aleksandrića. Takođe, biće promovisana knjiga “Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)” autora Miroslava Aleksandrića, kao prvi projekat koji je FotoMuzej realizovao, o kojoj će govoriti Vladimir Janošev.

Kao gost iz regiona, Robert Jankuloski iz Makedonije, osnivač i direktor Makedonskog centra za fotografiju koje je u Skoplju osnovano 2000. godine, predstaviće izbor iz obimne zbirke MCF koje broji približno 80 000 jedinica.

Satnicu i raspored izlaganja pogledajte na Tihomirovom blogu.

.

Ne! Nije sramota

Retko mi pada na pamet da komentarišem autorske tekstove na tiražnim stranama, ali ovaj put jednostavno nisam mogao da odolim. Pre par dana na sajtu britanskog Gardijana se pojavio interesantan članak na temu fotografija mobilnim telefonom sa posebnim osvrtom na Instagram. To što kažem da je interesantan, ne znači da mi se svideo, čak na protiv. Nije mi se svideo već od samog početka, tačnije već od naziva teksta. Autorka Kejt Biven (Kate Bevan) kaže:

Instagram je stamota za pravu fotografiju i još kaže da su Instagram i slične aplikacije antiteza kreativnosti i da čine da sve fotografije izgledaju isto.

Joj kako ne mogu, ali baš ne mogu da se složim sa ovim.

Ceo tekst mi je nekako paradoks. Autorka se trudi da se predstavi kao fotograf sa bogatim iskustvom na filmu i satima provedenim u mračnoj komori. Zatim navodi i iskustva u digitalnoj fotografiji i kako svaku fotku bogato, a često i bahato obrađuje kroz Lightroom, uporno dok ne postigne šta je zamislila. Takođe, navodi da mnogo voli društvene mreže, posebno joj se sviđa što odmah može svima da pokaže svoje fotografije i sve drugare uvek ima na okupu. Sve joj je super.

Ali ne voli Instagram jer ti njegovi filteri samo kvare fotografije jer fotografije izgledaju kao da su starije. Posebno se osvrnula i na one FakeBlur efekte … i tako to.

Ono što mi je posebno interesantno u celoj priči je nešto kao sličnost autorkinog opisa sebe sa mojim slučajem jer i ja imam “bogato” fotografsko iskustvo. Na ruke sam razvio stotine metara crno belog filma, igrao sam se sa raznim razvijačima, podeksponirao pa kuvao filmove da dobijem što veće zrno, a par puta sam ručno razvijao i neke kolore. Sate u mračnoj komori nikada nisam brojao, da jesam izašli bi na mesece. Radio sam i u radnji, u hiperprodukciji, na film procesoru i printeru. Iskusan sam i u digitalnoj fotografiji od nivoa malenog kompakta preko većeg i još većek kompakta pa DSLR-a sa raznim objektivima i na ulici i u studiju i na sportskim terenima i još svuda. Obrada mi je posebna priča, u Fotošopu se prilično snalazim i kad mislim da treba umem baš i da preteram, ali ne često.

I stvarno gotivim Instagram i slične programčiće koji od mog mobilnog telefona prave neku posebnu novu vrstu fotoaparata. Gotivim ga iz dva razloga, u stvari dva i po, ali to što fotke sa mobilnog mogu i da se ne obrađuju kroz razne efekte i filtere ne ističem kao poseban “ceo” razlog i čudi me da nekome to može biti argument u osporavanju.

Prvo, što je takvo fotografisanje gotovo uvek vođeno samo inspiracijom i nadahnućem ili jednostavno momentom, bez tereta obaveze da preraste u nešto grandiozno ili profitabilno. Dopušta čoveku da fotografiju nađe bilo gde i bilo kad i to je jako važno.

Važno je da fotografija nekad bude kao sladoled. Sladoled zaista može biti umetnost kada se slože sve kockice. Počev od voćnjaka ili plantaže ili pašnjaka, izbora plodova i sastojaka, preko odabira pravog recepta i načina spremanja, pa sve do načina serviranja sa svim prefinjenim dodacima i dekoracijama. Da, može biti umetnost. Ali ljudi ponekad samo hoće da imaju jebeni hladan sladoled, ali da je tu odmah, makar to “tu odmah” bilo na stanici ili na klupi pored onog šarenog sanduka na ulici ili šetalištu.

Druga stvar je čisto tehničke prirode. Po prvi put u istoriji fotografije se dešava da je “instant fotografija” zaista to u bukvalnom smislu te reči. Da, svi znamo za Polaroid koji je sam po sebi bio revolucija u fotografiji i vreme od snimka do gotove fotografije skratio na sekunde. Ali isti taj Polaroid je istovremeno ubijao u pojam suštinu fotografije kao reproduktivne umetnosti. Silan u svojoj magiji momenta, ali zaključan u ograničenju jednog jedinog primerka. Fotografska tehnika koja mi prva pada na pamet u poređenju je Dagerotipija koja je takođe bila (i danas je) na neki način magična, ali sve što ste imali je jedan jedini primerak i sve dalje je sve iznova. Fotkanje mobilnim i momentalno “šerovanje” je po prvi put dovelo do toga da je fotografija već par sekundi (ili desetina sekundi) nakon snimanja već dostupna pred očima neuporedivo šire publike. Mnogo više od društva za istim stolom kojima se može pokazati na displeju i mnogo brže nego što se može fajl skinuti na računar, obraditi i nakačiti u neku OnLine galeriju.

Ove dve stvari su moji razlozi (iskreno ne vidim da su posebno subjektivni) da kažem da Instagram nije sramota. Osim naravno snobovima, ali nije sramota ponositi se nečim čega se takvi stide.

.

BtW: Posebno mi se sviđa kod Instagrama to insistiranje na kvadratnom kadru koji takođe iskreno gotivim, ali mi je ovo bilo suviše subjektivno da to iznosim kao ozbiljan argument.

.

Da je Instagram fotoaparat, bio bi …

.

Socialmatic - Instagram camera concept by Antonio De RosaOd kako je svoju klijentelu proširio i na Android korisnike i odmah potom se odlično prodao, Instagram je često predmet priče među korisnicima “pametnih” telefona i Facebook-a. Naravno da veliki deo tih priča više spada u domen teorija zavere ili tračeve, ali ima i interesantnih ideja i ovo je tekst o jednoj takvoj.

Antonio De Rosa, (prvi čovek kuće ADR studio) je počeo da mašta na temu kako bi to izgledalo kada bi Instagram bio pravi, potpuno funkcionalan fotoaparat i osmislio hipsterski san. Oblikom se najmanje bavio, sve izgleda gao džinovska ikonica ove popularne aplikacije. Ono po čemu je ovaj koncept najinteresantniji je maštovit izbor opcija koje bi nudio jedan ovakav aparat.  Sam autor to ne navodi, ali pretpostavljam da se u aparatu nalazi kvadratni senzor, ne preterane rezolucije. Zamišljena specifikacija izgleda od prilike ovako:

  • 16 GB memorije (mass storage), pretpostavljam i dodatni MicroSD slot.
  • Wifi i Bluetooth kao standardne bežične konekcije neophodne jednom (bar jako često, ako ne stalno) OnLine uređaju.
  • Veliki displej osetljiv na dodir (u tekstu piše da je proporcija 4:3, na slici je kvadratni).
  • Dva objektiva, jedan osnovni za fotografisanje i još jedan pomoćni za 3D efekte i još svašta, šta god to svašta bilo.
  • Optički zoom i LED blic.
  • Ugrađen minijaturni štampač za momentalno štampanje fotografija na posebno pripremljenim karticama (sa samolepljivom poleđinom).
  • Softver koji je nešto kao Instagram+Facebook aplikacija, verovatno i funkcionalan web browser i opcije dodavanja Twitter, Tumblr, WordPress aplikacija i još svašta, šta god to svašta bilo.

Šta drugo reći do bravo za šablon! Ovo izgleda daleko bliže nekoj pravoj evoluciji Polaroid koncepta nego što je onaj Polaroid Android koncept.

Ilustracije (3D modele) i detaljniji tekst pogledajte na sajtu autora.

.

… via PetaPixel

Fotografije sa poleđinom

.

Ta druga strana je uvek bila dobro mesto da se dopiše nešto prigodno, emotivno ili već ne bilo koji način korisno. Datumi, mesta, imena, stihovi. Nekima je ipak služila kao površina koja se maže lepkom pre nego što fotografiju zalepe u album, što je takođe veoma korisno. Polaznici Axelfoto škole i oni koji su zimus bili na predavanju Vlade Perića “Mala istorija foto nagona” su imali priliku da vide nekoliko interesantnih priča sa poleđina.

U profesionalnoj novinskoj fotografiji ta poleđina je imala i dodatne obavezne elemente vezane za organizovano arhiviranje, nabrojane ponovne objave, isplaćene honorare, sažete ali detaljne dodatne beleške i još mnogo toga. Baš takve šarene poleđine su deo teme jednog relativno mladog, ali meni lično jako zanimljivog bloga sa pomalo bizarnim imenom.

The Lively Morgue (slobno bi se moglo prevesti kao živahna mrtvačnica) je blog koji objavljuje najinteresantnije rezultate prekopavanja po foto arhivi čuvenog dnevnog lista “The New York Times”.

The Lively Morgue

Fotografija (sa poleđinom) gašenja velikog požara u donjem Menhetnu, Neal Boenzi / The New York Times, 1957.

Posebno interesantno u celoj priči je što je svaka fotografija iz arhive (paralelnom montažom) predstavljena sa poleđinom na kojoj se svašta zanimljivo može videti. Pogledajte dodatni opis na dnu njihove “About” strane. Čini mi se da je neko upravo otkrio pravi način da neka fotografija progovori i više od onih legendarnih hiljadu reči.

.

Stvarno i nestvarno

Jel pratite Fstoppers? Ako ne, trebalo bi, bar po nekad. Na tom blogu često ima interesantnih priča, saveta i još svačega, a ovaj njihov post sam morao da pomenem.

B-25: Bomber Crew Plus One by Eric Curry

B-25: Bomber Crew Plus One by Eric Curry

Američki fotograf Erik Kari (Eric Curry) se specijalizovao u ne tako novoj fotografskoj tehnici „slikanja svetlom” koja se u osnovi bazira na neizmerno dugačkim ekspozicijama tokom kojih se scena selektivno osvetljava ili kreira ručno usmeravanim reflektorima ili batrerijskim lampama. Digitalna tehnologija je tu izuzetno pipavu i komplikovanu priču dosta uprostila, a savremene mogućnosti naknadne obrade i kombinacija različito osvetljenih snimaka su ovu tehniku dodatno nadgradili.

Erik ovom prilikom objašnjava ceo proces snimanja starog bombardera B-25, a iskreno preporučujem da pogledate i ostale filmove na njegovom YouTube kanalu.

Uživajte.


Arhive …

Linkovi …

Mesto gde ja kupujem foto opremu:
• Axelfoto

Kolekcija značajnijih fotografskih linkova i novosti:
• Lensfler / Alltop

Jako dobar forum delom posvećen i fotografiji
• Dizajnzona

Flickr …

Dejan Danailov. Get yours at bighugelabs.com

Twitter …

BlogLovin …

Follow on Bloglovin

Gravatar …


Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 116 other followers