Da je Instagram fotoaparat, bio bi …

.

Od kako je svoju klijentelu proširio i na Android korisnike i odmah potom se odlično prodao, Instagram je često predmet priče među korisnicima “pametnih” telefona i Facebook-a. Naravno da veliki deo tih priča više spada u domen teorija zavere ili tračeve, ali ima i interesantnih ideja i ovo je tekst o jednoj takvoj.

Antonio De Rosa, (prvi čovek kuće ADR studio) je počeo da mašta na temu kako bi to izgledalo kada bi Instagram bio pravi, potpuno funkcionalan fotoaparat i osmislio hipsterski san. Oblikom se najmanje bavio, sve izgleda gao džinovska ikonica ove popularne aplikacije. Ono po čemu je ovaj koncept najinteresantniji je maštovit izbor opcija koje bi nudio jedan ovakav aparat.  Sam autor to ne navodi, ali pretpostavljam da se u aparatu nalazi kvadratni senzor, ne preterane rezolucije. Zamišljena specifikacija izgleda od prilike ovako:

• 16 GB memorije (mass storage), pretpostavljam i dodatni MicroSD slot.
• Wifi i Bluetooth kao standardne bežične konekcije neophodne jednom (bar jako često, ako ne stalno) OnLine uređaju.
• Veliki displej osetljiv na dodir (u tekstu piše da je proporcija 4:3, na slici je kvadratni).
• Dva objektiva, jedan osnovni za fotografisanje i još jedan pomoćni za 3D efekte i još svašta, šta god to svašta bilo.
• Optički zoom i LED blic.
• Ugrađen minijaturni štampač za momentalno štampanje fotografija na posebno pripremljenim karticama (sa samolepljivom poleđinom).
• Softver koji je nešto kao Instagram+Facebook aplikacija, verovatno i funkcionalan web browser i opcije dodavanja Twitter, Tumblr, WordPress aplikacija i još svašta, šta god to svašta bilo.

Šta drugo reći do bravo za šablon! Ovo izgleda daleko bliže nekoj pravoj evoluciji Polaroid koncepta nego što je onaj Polaroid Android koncept.

Ilustracije (3D modele) i detaljniji tekst pogledajte na sajtu autora.

.

… via PetaPixel …

Fotografije sa poleđinom

.

Ta druga strana je uvek bila dobro mesto da se dopiše nešto prigodno, emotivno ili već ne bilo koji način korisno. Datumi, mesta, imena, stihovi. Nekima je ipak služila kao površina koja se maže lepkom pre nego što fotografiju zalepe u album, što je takođe veoma korisno. Polaznici Axelfoto škole i oni koji su zimus bili na predavanju Vlade Perića “Mala istorija foto nagona” su imali priliku da vide nekoliko interesantnih priča sa poleđina.

U profesionalnoj novinskoj fotografiji ta poleđina je imala i dodatne obavezne elemente vezane za organizovano arhiviranje, nabrojane ponovne objave, isplaćene honorare, sažete ali detaljne dodatne beleške i još mnogo toga. Baš takve šarene poleđine su deo teme jednog relativno mladog, ali meni lično jako zanimljivog bloga sa pomalo bizarnim imenom.

The Lively Morgue (slobno bi se moglo prevesti kao živahna mrtvačnica) je blog koji objavljuje najinteresantnije rezultate prekopavanja po foto arhivi čuvenog dnevnog lista “The New York Times”.

Fotografija (sa poleđinom) gašenja velikog požara u donjem Menhetnu, Neal Boenzi / The New York Times, 1957.

Posebno interesantno u celoj priči je što je svaka fotografija iz arhive (paralelnom montažom) predstavljena sa poleđinom na kojoj se svašta zanimljivo može videti. Pogledajte dodatni opis na dnu njihove “About” strane. Čini mi se da je neko upravo otkrio pravi način da neka fotografija progovori i više od onih legendarnih hiljadu reči.

.

Stvarno i nestvarno

Jel pratite Fstoppers? Ako ne, trebalo bi, bar po nekad. Na tom blogu često ima interesantnih priča, saveta i još svačega, a ovaj njihov post sam morao da pomenem.

B-25: Bomber Crew Plus One by Eric Curry

Američki fotograf Erik Kari (Eric Curry) se specijalizovao u ne tako novoj fotografskoj tehnici „slikanja svetlom” koja se u osnovi bazira na neizmerno dugačkim ekspozicijama tokom kojih se scena selektivno osvetljava ili kreira ručno usmeravanim reflektorima ili batrerijskim lampama. Digitalna tehnologija je tu izuzetno pipavu i komplikovanu priču dosta uprostila, a savremene mogućnosti naknadne obrade i kombinacija različito osvetljenih snimaka su ovu tehniku dodatno nadgradili.

Erik ovom prilikom objašnjava ceo proces snimanja starog bombardera B-25, a iskreno preporučujem da pogledate i ostale filmove na njegovom YouTube kanalu.

Uživajte.

Remake / Photo Project

.

BOOOOOOOM! je blog posvećen fotografiji, muzici, dizajnu i raznim umetničkim projektima. Ume da ima interesantne postove.

Inspirisan interesantnom idejom konkursa koji je Adobe raspisao među britanskim studentima Jeff Hamada (vođa Booooooom bloga) je pokrenuo globalniju verziju sa slobodnijim učešćem (ali i mršavijom nagradom). Cilj projekta “Remake / Photo Project” je napraviti fotografski rimejk nekog poznatog umetničkog dela celinom, detaljem, simbolikom ili već kako god.

.

Remake / Submissions - BOOOOOOOM!

.

Galerija poslatih radova se već polako puni interesantnim varijacijama.

Rok za slanje radova je 21. oktobar, a nagrada za pobednika je Adobe CS 5.5 Master Collection paket. Pravila i uputstva za učešće u ovom interesantnom projektu potražite na BOOOOOOOM! blogu.

.

PraćKamera … u smislu kamera praćka

.

Jao kako je ovo blesava ideja!

Sling Shot Camera by Sung Young Um & Jung Eun Yim

.

Ovo što ste prvo pomislili da je praćka, u stvari je maleni digitalni fotoaparat znalački upakovan u taj oblik i to sve sa samo jednom jedinom namenom. Zezanje! Fenomenalno! Nije tešto zamisliti na šta liči svaki snimak snimljen ovakvom spravicom. Neprevaziđena kolekcija grimasa!

Koncept je genijalno osmišljen tako da se snimak okida u momentu potezanja gumice, a za dodatno svetlo (ako treba) brinu se dva malena blica savršeno postavljeni na vrhove krakova ove praćkice. Na sve to, šlag na torti je sklopivi dizajn, a dizajneri nisu zaboravili i ugrađeni USB port. Na sve su mislili. Bravo!

… via Design Swan … via Yanko Design …

Dve besplatne (PDF) knjige o uličnoj fotografiji

.

.

Fotograf Tomas Leutard (Thomas Leuthard) je upravo na svoj sajt postavio i drugu knjigu posvećenu uličnoj fotografiji. Obe njegove knjige: Going Candid i Collecting Souls se mogu besplatno preuzeti sa  sajta autora.

Prijatan download

.

… via Fstoppers … via Leica Rumors …

.

Tuđe fotografije

.

Nije lako napraviti seriju od tuđih fotografija a da takav projekat ne bude bez pregleda okarakterisan kao krađa. U neku ruku i jeste, ali kada su ideja i/ili koncept serije ili projekta toliko jači od samih fotografija zajedno, otvara se novi prostor za diskusiju. Ne pričam o recikliranju prizora ili korišćenju delova tuđih snimaka u kolažima. Govorim o korišćenju celih fotografija bez ikakve intervencije na bilo kojoj od njih. Izvesti tako nešto, a ne ispasti lopov nije lako, ali nije nemoguće.

Ovo je priča o dva baš takva projekta, oba posebna baš po tome što su u pitanju projekti sastavljeni od fotografija koje je snimio neko drugi.

.

„Make Me An Offer” je projekat Brendana Korigana (Brendan Corrigan) rađen kao studentski rad iz dokumentarne fotografije.  On je otišao na lokalni buvljak poznat pod nazivom Boot sale što je u stvari jedan plac na kome ljudi prodaju svašta, uglavnom direktno iz gepeka svojih kola. „Magnumovski” način razmišljanja bi u toj situaciji nalagao punu koncentraciju i uvek spreman fotoaparat, ali potaknut jednim sasvim slučajnim feniomenalnim otkrićem, Brendan je spremio samo sitan novac i kupovao najrazličitije fotoaparate u kojima je još uvek bilo filma. Snimljenog filma! Bilo je dovoljno razviti sve te filmove i eto projekta kakav se skoro nije video.

"Make Me An Offer" by Brendan Corrigan / Albumi sa fotografijama sa svakog fotoaparata i kofer u kojem svi ti albumi stoje, takođe kupljen „iz gepeka”

Ceo projekat je predstavljen kao zbirka malih albuma sa fotografijama iz svakog fotoaparata zasebno, u koferu koji je takođe kupljen „iz gepeka”, ali i na posebno priređenom sajtu na kome se mogu videti svi fotoaparati, kupljeni na toj pijaci, sa navedenim cenama koliko su koštale i u zasebnim galerijama svim fotografijama sa filmova iz tig fotoaparata. Poseban deo sajta je i mali prikaz te pijace fotografijama koje je sam autor snimio istim tim aparatima koje je tamo kupio.

… via PetaPixel … via PhotoRadar …

.

Drugi projekat koji pominjem ima manje rezultata, ali je sama ideja krajnje luckasta i zarazna. Teško je baš ući u trag originalnoj ideji, ali najstariji trag na koji se nailazi je deo prepiske između Daniela Farela (Daniel Farrell) i Ričarda Keglera (Richard Kegler) iz tipografske kuće P22 koji su kao umetničko-istraživački MailArt projekat slali jedan drugom sve i svašta! Među tom svim šokovima za poštare je bio i mali jednokratni fotoaparat upakovan tako da je na pošiljci bilo uputstvo i poziv radnicima pošte da tim „pismom” naprave neki snimak i proslede ga dalje.

Koristeći njihovu ideju fotograf  i dizajner Kajl Van Horn (Kyle Van Horn) je poslao 5 takvih pošiljki i u 4 slučaja  mu se posrećilo da dobije neke rezultate (klikom na sliku pošiljke otvarta se galerija sa fotografijama). Ti rezultati su inspirisali i web dizajnera Metjua MekVikera (Matthew McVickar) koji je na žalost imao nešto manje uspeha. Od 4 takve pošiljke koje je poslao, samo jedna (prva) je dala neke rezultate (ostale nikada nisu stigle na krajnju adresu).

CameraMail pošiljka koju je Metju MekViker poslao

Još neki „inficirani” ovom idejom se mogu naći OVDE i OVDE.

… via PetaPixel … via Lomography …

.

Fensi bicikli Paname

.

Ovo jednostavno moram da podelim. Mnogo je nas koji smo dobar deo detinjstva proveli vrteći pedale, mnogo nas je koji nikako da prestanemo, ali nivo posvećenosti koji se vidi na ovim fotosima se ne viđa često.

Bez neke posebne namere, naleteo sam na jako interesantnu seriju portreta na kojima je Hoze Kastrelon (José Castrellón) fotograf  iz Paname prikazao pažljivo probranu ekipu ljudi i njihovih bicikala. Ljudi su naizgled obični, ali već prvi pogled na njihove bicikle to demantuje. Ovo nisu obični bicikli. Počeli su svoj život kao obični, ali kada padnu šaka nekome ko radi na visoko koncentrisanu mešavinu mašte i entuzijazma njihova sudbina prestaje da bude na bilo koji način obična.

Pogledajte i uživajte.

.

Pretty Bikes (Priti Baiks) by José Castrellón

.

… via Today and Tomorow … via It’s Nice That …

.

Veliko u smislu ogromno

.

U vreme kada se savremeni fotoaparati rado hvale malenim dimenzijama fotograf Daren Semjuelson (Darren Samuelson) se okrenuo na drugu stranu i napravio nešto veliko. Po njegovim rečima, priča je počela kada je u razmišljanjima o povećanjima sa velikih 8″x10″ plan film negativa slučajno naleteo na priče o fotografisanju na velikim rendgenskim filmovima. Nakon još malo raspitivanja shvatio je da za cenu 10 komada velikih negativa koje inače koristi može da kupi kutiju od 125 komada velikih X-ray (rendgenskih) filmova i avantura je počela.

Ta avantura u početku nije bila fotografisanje već pravljenje fotoaparata, pošto su filmovi koje je imao nameru da koristi dimenzije  14 x 36 inča ili na srpskom 35.5 x  91.5 cm. Ogromni! Pa retke su, bar kod nas ovde, izložbe na kojima su izložene fotografije većih dimenzija, ali su značajno brojniji kafići u kojima su stolovi manji od toga. Ozbiljno.

.

Darren Samuelson i njegov ogromni fotoaparat

.

Celu ovu avanturu od početka, ideje, skice i crteže, priče o pravljenju i prepravkama možete pratiti na njegovom blogu posvećenom ovom fotoaparatu. Naravno, na blogu su postavljene i fotografije koje je Daren snimao ovom fotoaparatčinom, a ima nameru i da nastavi. Prema najavama on sa ovim čudom uskoro kreće i na foto turneju od Nju Orleansa do Nju Jorka (drumom nešto preko 2000 km) što će u narednim nedeljama ovaj blog verovatno učiniti jako interesantnim. Iskrena preporuka za redovnu posetu.

.

… via MakeZine …

OnLine lekcije linkovane na PetaPixel blogu

.

Raznoraznih fotografskih lekcija na internetu ima gomila, ali je sindrom prepričavanja prepisanog da ne bi ispao plagijator, prilično čest slučaj. Baš zbog toga su mi se svidela ova dva prilično originalna linka koji su se prošle nedelje pojavili na  PetaPixel blogu.

.

CameraSim - The Online SLR Simulator

Za Online SLR Camera Simulator bi se na prvi pogled moglo reći da je neozbiljna igrica, a na drugi pogled se vidi da i nije nešto preterano neozbiljna. Ovaj mali simulator omogućava jednostavno eksperimentisanje sa prikazom prilično vernog rezultata. Dostupnim klizačima korisnik može da menja jačinu svetla, udaljenost od modela, vidni ugao objektiva i tri osnovna parametra snimanja: ISO osetljivost, otvor blende i brzinu zatvarača. Pored potpunog ručnog podešavanja, ponuđena je i mogućnost simuliranja rada aparata u režimu prioriteta blende i ekspozicije. Prijatno igranje.

.

Depth of Field Explained @ SnodArt.com

A kad se zasitite igranja, možete da pogledate i ovaj odlično napravljen filmić koji na jednostavan i razumljiv način (pod uslovom da razumete engleski) objašnjava fenomen dubinske oštrine. Iako se u priči formalno priča o video snimanju, na odlično primerima ilustrivan način se pokazuje kako u stvari to otvor blende, žižna daljina i daljina do objekta utiču na to koliko je oštro ili neoštro ono što jeste i nije fokusirano. Dodatni bonus u ovom slučaju je što je autor Justin Snodgrass na svom sajtu postavio i opciju slobodnog downloada celog ovog 20-minutnog filmića. Sjajno!

.