Exit MMXI … nedelju dana posle

… nastavak ODAVDE …

.

Čudno je to kako čoveka posle onakvih dana, bolje reći noći, obuzme neka blesava lenjivost i nezainteresovanost za sve ostalo. Bar onoliko čudno koliko je čudno da sam baš o tome pisao pre puta u Novi Sad … Ovaj post sam započeo sa „dan posle” u naslovu, ali sam brzo to prepravio u „dva-tri dana posle” i na kraju stigao do onog naslova gore. Toliko na tu temu.

Za početak par fotki koje su nedostajale prošlom postu, a najavio sam ih za ovaj

.

.

.

.

.

Poslednji dan ovogodišljeg Exita je ipak bio jedan od boljih u nekoliko poslednjih godina. Jedino mi je ostalo žao što sam propustio Big Audio Dynamite, ne koliko zbog njih samih koliko zbog toga što ih kite perjem reinkarnacije The Clash zbog Mika Džonsa. Sve je počelo još za dana nastupom Discipline kičme, Koja i ekipa su svoje odradli na pravi način. Glasno i prljavo.

Još mi je Disciplina zvonila u ušima kada sam stigao pred “Fjužn”. Dočekivanje Partibrejkersa su začinili Messer Chups, ruski rockabilly trio sa PinUp stilizovanom basserkom.  Uopšte nisu dosadni.

.

.

.

Partibrejkersi se nisu čekali dugo. Volim iznenađenja, ali kod njih iznenađenja nema. Nema ni kompromisa. Samo na kraju njihovog koncerta imam neki čudan osećaj da je sve trajalo prekratko, bez obzira što su se u međuvremeno kazaljke prilično izvrtele.

.

.

.

I nije čudno ni to što se na kraju njihovog nastupa cela, ali bukvalno cela publika u momentu okrenula i mirno, ali ubrzanim tempom krenula na MainStage uz laganu priču promuklim glasovima. Tamo se upravo spremao glavni nastup ovogodišnjeg festivala.

Nick Cave opet nema brkove, ali  ima novi stari bend i zovu se Grinderman i još uvek su opasni. Najopasniji. Ne ume svako bez ustezanja da skoči dole i pruži ruke u publiku. Ne ume svako da ostane panker iako nosi svileno odelo i lakovane cipele. Odavno neko nije tamo digao toliku prašinu, bar ne tako, na pravi način.  I ono malo glasa što je preostalo u grlu nakon Partibrejkersa + ono malo što se pivom oporavilo je tamo tada nestalo. Narednih nekoliko sati sam mogao samo da šapućem.

Nakon njihovog spektakla je na konstrukciji bine ostalo bar nekoliko poprilično labavih šrafova.

.

.

.

Bez ikakvog dvoumljenja mogu reći da su Grinderman najbolji nastup na Exitu u poslenjih nekoliko godina.

Te večeri je ostalo samo još jedno, Laibach. Međutim pošto su se oni malo čekali vreme su mi ispunili Darkwood Dub na istom onom malom mestu gde su bili i Jarboli dan ranije. Oni su, kakva podudarnost, zaista je čudno, zamalo počeli i završili ovaj Exit svojim nastupima. Ovaj drugi je trajao ozbiljno duže i bolje su zvučali.

I onda Laibach. Još jedan bend koji se nije mnogo promenio kroz ovolike godine. Oštra ikonografija, dosledne formacije, hipnotičke animacije, ritmovi za marširanje … Uvek su bili jaki uživo.

Dok sam se posle svega lagano spuštao onim bangavim stepenicama, vladala je čudna tišina, ne totalna, čak u stvari ne baš tišina već onaj osećaj kraja nečega. Gotovo, bar za ovu godinu.

Dobro je bilo ove godine. Jako dobro. Ujutru pakujući se sam u džepu našao još jedan token za pivo. Neće se baciti, eto me dogodine.

Moram naravno u celoj ovog priči posebno da se zahvalim Dr Bouzu na pomoći i mojim domaćinima, imenjaku i Marijani na gostoprimstvu.

.

Exit MMXI … nastavak priče u nastavcima

… nastavak ODAVDE …

.

petak, 18:47

Danas na tvrđavu idem ranije, već se spremam.

Inače u prošlom postu pomenuti Nublu je jedno baš fino mestašce u sred Novog Sada. Na prvi pogled knjižara, na drugi pogled kao da je kafić i izgleda ima baštu sa malo čudnim stolovima. Na treći pogled se vidi mesto gde vreme teče nešto sporije i mace dremaju gde im drago. I imaju wireless

.

.

.

subota, 02:11

Ranije gore, ranije dole

… laku noć …

.

subota, 12:02 … uz kafu koja je kao jutarnja

Juče je na tvrđavi bio dan pun afričkih muzičkih začina i prvih redova. Dobro je da sam danas krenuo ranije.

Dan su započeli Amadou & Mariam na “mejnu”. Ćaknuti smisao za humor onog nekog odozgo je ovom slepom bračnom paru podario početak nastupa baš u momentu kada je zalazeće sunce tuklo preko čistine pravo na binu. Naravno da im nije smetalo, a nije ni meni. Bilo dovoljno svetla za poneki snimak dok im se ritam nije zaleteo. Posle toga je postojala samo muzika.

.

.

.

.

U nameri da na “fjužn” stignem na vreme stigao sam i da odslušam dobrih 10-ak minuta nastupa Irie FM, sačekam da se gužva malo raziđe i budem u prvom redu za redovno sjajni Veliki prezir. Hvala ekipi njihovih glasnih fanova na džabe pivu

.

.

.

To što sam ostao tu posle njihovog nastupa ipak nema toliko veze sa njima koliko opet sa Afrikom. Femi Kuti, čuveni sin čuvenog oca. Slušao sam ga i kad je bio na Tašu pre onoliko godina, kada je retko ko u publici primetio da je na momente padala kiša. Opet je bio sjajan. U stvari mora se reći bili su sjajni, pošto je na bini bila dvocifrena ekipa sa mnogo duvača i udaraljki i tri bucmaste tamnopute koje su svojim plesom daleko više nego pratećim vokalima obeležime ovaj fenomenalni šou.

.

.

.

Posle toga su me noge bolno podsetile koliko im ne prija toliko skakanja za jedan dan pa sam ostatak večeri proveo uglavnom opuštenije.

.

nedelja, 03:40

Danas gore bilo ljudi koliko juče i prekjuče zajedno, a možda i našto sitno preko toga. Mnogo bila gužva, svuda.

.

nedelja, 16:05 … pripreme za poslednji dan …

Sinoć su Jinx opet sjajno svirali, ali su svirali kraće od Darkwooda. Ne kapiram kome je to na pamet pala ta fenomenalna ideja da u program stavlja nastupe od 35 minuta. Vrhunski antigenijalno.

Vreme do nastupa prvog nosioca LineUp-a, sam spucao tu iza na kao posebnom mestu pod imenom “Jack Daniles Experience Backstage” gde sam za pamćenje ključnog detalja iz trominutnog 3D filma dobio tesnu majicu, a pošto mi je tesna dao sam je Vesni.

Jamiroquai su počeli knap na vreme pred ukupno (odokativno) 119% popunjenosti kapaciteta prostora za publiku. Nastup vrhunski bez zezanja, od basa treperi kosa na glavi, animacije u dnu bine velike ko odbojkaški teren, možda i veće.  Bilo je vrelo. Pola sata nakon početka sam se izmakao malo dalje gde je bilo kiseonika. Ne bi me čudilo da čujem da je tamo na par metara od stejdža (gde sam bio na početku koncerta) neko do kraja koncerta pao u nesvest.

Za to vreme na jednom drugom, značajno manjem mestu su nastup počeli Jarboli. Početak sam propustio, ali sam ipak stigao. Bravo za mene

Večeras je gore prvi nosilac sa moje liste. Da, Nick Cave. Nadam se da ću stići i da ispratim Partibrejkerse i da ću izdržati da sačekam Lajbach …

Fotke od sinoć i večeras u nekom postu kasnije …

EXIT MMXI … priča u nastavcima

.
četvrtak, 18:41, Novi Sad, bašta Oblomova

Ne znam tačno kad ću se naći u dometu nekog wireless-a, ovo piskaram onako pa ću postaviti kad stignem.

Inače, ponovo potvrđeno, čekanje poslednjeg momenta da se uzmu “one” narukvice i dalje nije dobar potez. Ne, nisam čekao satima, sve te sitnice završio brže nego što sam se i nadao. Doputovao sam ranije.

.

.

.
.
E, ovaj Fuji jeste malo “debil frendli”, ali izgleda ima potencijala. Malo je čudno ponovo navikavati se na minijaturni aparat koji liči na pravi aparat, samo je duplo manji. Mami prisećanja na moj prvi Fuji (S5500), samo je sada mnogo zanimljivije igrati se zbunjivanja automatskih opcija nego ranije. Megahit je zbunjivanje u panoramskom modu
.
.
Inače, Novi Sad je danas vruć. Jako vruć. Neka je.
.
 petak, 04:38, pored kreveta.
.
Znam da je ovo vreme većini dobro jutro, meni je laku noć.

… bez budilnika …

.
petak, 12:51
.
… dobro jutro …

Sinoć bilo malo čudno prvo veče, ne loše, samo malo čudno.

Stigao taman pred prve tonove Darkvood Dub što sam odmah okarakterisao kao “super”, ali sam prebrzo shvatio da su oni tu samo kratko. Svirali su tek nešto jače od pola sata. E, da li je još neko primetio koliko Lav Bratuša bolje zvuči uživo nego na albumima? Da ozbiljan sam.

Usput sam na Darkvudima shvatio da ovaj mali Fuji i nije neki koncertni heroj. Posebno se muči na fokusu.

Onda sam se malo promuvao okolo više zbog piva nego muvanja okolo, ali ta dva uglavnom idu zajedno.

Arcade Fire su se baš potrudili i sklopili ozbiljnu priču. Zvučali su odlično i napravili su pravi cirkus od nastupa, ali se nekako nisam našao u tome nakon 15-ak minuta i otišao opet malo okolo.
.

.
I tako nakon još malo piva i par “e, pa i ti si ovde” epizodica sam malo sačekao nastup ekipe Svi na pod, tek da ne budem predaleko. Jeste, mogao sam odmah da zapucam na Pulp, ali nekako mi se nije dalo na ne ostanem i dobro je tako.
.

.
Opet su imali sjajan nastup i taman kad su najavili za kraj koncerta “Zlato” organizatori su ih oterali jer kao nema više vremena. Nije fer!

Kako god, posle toga sam ipak pokušao da da odem da odslušam preostali deo nastupa Pulp, ali nisam stigao dovoljno blizu pa sam nastavio šetnju. A kažu mi ljudi da su bili baš dobri i da i nije bila tolika gužva bliže do bine, ali eto. Još sam usput negde izgubio jedan šareni peškir. Pošto mi neki hotdog pokupljen usput i nije baš nešto prijao, odlučio sam da usput umesto piva pokupim koka-kolu, kad ono …
.

.
I to nije sve, nakon toga me sačekalo i najprijatnije iznenađenje večeri. Ne sećam se da sam ikada čuo za bend čije je ime toliko jako u neskladu sa muzikom koju sviraju. Zašto li su odabrali ime Beirut, stvarnio ne znam.

I to je bilo to za to veče što se mene tiče, oko 3 sam odlučio da sebi priznam umor i polako počeo da razmišljam o silasku sa “Đave”. Nisam bio jedini, dosta ljudi je od priklike tada razmišljelo od prilike tako nekako, krenuli i poneki ostavili za sobom ostavili poneki trag.
.

.
petak, 16:35 @ bašta Nublu
.
Evo ga neki wireless …

Novi Sad je i danas vreo, opako vreo. Neka je …

.