Prvi šablon, epizoda 5. – Autofokus

Ovaj post je jedan od nastavaka ovde započete priče.

.

Neko to od gore, pa malo iz smera dalekog istoka, vidi skoro sve i uz to pomalo i čita misli nas malih maštovitih fotografa. Ovih dana dobili smo nešto o čemu se odavno šuškalo, još duže maštalo, a sve vreme pričalo kako još uvek nije izvodljivo. E, sada jeste! Nekada izuzetno popularni, a danas naizgled uspavan FujiFilm je predstavio novi kompaktni ultrazoom digitalac. Vest koja kao takva ne znači mnogo, ali FinePix F300EXR je ipak nešto posebno. Jako posebno!

Po prvi put jedan digitalni fotoaparat ima hibridni autofokus sistem koji kombinuje detekciju kontrasta (KLIK, KLIK) i faznu detekciju (KLIK, KLIK) u sklopu jedinstvenog senzora. Najzad je moguće da i kompaktni aparati imaju autofokus pristojne brzine i ovaj moj „šablon” bi obavezno morao imati baš takav senzor, znači i takav brzi hibridni autofokus.

Ali nije sve u brzini. Dobar autofokus ima još dve jake strane: preciznost i lakoću upotrebe.

Postići preciznost u EVIL konceptu aparata nije značajan problem. Senzor koji navodi fokusiranje je senzor koji takođe i snima fotografiju čime je u startu izbegnut mehanički faktor koji je umeo da pravi problem na DSLR aparatima. Ovo konkretno znači da posebni sistemi kalibracije aparata prema pojedinim objektivima (već postoje na nekim naprednijim modelima) verovatno neće biti neophodni.

Način korišćenja autofokusa je u poslednjih nekoliko godina značajno evoluirao. Na DSLR aparatima se dugo vremena sve završavalo na povećanju broja fokusnih tačaka, potom su u upotrebu uvedene i fokusne tačke sa duplim senzorima montiranim pod pravim uglom (cross-type), prvo samo kao centralne, a potom i kao periferne. Sledeći korak su bili sistemu praćenja u kojima su periferne i/ili susedne fokusne tačke „preuzimale” neki objekat pri rekadriranju. Kompakti su sa druge strane bili značajno unapređeni sistemima prepoznavanja lica koji su pored fokusiranja unapredili i merenja koja utiču na ekspoziciju. Nakon prepoznavanja samog oblika, ti sistemi su obogaćeni i prepoznavanjem izraza lica pa su prepoznavali osmeh. Onda je u priču uveden i kvantitet pa je aparat prepoznavao sve više lica u kadru, a pojavile su se i opcije uključivanja odloženog snimanja (self timer) tek kada se u kadru pojavi još jedno lice.

Kada se sve postavi ovako zajedno, postaje jasno koliki potencijal se otvara kombinacijom ova dva sistema. Za početak brzina i preciznost fokusiranje se neće mnogo razlikovati pri snimanju statičnih i nemirnih scena. Ako u celu priču ubacimo i opciju velikog displeja osetljivog na dodir najzad moći da se izvede u punom kvalitetu precizno fokusiranje i uklapanje u polje dubinske oštrine nekoliko objekata u kadru. Jednostavnim dodirom displeja bi se obeležavali delovi kadra koji se očekuju oštri i automatika aparata (u timskom radu) bi takav snimak izračunala bez većih problema.

Na sve ovo, dobar autofokus mora da ima još jednu važnu osobinu: da može lako da se isključi kad fotograf to želi. Koliko god da nam je svima autofokus ušao pod kožu, postoje momenti kada prosto rečeno smeta. Nebitno da li je u pitanju serija snimaka sa iste daljine, namerna greška ili šta god već, jednostavno isključivanje i primenljiva manuelna korecija fokusa mnogo znače i ovaj moj imaginarni prototip će tu biti fotografima dobar drug. Detaljnije o tim stvarima kada budem pričao o kontrolama.

Epizoda 6. – Displej i tražilo

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s