Skrivena kamera

.

Skrivena kameraKad se setim starih špijunskih filmova, setim se i šta sam sve od tih špijunskih sitnica kao klinac poželeo. U toj gomili najluđih kola i još luđeg oružja, meni su se sviđali i ti njihovi fotoaparatčići skriveni u svašta. Kako je vreme prolazilo, kamerice su i stvarno počele da se pakuju u sve i svašta, ali nije mi lako da poverujem da je neko pre desetak godina očekivao da će kamerice u mobilnim telefonima postati nešto toliko drugačije od samog telefona.

Paradoks

Prvo pitanje koje se nameće na ovu temu je jednostavno i prosto „zašto?!”

Ako za poređenje uposlimo par na prvi pogled realnih i racionalnih kriterijuma, čak i najjeftiniji kompakti lako pobeđuju u duelu sa kamericom bilo kog mobilnog telefona. Dimenzije se više ne mogu smatrati izgovorom pošto digitalaca manjih od mobilnih telefona ima, a ima i jeftinijih. Kvalitet fotografija je definitivno na strani digitalnih fotoaparata, ne samo zbog verovatno bar duplo većeg senzora, nego i zbog objektiva koji nisu projektovani sa imperativom da ne budu mnogo veći od dugmeta košulje. Pored toga sve češće nailazimo na ozbiljno dobre primere obrade slike u samom aparatu koja izvlači maksimum iz tih malih dimenzija. O komforu korišćenja ne bih trošio mnogo reči, pošto je u tome razlika verovatno najmanja, ali i tu su mali fotoaparati često u prednosti. Ako ništa drugo, u prednosti su zbog optičke stabilizacije slike koja je u novije vreme prilično rasprostranjena i pristojno uspešna. Priča o „kamuflaži” je u velikoj meri zabluda, malo ko će sa nekoliko metara lako i brzo da razluči šta je mobilni telefon a šta mali fotoaparat, ko ume neprimetno da fotografiše mobilnim telefonom, verovatno to može i fotoaparatom.

Pa zašto onda?!

Kao što se već nekoliko puta pokazalo, čovek nije imun na iracionalne i nerealne kriterijume u izboru. To je između ostalog i jedna od stvari koja ga čini čovekom. Nisu svi baš razlozi za fotografisanje mobilnim telefonom za čuđenje, ali „ćef” element se ne može diskvalifikovati. Ima ljudi koji jednostavno tako vole.

OK, biću iskren i prihvatiću da postoje i neki manje nerealni razlozi kao što su nepostojanje fotaparata baš tu i baš tada, ali jasno je da je u pitanju jako malo takvih slučajeva.

Meni se čini da je dobar deo ove priče i u tome što mobilni telefon sa kamericom nije samo fotoaparat.

Flešbek intermeco

Ideja o džepnoj video komunikaciji je bila živo rasprostranjena po naučno-fantastičnim filmovima, pa se to nametalo kao neka očekivana stvar u razvoju mobilnih telefona. Sa druge strane, kamerica sa druge strane telefona nije u početku imala logično opravdanje, važnije je bilo videti sagovornika nego šta neko sa druge strane gleda.  Ipak prvi komercijalni telefon sa ugrađenom kamerom je imao baš tako, naopako ugrađenu kamericu. Možda samo zato što tadašnji sistemi nisu mogli da ponude dvosmerne video razgovore. Sharp J-SH04 je imao za današnje pojmove smešnih 0.11 megapiksela i bio rezervisan samo za japansko tržište.

Nakon nekog vremena, kada su i ostali proizvođači shvatili da se neće preterano izblamirtati ako urade isto, krenuli su i oni da naprave nešto slično. Iako su kvalitetom snimljene slikice bili jadni, neki modeli kao što su SonyEricsson T610 i Nokia 6600 se još uvek pamte, a bivši vlasnici ih se sa osmehom prisećaju. Logično, usledio je jeftin napredak prelaskom na megapiksele, ali bez značajnijeg dobitka na bilo kojoj vrsti kvaliteta same slike. Kamerice u telefonima su još uvek imale veću funkciju na spisku specifikacija nego u svrsi telefona. Taman kad se pomislilo da će prestati, priča se nastavila na malo čudan način. U kamericama telefona se pojavio autofokus. Potpuno neočekivan potez.  Svako ko se bar malo razume u optiku zna da je ta opcija zanemarljivo upotrebljiva pošto je na fotografijama sa takvih kamerica i onako sve između 1 i 10 metara daljine bilo podjednako (ne)oštro.  Imam utisak da je baš taj mali magični momenat kao fokusiranja privukao mnoge da ozbiljnije provere čemu to ta kamerica u telefonu može da posluži i eto iznenađenja. Na to sve može da se doda i makro mod kada je objektiv mogao da fokusira nešto na par cm i da neku dalju daljinu malkice zamuti.  Modeli kao Sony Ericsson K800Nokia N73 i N95 bi se mogli nazvati ozbiljnim začetnicima ozbiljnog shvatanja ovog malog fotografskog fenomena.

iFotografija

Ekipa iz gricnute jabuke nije dokono vrtela palčeve na ovu temu. Čak na protiv. Već prvi iPhone je imao sasvim pristojnu kamericu, koja nije imala onaj slabo koristan autofokus, ali je sama priroda te sprave bila brutalna prednost u startu.

I pre iPhon-a su telefoni imali opcije pristupa internetu, neki čak i ograničene mogućnosti obrade snimlje slike, ali se tu sve završavalo. Entuzijasti koji su svoje snimke direktno sa telefona kačili na blog, Flickr ili Facebook su bili baš malobrojni. Na tom terenu iPhone koji je osmišljen da prvo bude sve i svašta, pa između ostalog i telefon lako se izborio za mesto na čelu kolone telefona sa kameicom. Na prvom mestu tu su bile aplikacije bogate opcijama obrade fotografija, a brzo su se pojavile i napredne aplikacije koje su olakšavale i snimanje fotografija. Neke od najpoznatijih iAplikacija za fotografe su Hipstamatic, Camera+ i Best Camera.

Takvo fotografisanje, oslobođeno priče o preciznim podešavanjima i napakovano opcijama brze obrade i šerovanja se pokazalo tako neodoljivo za neke nove opuštene fotografe. Toliko zaokružen proces fotoaparati koji su samo fotroaparati, još nemaju. Umesto detaljnije priče na temu rasprostranjenosti ove fotografske iZaraze, pogledajte na primer šta se na tu temu sve može naći na Flickr-u.

Novi džepni poredak

Iako je sve počelo kao paradoks, jasno je da sada nema nazad. Suviše toga se desilo, suviše toga je spojeno u jedno kućište da bi se sada stalo sa idejama. Moglo bi se pomisliti da je ova priča nešto kao izvor, od koga naravno vode dva putića, za koje se nizvodno može očekivati još nekoliko ukrštanja. Jedan putić su telefoni namenjeni baš ljudima sa fotografskim afinitetima, drugi su fotoaparati obogaćeni opcijama obrade i bežičnog umrežavanja. Biti prorok u tom selu nije lako, što nije razlog da se ne pokuša.

Telefoni koji liče na fotoaparate već postoje. Prostim pakovanjem svega što se može spakovati zajedno nastaju telefoni čije kamerice imaju neka konkretna podešavanja, zoom objektive i umeju baš da zaliče na fotoaparate kao na primer Samsung W880 ili za uskoro najavljeni Lumix Phone. Ni fotoaparati nisu bili imuni na neke mrežne opcije, prvo kroz WiFi adaptere kao dodatnu opremu ili upakovane u memorijske kartice, potom i kao deo samog fotoaparata. To uopšte nisu tako nove ideje, ali opet imamo telefone koji glume fotoaparate i fotoaparate koji glume telefone sve uporno se nadmećući ko će bliže prići onoj drugoj strani, ali da se ni slučajno ne desi da dođu prebliuzu.

Ako probamo da budemo ozbiljno realni, uvek će biti fotografa kojima kvalitet fotografija koji bilo kakva takva spravica može da pruži, biti bez ikakve dileme nedovoljan. Ne mislim samo na profesionalce već i na amatere koji nameravaju svoje radove da predstavljaju u ozbiljnim dimenzijama, a ne samo na monitoru. Samo je pitanje da li će uz svoju ozbiljnu opremu imati i neku džepnu kamericu. Budućnost telefona sa kamericom realno postoji, ali je pitanje kako će izgledati i zašto će biti baš takvi. Taj začarani krug opisuje šestar čiji je jedan krak nauka, a drugi komercijala.

Prilično sam siguran da ćemo na tom terenu prvo videti nadmetanje u megapikselima i rasponu zoomčić objektivčića. Supermoderni „vizardoliki” programi će po kratkom postupku snimke obrađivati da izgledaju kao prestari i vaši frendsi će moći da ih lajkuju čak i glasovnom komandom. Opet ćemo gledati reklame u kojima veseli mladi skakuću po parku, pušatju šarene zmajeve i slikaju se kako grle blještave retrivere. Fuj! Kao da čudo treba da se desi da neku odgovornu/odličujuću glavu udari napad dekadencije pa da neki valjan CameraPhone projekat završiti u proizvodnji umesto u đubretu.

Nisam besan, samo smatram da tržište malo više treba da se rukovodi realnim potrebama svesnih ljudi nego da kroz medije nastoje da kreiraju profitabilne potrebe onih koji svesni nisu baš često. Onako, naivno šarlatanski bih ja na primer poželeo kvadratni senzor ne preterano guste rezolucije i optički makar pristojan, ne preterano širok objektiv. Ništa preterano, realno moguće. Ako se doda po ukusu neko egzotično ime koje sigurno ne košta previše i „RetroArt” kampanja, takva spravica bi mogla čak biti fancy brend. Hipotetički.

U međuvremenu ostaje nam da istražimo granice onoga što već imamo, a realno rečeno već imamo mnogo. Važno je da svrha fotografisanja (stvaranja uopšte) bude ŠTA, a ne ČIME.

.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s