Prvi šablon, međuepizoda – Gde smo stigli?

Ovaj post je jedan od nastavaka ovde započete priče.

.

Prošlo je već neko neozbiljno vreme od postavljanja poslednje epizode ove serije i u međuvremenu se desilo nekoliko noviteta na tu temu, pa pre nastavka ima par reči da se kaže … onako kao uvod u drugi deo.

Digitalci “bez ogledala” su počeli da se pojavljuju ili najavljuju u različitim oblicima a jedan od divno  interesantnih primera je Fuji FinePix X100 koncept. Tako jako nostalgično oblikovan, a sa druge strane tehnički bezobrazno izazovan, još se nije ni pojavio a već je u diskusijama postao povremena uporedna veličina što je samo po sebi na neki način apsurd, kao i sam fotoaparat inače. Drugi interesantan primer je maleni Panasonic Lumix GF2, koji je koliko znam prvi aparat bez klasičnog “Mod” točkića i sa pristojno iskorišćenom činjenicom da mu je displej osetljiv na dodir.

Simpatične koincidencije su da sada ne moram preterano da opisujem kako sam zamislio da izgleda moj imaginarni šablon fotoaparat ni kako sam zamislio da radi taj njegov displej. Dovoljno je da kažem mnogo liči na ovaj Fuji i displej mu radi.

Imam utisak da je Fuji ponovo u poziciji da ima (… ok, uskoro će imati) aparat koji može da razvije u ozbiljan sistem. Uvek sam tvrdio da se FinePix S9500 mogao lepo iskoristiti kao početak razmišljanja o novom 4/3 aparatu. Da su to uradili danas bi mnoge stvari izgledale drugačije, ali ko bi se toga setio. Možda će se sada setiti.

Uskoro još par priča o “šablonu”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s