Prvi šablon, finale – priča o senzoru i kraj

Ovaj post je jedan od nastavaka ovde započete priče.

.

Već neko vreme mi se mota po glavi razmišljanje o svojevrsnom ćorsokaku u koji se malkice zaglibila svetska industrija digitalnih fotoaparata. Kupovina skupog i kvalitetnog fotoaparata u filmaško vreme je imala debelog smisla u činjenici da su ti fotoaparati konstrukcijom i materijalima bili prilično trajne stvari. U današnje vreme se taj koncept čeono sudara sa činjenicom neminovnog zastarevanja senzora koji se ugrađuje kao fiksirani deo, što konkretno znači da će za par godina biti pomalo zastareo, a za 5  ili 6 godina nekome čak i smešan u poređenju sa tada aktuelnim modelima. Surovo! Ako uzmemo za primer neki ozbiljan model (na primer …),  lako možemo doći do računice da je ozbiljno realnije kupiti neki napredniji amaterski model i za kusur neki bolji objektiv (ili čak par komada) nego na nov fotoaparat slupati budžet dovoljan za pristojan polovni automobil .

Konkretno kažem da niko od te velike svetske elite nije napravio ništa posebno revolucionarno dok se ne pojavi bar neka mogućnost zamene senzora. To je u suštini toliko važno da ću momentalno da odem da promenim malo stavku o senzoru u prvom uvodnom postu ove šablon priče
… i evo vratio sam se🙂

Naravno da se ne nadam da će se odmah desiti da će sami korisnici moći taj zahvat sami da obave za par minuta u par poteza šrafcigerčićem i flešovanje firmvera. Pre će se desiti da će takve opcije, naravno po nekoj ne baš sitnoj ceni biti dostupne u nekom ozvaničenom sevisu, ali to je već korak na dobru stranu.

Nešto kao hibridni pokušaji postoje u obliku Ricoh GXR koncepta u kome se kao zasebna izmenljiva komponenta nalaze upakovani objektiv, senzor i osnovna elektronika. U suštini, ovo je na neki način super pošto sam standard ne precizira određenu dimenziju senzora, pa se tako jedan untrazoom može za par ternutaka pretvoriti u LowLight aparat sa nekim prajmom ogromne blende. Skoro se pojavila i najava proizvodnje modula koji bi umesto objektiva imao bajonet za montiranje nekog ozbiljnijeg objektiva. Zvuči možda čak i previše da bi bilo istina.

Nadu  u lepšu budućnost daju i vredni japanski pronalazači koji ponekad izmisle baš ono što bi trebalo. Ovo je divno i naravno da će jedan savremeni funkcionalni digitalac budućnosti to obavezno imati. Da je bilo pameti pola koliko je gladi za profitom, ovo bi već postojalo.

I to bi od prilike bilo to za ovu priču. Kada će se i da li će se ikada desiti da neki ovakav aparat sleti u ruke lovaca na momente krajnje je neizvesno. U međuvremenu ostaje nam da istražimo granice onoga što već imamo, a realno rečeno već imamo mnogo. Važno je da svrha fotografisanja (stvaranja uopšte) bude ŠTA, a ne ČIME.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s