Sirovo, neprerađeno, kratko rečeno RAW

DSLR image sensorU bukvalnom smislu, RAW fajl format je sirova neprerađena slika koja nakon osvetljenja senzora samo prolazi kroz analogno/digitalnu konverziju i ta digitalna informacija se onda nekako uredi da može biti snimljena kao fajl u memoriji fotoaparata. Za razliku od toga fotografija u JPEG formatu prođe kroz ozbiljnu obradu u samom aparatu pre nego što se snimi na karticu.  Iako su baš baš prvi digitalni fotoaparati podržavali samo RAW fajl format, već jako brzo se kao osnovni fajl format u digitalnim fotoaparatima ustanovio JPEG, ponajviše zato što kao komprimovani format generiše “lakše” fajlove.

.

Flešbek intermeco

JPEG je skraćenica od „Joint Photographic Experts Group” a u tu grupicu su se 1986. sklopili pamet i pare i nakon ozbiljne debate 1992. ustanovili standarde ovog jedinstvenog formata. Ono čime se ovaj fajl format toliko izdvojio od ostalih je malo kontroverzan, ali ispostavilo se odličan koncept kompresije uz selektivno, odmereno razaranje same slike, koji je dopuštao korisniku da sam odabere stepen kompresije i tako balansira između zadržavanja detalja na fotografiji i kreiranja što lakšeg fajla.

Vremenom se ipak pokazalo da ovaj savršeni komprimovani fajl format nije dovoljan i da i za RAW kao kompletniju i bogatiju informaciju ima dosta zainteresovanih. Ovome je pogotovo doprineo napredak kvaliteta samih senzora digitalnih fotoaparata.

Potpuno uobičajena situacija u današnje vreme je da svaki iole kompletniji i kvalitetniji aparat može prema želji korisnika da snima i JPEG i RAW fajlove.

.

Razlike između RAW i JPEG fajlova

U digitalnoj fotografiji razlika između snimanja fajlova u JPEG i RAW formatu nije u samom fajl formatu već (već pomenuto) u obradi kroz koju snimljena slika prolazi pre snimanja na memorijsku karticu aparata. Pošto pri snimanju u RAW formatu slika ne prolazi kroz komplikovanu obradu u fotoaparatu, na izgled same slike utiču samo tri osnovna parametra snimanja: otvor blende, dužina ekspozicije i ISO osetljivost. Kada se fotografija snima u JPEG formatu, pored ova tri pomenuta na izgled slike utiče niz obrada koje se u aparatu događaju uz, ili bez kontrole korisnika. Krenimo redom.

Redovne obrade slike koje se uvek obavljaju, prema podešavanjima korisnika ili automatski
• Demozaiking
• Obrada/redukcija šuma
• Korekcija balansa belog
• Korekcija kontrasta
• Određivanje načina prikaza boja (sRGB/AdobeRGB kolor prostor)
• Korekcija zasićenosti i/ili naglašenosti određenih boja
• Određivanje dimenzija
• Izoštravanje

Pored ovih, zavisno da li su kroz podešavanja aparata aktivirana, u fotoaparatima su dostupna i još neke obrade:
• Kolor konverzije (crno-bela, sepia)
• Korekcije i/ili prividno proširenje dinamičkog opsega.
• Efekti

Tek nakon svega ovoga, snimljena fotografija prolazi kroz JPEG konverziju i snima se na karticu aparata kao fajl.

.

Poređenja

Snimanje u RAW formatu donosi uglavnom prednosti, ali i poneke mane. Opet redom, RAW fajlovi su:

• Bogatiji dimaničkim opsegom tonova same fotografije koji je važan ako se fotografija dodatno obrađuje, a posebno je važan ako na snimljenoj sceni postoji velika razlika u tonu između najtamnijih i najsvetlijih delova slike.

• Manje osetljivi na podešavanja aparata (osetljiv samo na parametre exponiranja), Na sliku u JPEG formatu utiču baš sva podešavanja fotoaparata. Ovde je posebno važno navesti balans belog (White Balance) kao važan deo obrade/korekcije boja u aparatu, a iz RAW fajla se može razviti slika bilo sa bilo kojom WB korekcijom.

• Veliki (teški) fajlovi, uvek, čak i kada proizvođač nudi opcije kompresije slike. JPEG fajlovi su prilično „lakši”. Osim što ovo znači da će vam se kartica brže napuniti, dodatni problem može biti što se RAW fajlovi duže vreme snimaju na karticu, pa je manji broj snimaka dostupan pri kontinualnom snimanju pre zastajkivanja između snimaka.

• Kod većine fotoaparata isključivo u maksimalnoj dimenziji pune rezolucije senzora ili jako malo podešavanja. Za JPEG fajlove se može podesiti dimenzija koja će biti snimljena na karticu.

• Skoro neupoterbljivi bez posebne obrade, za razliku od JPEG fajlova koji su primenljivi direktno iz fotoaparata. Ovo konkretno znači i da je za maksimalan kvalitet potrebno i neko znanje i iskustvo u obradi. Za optimalne rezultate u JPEG formatu je dovoljno upoznati podešavanja fotoaparata.

Pored svega navedenog, mora se imati na umu i da su RAW fajlovi specifični za svaki model fotoaparata. Čak RAW fajlovi sa aparata različitih proizviđača imaju različite ekstenzije. To konkretno znači da ne postoji savršen univerzalan filter za otvarfanje ovih fajlova što se najčešće primeti kada nekim starijim programom pokušavamo da otvorimo RAW fajl novijeg fotoaparata. Ovaj problem sami proizvođači programa rešavaju redovnim dopunama arhiva filtera za otvaranje RAW fajlova, koje sami korisnici treba da skinu sa njihovih sajtova i instaliraju. Par korisnih linkova:

Adobe Camera Raw and DNG Converter for Windows

Adobe Camera Raw and DNG Converter for Macintosh

Adobe DNG Converter

ACDSee Support 

Apple Aperture Support Downloads 

.

I na kraju, vi sami odlučujete. Ja sam već odlučio, uvek snimam paralelno RAW fajl i JPEG najmanje dimenzije, ako zatreba za nešto brzo i za sada me ta kombinacija sasvim fino služi.

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s