Leica M Monochrome

.

And Now for Something Completely Different …

Jednostavno ne znam kako bih drugačije počeo. O digitalnom fotoaparadu sa čisto crno-belim senzorom se već neko vreme šapuće, ali i glasno priča. Nije bilo lako fotografskom svetu da tek tako lako poveruje (polu)zvaničnim najavama, ali kada su počele da stižu i direktno iz Lajke nivo pažnje je naglo porastao. Kako i ne bi.

Leica M Monochrome

.

Flešbek intermeco

Digitalna crno-bela fotografija je jednako paradoksalna kao taj deo fotografije uopšte. Prve fotografije su bile crno-bele, čekanje na razumno kvalitetnu kolor fotogrtafiju se proteglo, ali kada se najzad pojavila masovno, nastavila je svoj život paralelno sa crno-belom fotografijom umesto da je uzgura sa pozornice. Pojavom kvalitetnih filmskih traka kinematografija je brzo prešla sa crno-belih scena na boje, slično se desilo i sa televizijom. Kada se pojavila dovoljno kvalitetna i komercijalno isplativa kolor tehnologija, u relativno kratkom roku su stanice koje su emitovale crno-beli TV program gotovo istrebljeme.

Crno-bela fotografija se nije dala tako lako, čak je i nastavila da napreduje. Fotografska hemija je napredovala, emulzije su napredovale, tehnike snimanja i izrade su napredovale. Čak su se pojavili i crno beli filmovi koji se razvijaju C41 procesom.

Digitalna tehnika je celoj priči dodala i to da se izbor filma pretvorio u obično podešavanje fotoaparata, a napredniji modeli su imali i dodatne opcije simuliranja filtera određenih boja da bi se kvalitetnije uticalo na to kako će se određene boje pretvoriti u određene sive tonove. O mogućnostima obrade i doterivanja na računaru tek može dosta da se priča.

Šta je to toliko posebno u ovom fotoaparatu?

Nekoliko stvari, ali pođimo od tehničkih detalja. Način dobijanja fotografije sa senzora u modernim digitalnim fotoaparatima ima dva koraka koji realno nagrizaju kvalitet slike. Pred svakim modernim senzorom prvo postoji Antialiasing filter koji malo zamućuje sliku da bi se ona bolje primila na senzorske piksele sa kolor filterima u legendarnom Bayerovom rasporedu. Pored tog para filtera, digitalna fotografija prolazi kroz komplikovanu demozaiking obradu. Ni jedan od ta dva problematična koraka (filteri i obrada) ne postoji na ovakvom fotoaparatu. Detalji na senzoru su jasnije i preciznije ocrtani, fotografija sa ovakvog senzora je bogatija detaljima i dinamičkim rasponom tonova. Ozbiljno posebna stavka u kvalitetu fotografije.

Na kraju nameće se pitanje da li će i koliko će ova egzotika postati nešto ozbiljno, na primer legenda. Nije Lajka prva napravila ovakav iskorak. Skoro je bilo priče o Ricoh modelu sa crno belim senzorom, davno na početku digitalne priče bila je neka Mavica sa takvim senzorom, ali niko od njih od toga nije razvio zasebnu priču. Možda će ovaj put stvari ići nekim drugačijim redosledom. Videćemo.

.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s