Canon PowerShot G12 … neka lična zapažanja

.

Evo ima preko 6 meseci kako sam prelomio i odlučio da svoj foto amaterizam spustim sa nivoa DSLR-a na HiEnd kompakt, pa bi bio red da malo napišem i nešto na tu temu.

Canon PowerShot G12

Canon PowerShot G12 spada u klasu HiEnd kompaktnih digitalaca koji nude svašta automatike i opcije detaljnog podešavanja upakovane u jedno i to u konkretnom slučaju zaista radi. Ima solidan 1/1.7″ (7.44 x 5.58 mm) CCD senzor rezolucije 10 megapiksela uparen sa hvaljenim Digic 4 procesorom, dobar zoom objektiv raspona 5x sa stabilizacijom slike, veoma koristan 2.8″ slobodnoosvrćući displej, a i optičko “tunelčić” tražilo. Snima i RAW (CR2), snima video (MOV) do HD rezolucije sa stereo zvukom. Šta drugo reći do: jednom rečju, čudo.

Senzor i optika …

Mali senzor će uvek biti mali senzor, jedino se može diskutovati koliko je neko u toj kombinaciji pogodio balans dimenzije i rezolucije, a mislim da je u ovom slučaju to odlično urađeno. Canon „G” serija redovno ima veće senzore, a rezolucija od „samo” 10 megapiksela za posledicu ima jako dobar kvalitet slike uz relativno malo šuma. G12 je nasledio gotovo identičan senzor iz modela G11 koji je zapalio fotografsku javnost kao prvi tako ozbiljan slučaj da naslednik ima manju rezoluciju senzora od predhodnika. Da podsetim, G10 je imao senzor rezolucije skoro 15 megapiksela pa je nadobudnoj ekipi koja digitalce meri samo po rezoluciji odluka da ih G11 ima „samo” 10, bila šokantan rebus. Na suprot tome, ozbiljni ljubitelji kvaliteta su ovu odluku slavili. Uostalom, 10 megapiksela je više nego dovoljno za fini print A4 formata, a kada je snimak dobro fokusiran i iskusno obrađen, uz odmerenu dozu hrabrosti može da se pukne i na A3. Malo li je?

Objektiv je očekivano takođe jako dobar. Nije savršen, ali se vidi da se neki kompromisi nisu nepotrebno silovali. Savim dovoljan raspon počinje od širokih 28mm i ide do prijatno portretnih 120 mm (ekvivalent “Lajka” formatu, inače 6.1 – 30.5 mm). Najmanji otvor blende je 8, celim rasponom, dok je najveći otvor blende sa odličnih 2.8 na najširem delu silazi na korektnih 4.5 na najdaljem delu zoom raspona. Moglo bi i više, ali i ovo je dovoljno da se u nekim situacijama postigne neko zamućenje pozadine. Istini za volju, od kompakta se i ne može očekivati neki posebno plitak DOF. Optički, objektiv je više nego korektan za jedan kompakt, što znači da ipak ima nekih problema. Na najširem delu raspona postoje očekivane deformacije kadra, vidljive hromatske aberacije na jačim kontrastima i pad oštrine po ivicama kadra. Na srednjem i do najužeg dela raspona radi sasvim korektno.

Canon PowerShot G12 - Zoom raspon: 28 - 120 mm

Canon PowerShot G12 – Zoom raspon: 28 – 120 mm

Canon PowerShot G12 - Macro mod

Canon PowerShot G12 – Macro mod


Točkići i dugmići …

Kad bi se detaljno i polako nabrajalo jezikom kojim se nabraja bogati komplet za ručavanje, na ovom aparatu bi to potrajalo.

Povorku komandi predvodi ravno 5 (pet) točkića, a ako u komande tog oblika ubrojimo i prstenasti preklopnik za zumiranje i točkić za podešavanje dioptrije zuherčića, cifra se penje na 7. Malo li je? E, na to dodajte i više od 10 tastera, što zasebnih, što postavljenih u prstenasti “kursor” set i eto zabave. Sa druge strane, toliki izbor lako može da zbuni neke neiskusne korisnike, a možda nekog i uplaši, ali šta je tu je. Ovaj aparat i onako nije za nadobudne koji često vole da se prave pametni, već za pametne koji su odmereno nadobudni.

Canon PowerShot G12

Ono što je najvažnije je da se tokom fotografisanja ovim aparatom jako retko svraća u menije, jer je sve što može da zatreba odmah na dohvat ruke. Posebno mi se sviđa što su ISO osetljivost i kompenzacija ekspozicije lako dostupni na točkićima sa gornje strane aparata.

Raspored komandi je dosta logičan i lak za korišćenje i u modu snimanja i u modu pregleda fotografija. Posebno mi se sviđa to što ne moram da uključujem aparat da bih gledao snimljene fotografije, taster za pregled automatski “budi” displej i tastere za navigaciju, dok objektiv ostaje uvučen i zaštićen.

Ima naravno stvari koje ozbiljno moram da prigovorim. Na prvom mestu je položaj “menu” tastera u donjem desnom ćošku zadnje strane tela aparata. Tu gde je, se lako slučajno pritisne korenom palca kada se fotoaparat koristi samo jednom rukom. Druga stvar je što aparat isključuje neke važne tastere kada se displej zaklopi (jako korisno za brze snimke na ulici), a najviše smeta što su isključeni “*” (zaključavanje izmerenih parametara ekspozicije) i “Shortcut” taster kome može i da se dodeli opcija zaključavanja fokusa. Ništa od ovoga nije rak rana, ali jeste mana.

Automatika …

Oni koji ne žele da se preterano ili uopšte bave podešavanjem aparata, imaju priliku da se potpuno opuste. Automatske opcije rade sasvim OK i ima dosta onih pomoćnih “Auto” modova sa ikonicama od kojih većinu nisam probao. Kroz automatske modove se u par navrata kombinuju podešavanja ekspozicije sa nekim drugim podešavanjima aparata, na primer postoji poseban HDR mod koji automatski snima 3 ekspozicije i odmah ih, sa prilično korektnim rezultatima kombinuje u jedan snimak. Ima tu i modova za koje čak nisam imao pojma da postoje, kao na primer “Wink Shutter” koji bi trebalo da okine snimak u momentu namigivanja. Šašavo, a?!

Šalu na stranu, za ono malo vremena što sam se igrao full auto modovima, jedva da sam par puta uspeo da prevarim aparat da ozbiljno promaši korektnu ekspoziciju. Posebno se snalazi kada se pouključuju svi oni modovi inteligentne dorade kontrasta, mada snimci umeju da izgledaju malo preeksponirano za moj ukus.

Auto ISO opcija radi jako dobro i brzo mi je postala dežurno podešavanje aparata. Lako se podešava i prilično inteligendno drži osetljivost što niže u čemu odlično sarađuje sa stabilizacijom slike koja korektno produžava vreme ekspozicije i drži sliku dovoljno oštrom.

Interesantno je što ovaj aparat, kada je postavljen u neki od potpuno automatskih modova isključuje opciju snimanja u RAW formatu, koji je dostupan samo nekom od 4 osnovna moda (“M”, “Av”, “Tv” i “P”). Da budem iskren, ovo mi jeste bilo malo čudno na prvi pogled, ali ne verujem da bi se neko ko ne želi da se bakće podešavanjem aparata dodatno cimao razvijanjem RAW fajlova.

Video …

Ovo nije aparat za ljude koji će često koristiti video. Sam kvalitet snimka je potpuno OK, ja bih čak rekao i odličan. Maksimalna rezolucija ide do HD kvaliteta (1280 x 720 @ 24 fps) sa stereo zvukom, ali  … E, to “ali” je da tokom snimanja videa zumiranje i autofokus ne rade, kadriranje i fokusiranje je moguće uraditi samo pre početka snimanja.

Najkraće rečeno, daleko od toga da je neupotrebljiv, ali za ozbiljnije snimke možda i jeste.

+ &

Na kraju ostaje vaga, šta sam dobio, a šta izgubio prelasnom sa DSLR-a na “tenkić” kompakt.

Prvi veliki šok je naravno bila količina šuma. Tu sam u potpunosti shvatio koliko me je DSLR razmazio i trajno potvrdio ono što sam već i znao. Veliki senzor ne može biti zamenjen manjim, bez gubitka na kvalitetu slike, tačka, novi red!

Drugi utisak je bio prijatno iznenađujući. Nakon prvih par dana navikavanja, prosto sam bio oduševljen time da mi je aparat uvek pri ruci u džepu kaputa, a ne u torbi koju za svaki snimak moram da otvaram. Sa druge strane, kako su dani postali vreli, i ovaj manji se preselio u torbicu, ali i dalje je brzo spreman na snimanje.

Takođe ne verujem da ikad više želim da se odreknem aparata koji ima živi prikaz na slobodnoobrćućem displeju. Ta doza komfora u fotkanju žabljih i ptičjih perspektiva i visoko dignutim aparatom mnogo prija.

Stvar koja nikako ne može da se zanemari je otvorenost sistema koju DSLR nudi. Zum raspon na G12 je u suštini tako dobro odmeren za takav aparat, ali mora kad tad da se sretne sa momentima i/ili idejama za koje je nedovoljan. Dešavalo se da mi za neke ideje i najšire bude preusko ili najuže bude preširoko.

Kako god da okrenem, ja koji ne živim od fotografije, već mi je to hobi uz koji uživam nisam toliko izgubio nižim kvalitetom slike, koliko sam dobio komforom korišćenja i lakšeg nošenja. Ne kajem se, ali sve više sam siguran da moj sledeći fotoaparat neće biti primerak iz HiEnd kompakt klase. O tome detaljnije u nekom od budućih tekstova.

.

P.S:

Posebnih fotki uz ovaj post nema, pošto ih redovno (OK, ne baš često) postavljam ovde na blog. Za slučaj da treba podsetnik, evo ih izdvojene na Flikeru.

Hvala.

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s