Ne! Nije sramota

Retko mi pada na pamet da komentarišem autorske tekstove na tiražnim stranama, ali ovaj put jednostavno nisam mogao da odolim. Pre par dana na sajtu britanskog Gardijana se pojavio interesantan članak na temu fotografija mobilnim telefonom sa posebnim osvrtom na Instagram. To što kažem da je interesantan, ne znači da mi se svideo, čak na protiv. Nije mi se svideo već od samog početka, tačnije već od naziva teksta. Autorka Kejt Biven (Kate Bevan) kaže:

Instagram je stamota za pravu fotografiju i još kaže da su Instagram i slične aplikacije antiteza kreativnosti i da čine da sve fotografije izgledaju isto.

Joj kako ne mogu, ali baš ne mogu da se složim sa ovim.

Ceo tekst mi je nekako paradoks. Autorka se trudi da se predstavi kao fotograf sa bogatim iskustvom na filmu i satima provedenim u mračnoj komori. Zatim navodi i iskustva u digitalnoj fotografiji i kako svaku fotku bogato, a često i bahato obrađuje kroz Lightroom, uporno dok ne postigne šta je zamislila. Takođe, navodi da mnogo voli društvene mreže, posebno joj se sviđa što odmah može svima da pokaže svoje fotografije i sve drugare uvek ima na okupu. Sve joj je super.

Ali ne voli Instagram jer ti njegovi filteri samo kvare fotografije jer fotografije izgledaju kao da su starije. Posebno se osvrnula i na one FakeBlur efekte … i tako to.

Ono što mi je posebno interesantno u celoj priči je nešto kao sličnost autorkinog opisa sebe sa mojim slučajem jer i ja imam “bogato” fotografsko iskustvo. Na ruke sam razvio stotine metara crno belog filma, igrao sam se sa raznim razvijačima, podeksponirao pa kuvao filmove da dobijem što veće zrno, a par puta sam ručno razvijao i neke kolore. Sate u mračnoj komori nikada nisam brojao, da jesam izašli bi na mesece. Radio sam i u radnji, u hiperprodukciji, na film procesoru i printeru. Iskusan sam i u digitalnoj fotografiji od nivoa malenog kompakta preko većeg i još većek kompakta pa DSLR-a sa raznim objektivima i na ulici i u studiju i na sportskim terenima i još svuda. Obrada mi je posebna priča, u Fotošopu se prilično snalazim i kad mislim da treba umem baš i da preteram, ali ne često.

I stvarno gotivim Instagram i slične programčiće koji od mog mobilnog telefona prave neku posebnu novu vrstu fotoaparata. Gotivim ga iz dva razloga, u stvari dva i po, ali to što fotke sa mobilnog mogu i da se ne obrađuju kroz razne efekte i filtere ne ističem kao poseban “ceo” razlog i čudi me da nekome to može biti argument u osporavanju.

Prvo, što je takvo fotografisanje gotovo uvek vođeno samo inspiracijom i nadahnućem ili jednostavno momentom, bez tereta obaveze da preraste u nešto grandiozno ili profitabilno. Dopušta čoveku da fotografiju nađe bilo gde i bilo kad i to je jako važno.

Važno je da fotografija nekad bude kao sladoled. Sladoled zaista može biti umetnost kada se slože sve kockice. Počev od voćnjaka ili plantaže ili pašnjaka, izbora plodova i sastojaka, preko odabira pravog recepta i načina spremanja, pa sve do načina serviranja sa svim prefinjenim dodacima i dekoracijama. Da, može biti umetnost. Ali ljudi ponekad samo hoće da imaju jebeni hladan sladoled, ali da je tu odmah, makar to “tu odmah” bilo na stanici ili na klupi pored onog šarenog sanduka na ulici ili šetalištu.

Druga stvar je čisto tehničke prirode. Po prvi put u istoriji fotografije se dešava da je “instant fotografija” zaista to u bukvalnom smislu te reči. Da, svi znamo za Polaroid koji je sam po sebi bio revolucija u fotografiji i vreme od snimka do gotove fotografije skratio na sekunde. Ali isti taj Polaroid je istovremeno ubijao u pojam suštinu fotografije kao reproduktivne umetnosti. Silan u svojoj magiji momenta, ali zaključan u ograničenju jednog jedinog primerka. Fotografska tehnika koja mi prva pada na pamet u poređenju je Dagerotipija koja je takođe bila (i danas je) na neki način magična, ali sve što ste imali je jedan jedini primerak i sve dalje je sve iznova. Fotkanje mobilnim i momentalno “šerovanje” je po prvi put dovelo do toga da je fotografija već par sekundi (ili desetina sekundi) nakon snimanja već dostupna pred očima neuporedivo šire publike. Mnogo više od društva za istim stolom kojima se može pokazati na displeju i mnogo brže nego što se može fajl skinuti na računar, obraditi i nakačiti u neku OnLine galeriju.

Ove dve stvari su moji razlozi (iskreno ne vidim da su posebno subjektivni) da kažem da Instagram nije sramota. Osim naravno snobovima, ali nije sramota ponositi se nečim čega se takvi stide.

.

BtW: Posebno mi se sviđa kod Instagrama to insistiranje na kvadratnom kadru koji takođe iskreno gotivim, ali mi je ovo bilo suviše subjektivno da to iznosim kao ozbiljan argument.

.

One comment

  1. Mislim da Instagram moda … koja ce proci.
    I doci ce nam nesto drugo, sa osvrtom na staro. I onda ce opet nekom biti krivo .. Tako to ide🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s