The Doors …

I tako … nakon debelih godinu i po, neopravdano i ničim izazvano ja sam postavio novi blog post. Nije da nisam fotkao, ali sve mi se nekako svelo na telefon, na instagram, na tviter, na linkovanje i šerovanje svačega, dobrim delom tuđeg … A moglo je bolje … Previše fotografija mi čami negde posnimljeno, netaknuto. Čekaju da se neko seti da ih sredi i pokaže ljudima, a taj neko nije bilo ko. Ja sam taj koji se ulenjio.

Jutros sam bio do KBC na Bežanijskoj kosi. Krenem ka kapiji, pa se vratim i pogledam prizor ponovo, pa priđem i malo postojim tu i gledam. Da ne znam šta je sa druge strane, to bi bio tako nestvaran prizor. Sve me ovih dana podseća na to koliko su se urbani ljudi mahom odcepili od prirode i koliko me je samo nekoliko dana na Zlataru zveknulo u glavu. Predugo nisam bio u nekoj prirodi, mislim pravoj prirodi.

Otvorim torbicu, izvadim fotoaparat i napravim snimak, pa se pomerim par koraka levo i napravim još jedan. Nešto kasnije sam tiho, bez reči čestitao sebi što nisam ovo uradio telefonom.

Vrata prirode - [iõ] - Dejan Danailov © 2017.

E, da, inače iza tih vrata je preglasni auto put i te krošnjice što vire preko zida su sa druge strane, ali fotke su čudo ponekad samo zato što nemaju zvuk.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s