Putovanja

Lisabonski okeanarijum (Oceanário de Lisboa) - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Lisabonski okeanarijum

U međuvremenu, ja nastavljam Lisabonske priče, ovaj put najavljena priča o okeanarijumu.

Mnogo dobar trip. Nije džabe, ali vredi! Iskreno, ne čudi me da ga je TripAdvisor proglasio za naj akvarijum 2015.

Svakako savetujem da obiđete ovo zdanje, ako se zadesite kroz Lisabon. Lisabonski okeanarijum (Oceanário de Lisboa) je malo podaleko od centra, u severoistočnom delu grada, samo par stanica metroa pred aerodrom, ali njihovim metroom i nije neko cimanje.

Kako bi se i pretpostavilo, u pitanju je jedan ooooogrooomaaaaan akvarijum, prema zvaničnim podacima oko 5000 kubnih metara u kome pliva mnooogo raznih riba raznih oblika, boja i veličina, a ponekad i poneki ronilac. Tu je i još dosta manjih akvarijuma i nekoliko zona koje su klimatizovani habitati za razne životinjice manje, više ili preterano dalekog porekla. Svuda nakolo su su i edukativni paneli sa osnovnim informacijama, a tu i tamo su raspoređeni i veliki displeji sa kompletnim interaktivnim multimedijalnim lekcijama. Zarazniji su nego neke igrice. Stvarno su se potrudili ljudi.

Često pored redovne stalne izložbe imeju i posebne programe. Na primer, kad smo bili mi imalo su posebnu izložbu o kornjačama i kroz ceo glavni hol su bile postavljene ogromne kornjače od špera. Taj glavni hol je inače priča za sebe. Ceo jedan duuuuugačak bočni zid je prekriven pločicama, ali su na oinekim pločicama neke kao teksture, pa je to ustvari jedan ogroman mozaik na kojem je svaka pločica kao piksel. Da bi se videle ribice, a šta bi drugo bilo, mora čovek da se udalji, jer se izbliza ništa posebno ne vidi.

Meni se svidela i njihova politika prema fotografisanju. Sve može, osim fleševa. Čak i ako vam se desi da nešto neki put sevne, niko neće praviti buku oko toga, ali će brzo neko prići da vas upozori da to ipak ne radite. Fer skroz, a kad je već dozvoljeno, evo ima šta i da se pokaže:

 

 

Poziranje - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Poziranje – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Maskota Vasko - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Maskota Vasko – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Mozaik i kornjače - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Mozaik i kornjače – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Foto Maja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Foto Maja – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Ptičica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Ptičica – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Plavetnilo - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Plavetnilo – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Lisabonski okeanarijum (Oceanário de Lisboa) - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Lisabonski okeanarijum (Oceanário de Lisboa) – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Izlog boja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Izlog boja – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Izlog boja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Izlog boja – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Underwater Photo - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Underwater Photo – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

Underwater Zen- [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Underwater Zen- [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Toliko za ovaj plavičasti post. Sledeći će najverovatije biti drugačije obojen.

Hvala na poseti i čitanju.

 

Advertisements
Levo Desno = Dole Gore - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Sećanja na Lisabon …

Zar već ima godinu i po od tog putovanja?! OK, nije punih godinu i po, ali ne ne fali mnogo, šačica dana. Možda mi se ovo čini tako predaleko jer se dosta toga izdešavalo između. Da, verovatno baš zato.

Lisabon … Eh … Bio sam tamo pre godinu i po … u stvari šačicu dana manje, ali na ovu daljinu dođe isto.

Ako planirate put u lisabon, savetujem april. Mi nismo bili u aprilu, bili smo početkom maja, i sasvim je OK, ali u maju već polako počinju da se roje turisti, pa može da vas zadesi i poneka gužva ponegde. Mislim da ih početkom aprila još nema toliko, a i portugalsko okejansko prolećno vreme je sasvim prijatno. Uvek toplo, nikad vrućina. Milina.

Za slučaj da ste na ovj blog pali s neba i da tek sada čujete za njega, ja sam o Lisabonu već malo pisao, o tome kako smo po gradu putovali i šta smo usput sve viđali. Ostalo je još da podelim s vama još neke fotograije i priče o Okejanarijumu i okolnim interesantnim mestima.

Znači tim redom, prvo još neke fotografije …

 

Fontana sa refleksijom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Fontana sa refleksijom – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

A u parku misterija - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

A u parku misterija – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Šareno - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Šareno – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Krošnje i senke - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Krošnje i senke – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Živa ograda - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Živa ograda – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Mozaik na kraju tesne uličice - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Mozaik na kraju tesne uličice – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

 

 

Pogled na manastir iz parka - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Pogled na manastir iz parka – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Crkva Svete Marije - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Crkva Svete Marije – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Moreplovci - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Moreplovci – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Knjige i metro - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Knjige i metro – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Fantom iz metroa - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Fantom iz metroa – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Tesna uličica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Tesna uličica – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Šarene pločice - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Šarene pločice – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Drvce - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Drvce – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Levo Desno = Dole Gore - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Levo Desno = Dole Gore – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Lisabon - Turistička limunada - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Lisabon – Turistička limunada – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Murali - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Murali – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Vreme poluraspada - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Vreme poluraspada – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Fasade - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Fasade – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Velike šarene igračke - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Velike šarene igračke – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Lisabonska bandera - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Lisabonska bandera – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Minimalizam iz parka - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Minimalizam iz parka – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Poravnanje - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Poravnanje – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Most - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Most – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Avion - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Avion – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Okean - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Okean – [iõ] – Dejan Danailov © 2014.

Za Okejanarijum i ostalo se strpite malo, dok sredim fotke i ispišem lep modro plavičasti post.

Hvala na čitanju i gledanju …

 

Bazen - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Uvala Zenčišće

Uvodni oftopik: Jeste, ima skoro godinu dana od poslednjeg novog posta na ovom blogu, a i taj post je bio deo prekinute priče o nečemu od pre godinu i po. Ja eto odlučio malo da probam da se vratim. Ako uspem, videćete možda ovde povremeno poneki novi blog post. Ako ne uspem, sigurno nećete.

Sećate se Jelse? Da, malog gradića na otoku Hvaru. Neki malo sredovečniji ga se možda sećaju i iz prve ruke ako su tamo letovali. E, baš tamo sam bio ovog leta. Metar godina nisam išao na more, pa otišao sa slatkom mi ženicom ove godine malo tamo da se osolim.

More, sunce, kamen, četinari, čamci i brodovi, po koji hidroavion i turisti. Mnogo turista.

Jeste, fotkao sam svašta, ali ovaj post neće biti fotografije kakve ljudi obično pokazuju posle letovanja. Da, imam i takvih, snimanih po receptu “komad mora, stari grad“, ali ovaj put je priča mao drugačija. Draga i ja smo taj dan iznajmili bajseve da odemo do neke dalje plaže. Našli smo finu uvalu, ima nešto ljudi, ali daleko od toga da je gužva, fino mesto za opuštanje i uživanje kraj mora.

Plažica - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Plažica – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Videlo se da je gore neka naizgled napuštena građevina, a i meni se činilo da je tu negde onaj čuveni dečiji hotel koji su nekada klinci koji su tamo išli preko škole na letovanje opisivali pojačanim dozama superlativa. Onako, ponajviše iz radoznalosti uzeo sam aparat i krenuo gore.

Jeste, to je bio taj nekada predivni hotel koji već poodavno ne nosi taj epitet. Sada je ruina. Napuštena, opustošena, porazbijana ruina. Svrati tu ponekad poneko, ali uglavnom iz sasvim drugačijih razloga i ko ne pazi lako može ugaziti u tragove neke od tih poseta. Da ne pričam previše, pogledajte i sami.

Prilaz - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Prilaz – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Stepenište - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Stepenište – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Bazen - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Bazen – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Bazen - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Bazen – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Bazen - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Bazen – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Bazen - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Bazen – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Stepenište - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Stepenište – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Velika terasa - [iõ] - Dejan Danailov © 2015.

Velika terasa – [iõ] – Dejan Danailov © 2015.

Priča je tužna. Tokom onog rata su ga preplavile izbeglice, posle izbeglica su došli lopovi koji su odneli sve što se moglo odneti, posle lopova divljaci koji su ono što je ostalo slupali.

Tužan je i nastavak priče. Prvo su Hrvati pokušali da prodaju taj hotel, ali bez uređene vlasničke dokumentacije slabo se ko usudio da se ozbiljno interesuje za to. Nakon neke od etapa postjugoslovenskih pregovora hotel je formalno vraćen Srbiji, koja je urednim ugovorom ceo kompleks prodala Hrvatskom biznismenu koji godinama nakon kupovine svega ne može da sredi taj prostor jer zbog kretena koji vladaju Srbijom i Hrvatskom iako u tom vladanju baš nešo i ne briljiraju, čovek ne može ni da uknjiži to vlasništvo ni da dobije dozvole za otvaranje poslova. Naravno, Svaka slučajnost sa događanjima ovih dana u vezi granica i migranata je … neminovna.

Za slučaj da vas interesije, opširnije pogledajte na linkovima dole:

Slobodna Dalmacija (06.02.2009.) Tuga u uvali Zenčišće

B92.net (25.08.2009.) HR: Imovina srpskih firmi 700 mil.€

Dubrovački Vjasnik (14.01.2010.) Danko Končar za bivše beogradsko odmaralište na Hvaru još čeka vlasničku dokumentaciju: Umjesto 150 radnih mjesta devastirano odmaralište

Slobodna Dalmacija (07.03.2012.) Končar platio 6,25 milijuna eura za odmaralište u Jelsi, a ono propada

Danas (21.11.2012.) Omiljeno odmaralište Beograđana – prodato

Balkanist (27.08.2013.) Mračna strana hrvatskog turizma – Beogradsko dečije odmaralište. Ovaj link je deo podužek teksta o gorkim sudbinama čak dvadesetak hotela i odmarališta.

Urbex & EDC Croatia Facebook page (15.09.2015.) Beogradsko odmaralište / Belgrade resort, Jelsa. Link sa dosta fotografija iz objekta.

Jeste, nije baš neka priča za povratak na blog, ali možda ipak i jeste. Videćemo već …

Lisabon na točkovima

O, pa jesam li to ja nakon dvocifreno nedelja odlučio da svratim na sopstveni blog i dopišem ponešto. Ma neka sam, valja se i to ponekad 🙂

Ovaj put opet o Lisabonu. Bili tamo moja draga i ja proletos, već sam pisao kako smo leteli i kuda smo šetali, sad ću malo o snalaženju po gradskom prevozu.

.

Tramvaj 28-ica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Prva i najvažnija stvar, ako do Lisabona dolećete jeste da možda i ne morate da se cimate za transfer od aerodroma jer Lisabonski metro ide do aerodroma! Čim izađete sa aerodroma iz glavnog velikog cilindričnog staklenog hola, odmah tu pod crvenom okruglom nadstrešnicom su stepenice za silazak na modernim crtežima ukrašenu stanicu. Tu možete kupiti i drugu važnu stvar.

Druga važna stvar je Zapping karta. To je njihova višenamenska karta za prevoz koja važi u Metrou, tramvajima, (tramvajolikim) uspinjačama i autobusima po gradu, ali i u vozovima koji putuju do obližnjih gradića, tačnije u svim prevozima firme Carris. Zapping kartu kupujete i dopunjavate na automatima koji se nalaze na svakoj Metro stanici i još po negde po gradu. Prva kupovina je 6€ i za to dobijate kartu sa 5€ kredita, a kredite slobodno dopunjavate, a sama kartica traje godinu dana. Posebna pogodnost je što vam ova kartica omogućava prilično jeftiniju vožnju. Sat vremena vožnje metroom, koliko god presedanja da napravite je 1.25€, isto važi i za tramvaje (redovna cena jedne vožnje kartom kupljenom kod vozača je 3.60€), busevi su nešto sitno skuplji, a cena putovanja vozom zavisi od dužine putovanja. Korisno štivo za usput po gradu su mape linija koje imate na KlikOvde.

Mi smo po gradu uglavnom išli metroom, linija ima 4, zovu se po bojama, prilično su fino razgranate i idu dosta često. Skoro da nema šanse da neka vožnja potraje duže od sat vremena. Osim metroa, ono što mnogi turistički vodiči savetuju su i tramvaji, tačnije linije na kojima voze stari tramvaji, posebno tramvaj 28. Ovaj tramvaj jeste fina turistička ruta, prvo ide novim pa sve starijim delovima grada i penje se na brdo, loša strana je što je u njemu velika gužva u bilo koje doba dana i često se može desiti da na početnoj stanici morate da čekate da bi ste ušli u neki. Ne razmišljajte o tome da uskačete negde na sredini rute, pred stari centar, tu je uglavnom najpuniji.

Jedna od stvari koju nismo ni probali su otvreni turistički autobusi. Ima ih mnogo, svaki čas vidite da negde stoji po neki, posebno na značajnijim turističkim lokacijama, gde se bukvalni zaustave na par minuta da ljudi napraver par fotografija, a čim krenu odmah se tu parkira sledeći sa sledećom turom turista, opet na par minuta i tako ceo celcati dan.

Još jedna interesantna stvar koju nismo probali je turistička vožnja ulicama i vodom autobusom amfibijom. Nije da nas nije interesovalo, nego smo tek zadnji dan videli taj bus na ulici (vidi sliku dole). Ja sam mislio da je u pitanju običan bus koji je samo tako dekorisan pošto vozi pored vode, kad ono posle proverim i vidim da je stvarno amfibija. Pored svega ovoga, nameravali smo i da se provozamo iznajmljenim bajsevima malo po gradu, ali je Lisabon mnogo brdovit grad sa često prilično strmim ulicama, pa je vožnja bajsevima moguća samo pored reke gde je ravno, pa smo to propustili ovaj put.

Eto, ja se malo raspisao, nadam se da će vam biti korisno ovo ako budete obilazili ovaj lep grad. U nastavku, samo fotografije …

.

Lisabonski tramvaj - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Okretnica na brdu - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Tramvaj 28-ica iz drugog smera - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Laka uspinjačica i kondukter teškaš - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Lisabonska laka uspinjačica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Ukrštene šine - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Šarenija uspinjačica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Donja stanica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Čekajući metro - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Portuglaski brzi autobus - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Dvospratni voz - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Noćno putovanje vozom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Turistički amfibus - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Ovde spavaju lisabonski tramvaji - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Dole ispod mosta, kada šina savije ... - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Toliko za ovaj put.

Sledeći put opet nešto iz Lisabona ili već nešto drugo, kad stignem.

Pozdrav svima i hvala za čituckanje 🙂

.

Lisabonske žive ulice

Pošto ste u prošlom tekstu videli kako smo putovali, evo malo da vidite šta smo videli kad smo doputovali.

Lisabon je inače divan predivan grad, ali je lepši kad nije pretrpan turistima. Početak maja, kad smo mi bili tamo je taj neki prelazni period kada turista već ima dosta, ali ne previše, pa smo i kroz opuštene šetnje gradom uživali.

Tri prva najjača utiska sa ulica Lisabona su trotoari, pešački prelazi i promoteri restorana u centru grada.

Lisabonski trotoari su od kamenih ploča, kocki, svetlih, ali ne baš belih. Od hodanja uglačane pa na suncu blješte, a na širim ulicama i trgovima su i kombinacijama tamnih i svetlih kocki rađene mozaične šare. Mi smo na prvi mah pomislili da su trotoari takvi samo u širim i turistički važnijim ulicama, ali ispade da si takvi kroz veći deo grada. Predivno.

Malo nas je začudili što im pešački prelazi nisu zebre, nego su samo oivičeni linijama. Samo na par mesta u gradu smo videli klasične zebre, a i tu su bile skoro izlizane. Takođe nas je začudila lokalna totalna nezainteresovanost za pešačke prelaze i svetla na semaforu. Izuzev par najvećih najširih raskrsnica, prelaze ljudi ulice svuda i pod svim uglovima, kako im se prohte, a ako slučajno prelaze baš gde nema zebre, ali ipak jeste pralaz, onda i ne gledaju mnogo na semafor. Nas dvoje smo se ponekad baš osećali ko neiskusni kamperi što čekamo zeleno na semaforu da pređemo.

Malo nas je kroz šetnje smarao lokalni običaj da u starom centru grada svaki restoran sa baštom ima i nekog promotera koji sve prolaznike vabi i dovlači da sednu baš tu i probaju oridžinal domestik portogez fud, veri best in taun, veri best! Meni prvi bilo malo i simpatično, ali samo malo, dok nisam shvatio koji nivo je poprimila ta navala. Dodatni problem je i što ih je manjina ljubaznih i normalnih koji vas ljubazno pozdrave i puste da prođete dalje ako kažete da ste već jeli. Većina nastavlja da poziva, a neki krenu i sa gorkim facama.

U svakom slučaju, divan je to grad sa živim šarenim ulicama i trgovima. Evo malo tog života na probranim fotografijama …

.

Čelistkinja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Krilati lokalni gusar - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Oštrač noževa - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Skupljači svega - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

#selfie u izlogu preko puta - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

#selfie usput iz tramvaja uzbrdo - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Svetski putnici - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Neka ekipa sa raznim grbovima na plaštovima - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Baba hrabrost - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Poslednja dva snimka su mala najava sledećeg teksta o tome kako smo se kretali kroz Lisabon i okolinu kada nismo šetali. Znači metro, tramvaji, busevi, vozovi, taj fazon … Znači uskoro …

.

Letenje

E, da, bili smo u Lisabonu moja draga i ja. Bili još u maju, ali ja nikako da se sastavim pa da počnem redovno da postavljam nove fotografije. Red bi bio. Probaću.

Lisabon je inače divan i ne samo Lisabon nego ima i u okolini par finih divnih mesta i to ćete videti i na fotografijama nekog od budućih postova, ovaj put idem nekako redom, pa kačim samo odabrane snimke letenja i aerodroma. Kao što dolikuje, ispucasmo mi dosta toga na krila aviona i oblačiće u predele koji se vide kroz rupice na oblacima gledanim ozgo.

Za slučaj da vam bude od koristi, evo par osnovnih saveta za putovanje Evropom avionom ovih dana. Ako nosite laptop ili trablet, potrudite se da vam ne bude zakopan u torbu, jer ćete morati da ga na onom rendgen pregledu stvari stavljate u zasebnu kutiju. Takođe se može desiti da, ako imate DSLR aparat, traže od vas da uključite aparat da se vidi da radi, a možda i pogledaju kroz zuher. redovno će tražiti da skidate kaiš sa pantalona pri prolasku kroz metal detektor, a ako imate metalne kopče na obući spremite se i na izuvanje. Jeste, paranoja, ali pošto teško sa ima uzaludnijegh posla nego paranoika ubeđivati da je to samo paranoja, ne nadajte se da će vam bilo kakva buka bilo kako pomoći, samo ćete dodatno zadržavati red, pa će vas i kontrolori i ostali putnici gledati popreko. Znači, osmeh na lice i odgovorite šta god pitaju. Nije teško.

Dosta priče, evo fotografija 🙂

.

Polazak - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Aero fotografija - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Leteći portret - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Pogled s visine - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Senke na plafonu Minhenskog - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Spavač na Minhenskom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Reprezentacija - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Visinska vodica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Led - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Led - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Uskoro još fotografija, nastalih i dane uzmeđu letova.

Mislim, umereno uskoro 🙂

Hvala na čitanju.

.

Jubilarna deseta Putospektiva …

I ove subote na kraju meseca, dole u Rexu, bila Putospektiva. Ovaj put nešto kraća i brža, samo dve umesto tri priče.
Prvo je gospođa Snežana pričala o planinarenju po Srbiji i bližoj okolini. Interesantna priča, samo sam ja imao problem sa njenim glasom. Ima tako tih nekih glasova koji me lagano uspavljuju, a gospođa Snežana ima baš takav glas, pa sam se na momente malo borio za koncentraciju. Posle nje je o Irskoj pričao Uroš. Njega smo već slušali u priči o Černobilju. Priča iz Irske nije bila baš toliko dramatična, ali i nije da nije. U svakom slučaju bila je prilično vesela.

.

Putospektiva deseta - Tamara - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Snežana - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Tamara - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Tamara - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Putospektiva deseta - Uroš - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Tamarine fotografije su ovaj put u većini zbog rođendana 🙂

.

Zaboravite „Purple Rules”, Mađari idu korak dalje …

NoPhotoHungary„Purple Rules” su pravila fotografisanja na Princovim koncertima. Najkraće rečeno, od fotografisanja na njegovim koncertima dopušteno je samo jedno veliko ništa, pominjao sam te stvari na onom predavanju na Blogomaniji, na samom kraju priče. Međutim, može se desiti da ta drastična pravila i nisu tako drastična, ako se uzme u obzir jedna nova vest iz susedne nam Mađarske.

Ima jedna stara izreka, da se za nešto gde svega ima kaže da tu još samo fali „Pop s bradom i mađar s motkom”. Još kao klinac sam to prvi put čuo i ništa naravno nisam shvatio, osim što nisam znao da negde ima neki pop da nema bradu, a pošto se radnja tog dela mog života dešava u Rumi, bilo je i mađara. Njih ne pamtim da su baš bili s motkama. Sa raznim alatkama za pravljenje i popravku svega, da ponekad, s motkama ne. Ne, stvarno, lično nemam ništa protiv naših severnih komšija, ali neke vesti odande mi deluju kao da je neko uzeo motku … mislim uzeo nekome, pa sad tome nekome fali neka motka … nema veze, nije to tema.

Setih se ove izreke kad se ovih dana internetom proširila priča da mađari totalno zabranjuju fotkanje na ulici. U stvari, ne zabranjuju oni to baš skroz, kažu može, samo ako pitaš sve koji ti se dese u kadru da li možeš i ako ti svi kažu da možeš, onda možeš. Inače ne smeš. Nešto slično kao ovi naši sa PayPalom, što kažu da može, ali samo ako oni tamo krenu i u dinarima da rade. Nadmeni način da se kaže „Ma ne dolazite u obzir! Ćao, zdravo!”

Prva reakcija na ovo je naravno neverica, jer je ipak teško poverovati da će neki ozniljni ljudi jedne takve države povući tako drastičan potez. Jako drastičan po mom skromnom mišljenju. Priča uopšte nije naivna. Već godinama se povremeno desi da negde neki fotograf bude smaran, bilo je i u Beogradu svakakvih priča o fotografima i Kalemegdanu, ali ovako veliki korak do sada niko nije pokušao. Naravno da su se odmah mnogi pobunili, fotografi najviše. Nisu bez srgumenata. Zar da se u domovini jednog Roberta Kape (za slučaj da niste znali, jeste bio baš mađar) počne zabranjivati fotografisanje? Nečuveno!

Pominju se u celoj toj priči i nova pravila da ne smeju da se fotografišu uniformisana lica na zadatku, što već znamo kako izgleda i uvode pravila o obaveznom sakrivanju lica na fotografijama. Ima i interesantnih, veoma kritičkih, advokatskih komentara o tome koliko je ovakav zakon moguć u praksi, kada ima i sudija koje još nisu na čisto kako da ga primenjuju. Takođe nije baš najjasnije da li postoje bilo kakve razlike u tretiranju fotografisanja fotoaparatima i mobilnim telefonima, ni kako se tretiraju video snimci. Veoma zamršeno.

Nije na odmet zanemariti i pare u celoj priči. Neki mađarski gradovi su tradicionalne turističke destinacije i ovakvi zakoni bi mogli da zaustave ozbiljan deo turističkih prihoda, a sigurno ima kome se to nikako neće svideti. Ostaje da se vidi kako će ova stvar ići u praksi. Svašta je moguće. Moguće je da glasno krenu da se  bune i fotografi i fotografisani, samo se nadam da u tom glasnom „dijalogu” ne krenu i motke, one iz drugog pasusa da sevaju, to zaista ne želim. Takođe, bojim se i da pomislim koliko bi, na primer komplikacija u takvom okruženju imali ovo šestorto iz Stand Your Ground projekta u sklopu Londonskog festivala ulične fotografije 2001.

Još na ovu temu možete pričitati i na sledećim linkovima:

TheGuardian – Hungary law requires photographers to ask permission to take pictures

PhotographyBlog – Did Hungary Just Kill Photojournalism?

PetaPixel – Taking Photos Without Permission is Now Illegal in Hungary, Photographers Outraged

Fstopper – Hungarian Law Requires You to Ask Permission Prior to Photographing

Cahayabox – Putujete u Mađarsku? Upozoravamo vas! Ostavite fotoaparat kod kuće!

.

Blogomanija … u retrovizoru …

Blogomanija '13 - Regionalna Internet konferencija o blogu i sadržaju na Internetu / blogomanija.meBlogomanija bila i prošla. Ova je u neku ruku počela i pre nego što je počela, avansnim najavama ko i zašto ide ili neće. Taj deo priče ću ovde preskočiti, kao i priče o blogovima koji zarađuju i mišljenja nekih uvaženih na tu temu. O svemu tome opširnije čitajte kod gospode Amitza, Varagića, kod Zorane … i mnogih drugih. Tačka, novi red.

Eh … Kad sam se vratio osećao sam se kao da sam za vikend bio avion i u ponedeljak ujutru shvatio da sam opet voz i opet na šinama. Sudbina svakog ponedeljka koji se nastavi na neki lep vikend.

Kako je bilo? Bilo je lepo. Nismo stigli ni u bazen ni na kuglanje, ni da ispratimo neko od takmičenja iz pratećeg programa. Nismo stigli ni baš sva predavanja koja smo planirali, navatali smo većinu. Stigli da se sretnemo sa ljudima koje davno nismo videli, a i sa nekima koje nikad uživo nismo sreli, da prošetamo par puta, da idemo žičarom na vrh, malo se prošetamo na visini i vratimo. Stigli da tokom svega opisanog snimimo i gomilicu fotki … Svašta smo stigli.

Prvo smo, na primer, stigli tamo, mislim na Kopaonik. Poznata kombi kombinacija je i ovaj put bila obogaćena za srećnu okolnost po imenu Ptiki, sa kojim smo već putovali na Tvitomaniju. Kad je Ptiki u kombiju nikome nije dosadno.

Smeštaj smo imali u Angelli, hotelu interesantnog oblika i na prvi pogled  pomalo lavirintično organizovanog, ali brzo smo se snašli u prostoru. Deo hotela se renovira, pa smo u par navrata imali komšiju koji buši, na sreću u daljem delu hotela, pa i nije nešto smetao. Hrana bila sasvim na nivou, poslastice pogotovo. Ovom prilikom bih se najiskrenije zahvalio profesionalnom i ljubaznom osoblju Hotela na odličnoj usluzi, izlomiše se ljudi bre da sve bude čisto i sređeno i na vreme. Svaka čast!

Na predavanjima je moglo svašta interesantno a i korisno da se navata. Pomalo čudan primer neformalnog, ali nimalo beskorisnog predavanja Dejva Trota (Dave Trott), bio je samo početak niza interesantnih priča na mejn stejdžu, a bilo je još stejdževa. Izuzetno bogat program, nekih 80 predavača ukupno, možda i malo previše za samo dva dana. U petak popodne u maloj sali gore bilo i moje predavanje koje možete u formi blog posta videti ovde.

Subota bilo i predivnog planinskog sunca pa sam bio primoran da poslušam savet ZZ Topa i otišao da potražim neke cheap sunglasses, pošto sam magarac krenuo na zavejanu planinu bez istih. OK, nisu baš bile jeftine, ali su bile na “1+1” akciji, pa sam platio jedne i džabe uzeo još jedne, pa u neku ruku i jesu bile jeftine. Međutim te druge se Maji i nisu nešto dopale, a istini za volju i jesu bile malo kitnjaste, pa sam ih dao Mini da bude lepša dok je Maja fotografiše. Opširnije na tu temu kod Maje na njenom blogu.

U subotu jedan deo programa bio posvećen raznim ženskim blogovima i sajtovima na kojima se teme i slike u zaglavljima biraju sa nešto više pažnje i truda i često idu pod domišljato skovanim, ljupkim, romantičnim imenima. Tamo bila posebna atmosfera. Pričalo se o aromama, nijansama, veštinama, delili se poklončići i pokloni, plelo se i u zvaničom programu i u publici. Predivna jedna vesela i topla košnica kreativnosti.

U subotu bilo i Ptikijevo predavanje, koje nije bilo najzabavnije, ali realno jeste bilo jedno od najkorisnijih. U sklopu ženskog kutka iz prethodnog pasusa bila kasnije i priča o isprozivanom LifeStyleSerbia projektu i u toj priči se moglo svašta interesantno čuti, a interesantan deo dešavanja su bila i više ili manje kritička pitanja raznih prisutnih privatnika iz Srbije.

Znači u načelu, subota bila mašala vesela.

U nedelju smo se spakovali, prošetali još malo, ispozdravljali sa svima živima, seli u kombi, posedeli malo i vratili se u Beograd.

To je što se tiče priče, evo fotki u dve galerije, just a click away …

.

Mobile Klicker - posts tagged #blogomanija2013.

.

Blogomanija 2013 / Kopaonik - [iõ] - Dejan Danailov © 2013. / Public Facebook album

.

Doviđenja … do sledeće štagodmanije …

.

Putospektiva prva

Najavljena tiho, desila se glasno u petak uveče.

Putospektiva je zamišljena kao okupljanje ljubitelja putovanja. U opuštenoj atmosferi uz prikazivanje fotografija i video klipova, ponekad i uz neke zvučne efekte, učesnici gostima prepričavaju svoja iskustva sa putovanja. Po nekoj suštini malo podseća na Periskop i to organizatori i ne kriju. Razlika je što tema nisu same fotografije kao takve, već utisci i iskustva sa putovanja.

.

Putospektiva prva - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Na ovoj, prvoj, uživali smo u prizorima i pričama iz Nju Jorka, saznali smo zašto treba baciti patike u kojima ste posetili Černobilj, shvatili suštinu razlike pogona na 2 i 4 točka kada putujete Afrikom. Poslednja priča večeri je bila u stvari dve priče, prvo smo videli kako izgleda novogodišnja žurka u vozu za Skoplje, a onda smo videli zašto se vesela ekipa sve vreme smejala kad je stigla tamo.

Vidimo se na sledećoj 🙂

.