Instagram

Avgustovski MobileKlicker rezime

Srećan početak septembra svima koji slave.

Ja evo odlučio da ponovo pokušam da kao redovnu ustalim mesečnu sitnu reprezentaciju džepnih instant foto kvadratića. Kao i uvek, klik na manje da se vide veće. Nadam se da će vam se svideti

.

Kafica … subotnja, jutarnja … #coffee #morning #red #cup Nedelja popodne pored vode … #water #lake #reflection #sky #adaciganlija

… Evo, ništa. Blejim malo na Adi, blenem malo u oblake. Taj fazon #sky #clouds Gvožđe #door #iron

Cvet na asfaltu #flower #sidewalk #shopwindow #night Stiropor u kontejneru #styrofoam #garbage

Balans #shoe #blue #hiheel Veliki šlep na zastavi vikenda #river #ship #barge #clouds #sky

Bicikl sa produženom senkom #bicycle #shadow #sunset Zalazak nad Dunavom #river #dusk #sky

Senke krošnje na asfaltu #shadow #street Linije. Prave, krive … Zamršene #lines #street #shaft

Urbana estetika #graffiti Radni dan s pogledom na zelenilo, osim kad gledam u monitor, a to mu dođe skoro ceo dan #window #office #trees

.

Toliko za ovaj put, ostale ranije, kao i sve buduće možete pogledati na Mobile Klicker blogčiću, a možete i direktno na Instagramu.

Hvala

Advertisements

Interesantna foto-mobilna zima

U stvari i nije neka zima, ali kalendarski još nije proleće, a i pričam o nekim stvarima u poslednjih par nedelja i meseci, pa onda bolje neka bude zima.

.

Instagram @ GooglePlay

Od novih stvari, stigo novi Instagram. Kako kažu u najavi, najbrži i najpljosnatiji ikad.

To za pljosnatost, nije da nije. Evo gledam ga, baš se fejsliftovao, sve ikonice su redizajnirane, sada sve profilne sličice prikazuje u kružnim maskama, razmaci među elementima su malo veći i zaista kao da je malo brži. Na sve to najzad se neko tamo dozvao pameti pa su one tastere za dodatne opcije u obradi premestili da budu ispod prikaza obrade, a ne gore kao ranije, osim ako imate telefon sa relativno malim displejom, onda su gore kao ranije.

Što se ostalog tiče, ostalo je po starom. Nema novih filtera, svi stari su još uvek tu, sve se na izgled svodi na poliranje izgleda bez preteranog truda pod haubom.

.

Camera360 Ultimate @ GooglePlay

Druga interesantna novina je Camera360 Ultimate, Moja omiljena alternativna kameraplikacija se takođe unapredila i to i više nego gore pomenuti Instagram. Interesantno je da je probna varijanta nove verzije bila ponuđena korisnicima za paralelno instaliranje i poređenje, što je baš lepo s njihove strane.

Prva novina koja se vidi je verovatno najružnija ikonica koju su ikada imali. Ne razumem kako su došli do ovoga ali opet, pričao o dalekom istoku, a oni imaju neke drugačije oči. Druga novina koja se vidi je (slično instagramu) pljosnatije dizajniran UI i mogu reći da su se fino snašli u tome.

Treća i najveća novina je što se dodatno povećala lista dostupnih filtera, efekata i okvira, ali svi dostupni nisu deo osnovnog kompleta, već korisnik sam bira koje će pakete efekata instalirati, instalaciju i brisanje može slobodno da radi kad god je OnLine. Na ovaj način sve radi brže, a brže se i pristupa željenim opcijama pošto ih je manje. Naravno, po želji možete instalirati i svebašvepostojeće dodatke, ako baš želite. Praktično, dali su korisnicima na volju da formiraju nešto kao svoju sopstvenu verziju njihove aplikacije. Cool potez skroz. Cool je takođe i opcija da se uz fotografiju snimi i 5 sekundi audio zapisa koji može biti komentar uz fotku ili jednostavno ambijentalni zvuk.

.

Camera MX - @ GooglePlayTreća interesantna novina je jedna ne baš najnovija aplikacija, ali sam je tek skoro otkrio i na brzinu me oduševila jednostavnim konceptom. Nije ništa novo da aplikacija radi i snimanje i obradu fotografija, ali je ta kombinacija ovde oglično izbalansirana. Nekome prvi utisak može biti i da neke važne opcije snimanja fale i to nije zabluda. Zaista fale napredne opcije, ali izbor osnovnih je dovoljan. Živi prikaz nekih efekata pre samog snimka nije novina, ovde postoji i fino radi.

Ono što je ovu aplikaciju malo izdiglo nad prosekom su opcije obrade snimljenih fotografija. Za razliku od poznatih rešenja sa gomilama PreSet kombinacija, ovde su dodate i opcije osnovne obrade. Tačno, daleko od mogućnosti obrade koje nude Photo Editor ili Pixlr Express, ali paket opcija nije mršav. Za početak tu je WhiteBalance pipetica koja odlično radi svoj posao, zatim korekcije svetline, zasićenosti i temperature boja i kontrasta uz korisne opcije kropovanja, flipovanja, grubog i finog rotiranja. Sve to je izvedeno kroz lako upotrebljive i vidlive klizače sa lakim pre/posle pregledom i još svi efekti i obrade se slobodno mogu kombinovati dok se ne dobije željeni izgled snimka.

Iako je sama aplikacija sa dosta opcija besplatna, postoji deo koji je dostupan samo kada se doplati, ali svi ti dodatni efekti se vide i u osnovnoj verziji tako da lako možete odlučiti treba li vam doplaćena verzija ili je i osnovna OK.

.

.

Mobilni telefon kao fotoaparat

Blogomanija 2013Evolucija ili još jedan ekser u kovčegu fotografije kakvu smo je do skoro znali

Prateći post malog predavanja koje sam na gore navedenu temu, održao na Blogomaniji 2013.

 Umesto uvoda

Prema nekim procenama, u današnje vreme svakoga dana se snimi više fotografija nego u prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Impozantna količina u svakom slučaju, ali kad tad je moralo doći do toga. Kroz ceo svoj razvojni put fotografija je nizala tehničke inovacije koje su je lišavale ograničenja, a ograničen kvantitet i komplikovani procesi su u ranim danima bili surova ograničenja.

Tehnička evolucija

Jedan od uređaja koji je najimpozantnije napredovao poslednjih godina je mobilni telefon. Napredovao je brže nego što je neko uspeo da mu smisli prikladnije ime. Mobilni telefon je samo u najranijim svojim danima bio samo telefon, odavno je i savašta drugo. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Evolucija mobilnog telefona bi se najlakše mogla opisati spiskom sitnica koje je tokom svog razvoja zamenio i penzionisao. U ranim danima, telefon je prvo zamenio budilnik, pa pejdžer, digitrončić, telefonski imenik, planer kalendar, počeo je da prima i šalje elektronsku poštu. Kamerice koje su se u prvo vreme ugrađivale u telefone su više bile dobar fazon nego nešto korisno, ali godine razvoja i konkurencije su dovele do toga da danas čak i modeli ekonomske klase imaju veoma kvalitetne kamerice. Pogotovo ako se uzme u obzir kolišne su.

Da raščistimo prvo malo priču o megapikselima, pošto se to najčešće ističe kao jako važno. Pogledajmo malo upoređene dimenzije nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi.

Malo upoređenje dimenzija nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi

Iznenađeni?! Nisam iznenađen. A sada pogledajte koliki je displej na vašem telefonu ili tabletu. Tolike su fotografije koje najčešće gledate. Čemu onda toliki megapikseli? Pomenuo sam gore reč konkurencija, recimo da je to nekima bila vodilja. Ne bi bilo prvi put da se ljudima za malo skuplje uvaljuje nešto što im inače ne treba. U celoj ovoj priči, mobilni telefoni imaju na tržištu realnu prednost jer iako se zovu telefoni, telefoniranje je odavno prestalo da dominira na rang listi svrha tog uređaja. Imaju “bonus” u obliku mnogo šire primene od ukorenjene kombinacije fotoaparata (možda i neke opreme) i kartice i računara i još par koraka. Danas imamo to da nekima, mobilni telelefon igra ozbiljnu konkurenciju celom nizu iz prethodne rečenice. Staje im na crtu bez blama … u svom malom bazenu. Naravno da je blesava svaka pomisao da će za neke ljude koji inače rade Hasselbladima, a čak i nekim sitnijim gigantima, mobilni telefon zameniti sve to.

Najšira upotreba mobilnih telefona kao fotoaparata je mala, lična, laka za kačenje gde god, ali po pravilu se računa u džabe fotografija, tu, odmah. Nešto što je tim svojim kvalitetom dovoljno i da ljudima od toga ne treba bolje ako mora da se doplati. To je teren u kome se vodi tržišna bitka i verujem da pogađate ko tu gubi.

Primer za nivo primene mobilnog telefona: Pijaca. Buvljak ili bilo koja bolje opskrbljena pijaca koja ima i tezgu sa daljincima i ima ih 100 na tezgi i svi su različiti. Dolazi čovek i umesto da iz džepa izvadi stari daljinac po kome treba da nađe novi, on izvadi telefon i na telefonu pokaže prodavcu fotku daljinca, snimljenog istim tim telefonom malopre. I ovaj ga nađe iz cuga. Isti takav.

Međutim …

I zamislite šta se dešava u takvom okruženju. Pojave se neki kojima to smeta. Neki od njih kažu baš mnogo im smeta. Ko su ti ljudi? Ja bi ih podelio u neka tri tipična slučaja. Sigurno ih ima još, ali ova tri mi nekako najbolje opisuju šta se dešava.

Prvi su naravno fotografi profesionalaci. Prvo oni koji su živeli od fotografija koje ljudi sada sami snimaju jer im ne treba bolje ako se doplaćuje. Oni su realno ugroženi jer gube tržište, ali u neku ruku oni to tržište gube u kontinuitetu.

Fotografija već odavno, skoro pa tradicionalno, deo po deo, polako prelazi iz asortimana profesionalaca u mogućnost korisnika. Tri kratka primera:

Kodak Browney, Zenit UPA 5 i Polaroid

Kodak Brownie, dao je ljudima da sami snimaju svoje fotografije, neko drugi ih je izrađivao. Onda su neki i sami naučili da razvijaju, prvo filmove, a potom i fotografije da prave. Jedan od bisera malih kućnih laboratorija na području bivše federacije je Zenit UPA 5. Koferče zbog kojeg su neki slavili što im kupatilo nema prozor. Treći primer Polaroid. Fotka, odmah. Znači nema dalje. Sve to naravno nije bilo džabe, ali imalo se, moglo se …

Druga velika ugrožena ekipa su i fotografi i snimatelji reporteri koji u poslednje vreme imaju sve manji prostor i vreme da urade svoj posao i još dodatno pada cena fotografija i tendencija je da ih je sve manje. Najgori slučaj je naravno dodatni baksuz kada tamo neko sa mobilnim telefonom nema zrno razumevanja za fotografa/snimatelja i posadi se tačno ispred njega. Šta se onda dešava? Dešava se na primer ovo: Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Na 01:30 u video prilogu linkovanom na slici, možemo videti šta? Jedan, dva, tri. Tri mobilna telefona ravno ispred snimatelja i on je nemoćan do nivoa da ni glasno uredničko ribanje u trajanju od 10 minuta ne bi pomoglo da se ne desi opet.

Drugi tipičan primer ljudi kojima smetaju kamerafončići su paranojici. Oni preterani. Pogotovo oni koji kad čuju reč fotoaparat, odmah im iskoči “hadrhotvajerovan” mentalni PopUp na kome velikim i nimalo prijateljskim slovima piše “ŠPIJUN!” Postoji u filmu “Tri” jedna brutalna priča baš o tome, Video klip koji sledi može sadržati prizore uzmenirujuće prirode.

OK, ovo je bilo zaista drastično. U današnjem svetu sve je više mesta koja ne bi smela da se fotografišu, ako se neko odatle pita, ali nigde zvaničnih znakova da ne sme. Dobro, ima gde bi čak i bilo opravdano, ali ima i gde ni po čemu nema opravdanja da bude zabranjeno, a stoji znak sa precrtanim fotoaparatom na velikim staklenim vratima. Oni sami sve snimaju iz možda i dvocifreno uglova, stalno, a smeta im ako neko osim njih snimi ponešto sebe radi. Šašavo skroz.

Treći slučaj je netipičan i baš je zato i odabran, jer je drastičan. Poleđine karata za koncerte redovno sadrže obaveštenje/upozorenje da šou ne sme da se snima. Ne sme video, ne sme audio, ne sme foto. Neki po tom pitanju nisu posebno strogi. Neki drugi, po tom istom pitanju jesu strogi i to jako. On se zove Princ Rogers Nelson. Američki muzičar stvaralac povremeno poznat kao Princ.

Prince's "Purple Rules" Ban Photos From Performances @ PopPhoto | Photo: Ben Yakas

Prince’s “Purple Rules” | Photo: Ben Yakas

On je baš drastičan slučaj. Već poodavno ne dozvoljava, ali ič nikakva snimanja na svojim nastupima i još nije davao svoje spotove na YouTube. Na njegovim nastupima se nad publikom vrše ozbiljne mere nadgledanja da neko ne digne telefon ili fotoaparat slučajno. Ko proba, biva izbačen, ljudi su bili drndani čak i samo za tvitovanje. Na nekim koncertima su ljudima otimani telefoni dignuti u vazduh i bili vraćani vlasniku tek napolju. Na nekim nastupima telefon nije mogao da se unese uopšte, obezbeđenje je upućivalo ljude da telefone ostave u svojim parkiranim kolima. Čak ima izveštaja iz kojih se može pretpostaviti da, ako ste došli taksijem iz hotela, afroamerikanac trokrilnog stasa vas posavetuje da sednete u taksi, odete i ostavite telefon u hotelu, sednete u taksi i vratite se i stanete ponovo na kraj reda. Koliko god da ne volim da najviša osoba na koncertu, koja po nekom glupavom kosmičkom pravilu, na svakom koncertu stoji tačno ispred mene, još i digne neki ped, pa više ništa ne vidim, ja ovakve poteze smatram za ponižavajuće.

Ovom prilikom bih u ovom kontekstu pohvalio muzičare koji su protiv mobilne najezde krenuli lepim rečima i na početku koncerta zamole ljude da ostave svoje telefone u džepovima i uživaju u koncertu.

Voleli to ili ne, to je sada tu, do nivoa da je nazad skoro pa nemoguće. Jedan od gorih mogućih scenarija je da se neke od pomenutih mogućnosti mobilnih telefona ograniče raznim zabranama, pokušajima zabrana. Nisam pristalica teorija zavere, ali ne bih takve stvari u startu odbacio kao nemoguće. Naravno da je to malo verovatno.

Ono što je izvesno, mobilni telefoni će biti sve bolji i bolji fotoaparati, neki fotoaparati će polako postajati na momente mobilni telefoni, ili će bar ličiti na nešto takvo. Gde će biti granica i kako će ta granica, to je veoma neizvesno.

Za slučaj da vas interesuje:

Ovde je i slajd prezentacija korišćena tokom predavanja.

Ovde je celo predavanje na LiveTV.rs.

Hvala.

Mobile Klicker – BestOf septembar 2013.

Da me neko pita za razumno objašnjenje zašto ovakve postove nisam postavljao skoro godinu dana, morao bih žešće da se pomučim šta da izmislim. Jednostavno, desilo se. Bilo kako bilo, evo par odabranih prošlomesečnih komada sa onog drugog bloga sa “džepnim” fotografijama.

.

Sećanje na Mondrijana by Voja Antonić Fasada sa zelenilom

Jutro je … Novi Beograde, dobro jutro

Brod i most Nasukan

Vikend na biciklu Dok dobuje kiša

Sve spremno, kristal postrojen pod konac … BFC ShowRoom @novaiskra Plavi tramvaj

Stari crveni Grupno vežbanje u parku

Novobeogradski zalazak Jutarnje senke čekaju bus

Preletanje/proletanje S druge strane zamagljenog stakla eno neke boje napolju

.

To bi bilo to za ovaj put ovde. Više naravno možete videti na mom Mobile Klicker tumblr blogu ili direktno na instagramu.

.

Instagram u poslovnoj primeni i promociji

InstagramOvaj post je malo sažeta priča sa predavanja održanog na Kikinda WebBiz Forumu koji je prošlog vikenda održan u Kikindi, kao što samo ime kaže, tema je bio Instagram, sa naglaskom kako i koliko može biti koristan u poslovnoj, korporativnoj i promotivnoj primeni.

Odmah na početku moram da podelim s vama lični, ali iskreno smatram objektivna stav da nije više dilema da li je Instagram pobedio, dilema eventualno može biti je koga je sve pobedio. Jeste, pobedio je. Na prvom mestu, pobedio je u tome što je skoro pa postao sinonim za fotografisanje mobilnim telefonom i polako se sprema da pokuša da se pridruži Kalodontu, Imalinu, Eurokremu, Digitronu, Žiletu, Polaroidu, Frižideru i još nekim imenima po kojima znamo sve njima slične proizvode.

Instagram je nešto kao hibridna mešavina fotografske aplikacije za mobilne telefone i društvene mreže sa svojim jedinstvenim pravilima. Nikada nije bio najbolja aplikacija za fotografisanje mobilnim telefonom, nikada nije bio najmasovnija društvena mrežica, jeste jedna od najpopularnijih evolucija fenomena fotografisanja i gledanja fotografija na mobilnim telefonima, istovremeno isupermoderna, a nostalgijom začinjena evolucija nekih interesantnih epizoda iz istorije fotografije.

Iako je Instagram u početku više vezivan neku hipstersku ekipu koja se uvek više diči time čime nešto radi nego šta radi, narastao je, otrgao se nekim početnim stereotipima, izgradio neki svoj specifičan identitet.

Razvoj Instagrama pomalo bajkovito deluje kad se prepriča. Skraćeno prepričano, tamo negde na proleće 2010. u glavama nekih momaka su se desile neke ideje i za samo 2 godine su te ideje narasle u nešto za šta je Facebook odrešio kesu i to je baš odresio. Prvi milion korisnika su nakupili za oko 6 meseci, po zvaničnim informacijama sada ih je oko 130 miliona, predviđa se da će do kraja godine opušteno preći i 150.000.000 korisnika. Znači nije šala.

Malo širi pogled

Prvi korak u nastajanju Instagrama i sličnih aplikacija i celog fenomena fotografisanja mobilnim telefonom je ono vreme kada su mobilni telefoni sve manje bili telefoni, a sve više i nešto drugo. Mobilni telefoni su krenuli redom da penzionišu razne druge sitnice. Prvo budilnike, pa male digitalne imenike, pejdžere, kalendare i planere, digitrone, a krenuli su da osvajaju i e-mail komunikaciju. Onda se neko setio da proba u telefon da montira i kamericu, ali je to u prvo vreme bio više nešto kao dobar fazon da se nađe u specifikaciji, nego što je nečemu služilo

Ključni momenat u kojem je fotografisanje mobilnim telefonom praktično nastalo je pojavljivanje telefona sa kamericama koje u svemu daleko premašuju potrebe komunikacije kao osnovne funkcije uređaja. To više nisu bili stidljivi pokušaji sa kamericama jedva dovoljnoim tek za MMS, čak se dešavalo da vas, kad hoćete da zakačite fotografiju uz MMS, telefon obavesti da je prevelika i da će biti smanjena. Sledili su megapikseli, a nešto malo posle toga čak i autofokus sistemi, iako su u početku više smetali nego koristili, ali su napredovali.

Polako, malo po malo više nije bilo nešto posebno čudno da neko izvadi mobilni telefon da napravi snimak iako je nekima i dalje bilo smešno.

Pravi napredak se desio kada su mobilni telefoni zaista postali multifunkcionalni uređaji, pravi mali računari, koji se u proseku najmanje koriste za telefoniranje. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Dve najvažnije sitnice od svega u celoj toj priči su napredne opcije umrežavanja i pristupa internetu i društvenim mrežama i operativni sistemi koji su pokrenuli masovni razvoj aplikacija. Put je najzad bio otvoren, trka je počela.

Već pomenuto, Instagram je na neki način hibrid nastao ukrštanjem foto aplikacije za mobilne telefone i društvene breže sa nekim svojim pravilima.

Kao društvena mreža, mnogo liči na Twitter. Ista je forma korisničkih imena i često se dešava da ljudi imaju ista korisnička imena na Twitteru ui na Instagramu. Takođe, Instagram je prihvatio i “hashtag” koncept sa tarabicom koji korisnicima daje mogućnost da svakoj fotografiji dodele neke ključne reči, žargonom rečeno da ih taguju.

Specifičnost je što je svaki post na Instagramu obavezno fotografija ili, u novije vreme, kratak video klip, obavezno kvadratnog fotmata. Kao mreža je u startu bio namenjen isključivo korisnicima mobilnih telefona. I dalje je jedini način da otvorite nalog na Instagramu, taj da instalirate zvaničnu aplikaciju, koju efikasno možete koristiti tek kada nakon instaliranja otvorite svoj nalog. Kada imate otvoren nalog, možete kroz neke OnLine servise na računaru ulogovani da prostupite mreži, čitate i ostavljate komentare, ali je kačenje fotografija u galeriju i dalje moguće samo kroz pomenutu aplikaciju. Zvanična aplikacija trenutno postoji samo za iPhone i Android mobilne telefone, šuška se o skoroj najavi verzija za WindowsMobile, čak i za Blackberry.

Osim što vam omogućava da kačite svoje fotkice, Instagram aplikacija vam omogućava i da ih snimite, dodatno kadrirate i obrađujete kroz jedan od (za sada) 19 unapred definisanih efekata koji se u Instagramu zovu filteri. Baš ti Instagram filteri su jedna tema oko su mnoga koplja izlomljena i još će mnoga, ali o tome malo kasnije. Aplikacija takođe dopušta da kroz nju šerujete i fotografije snimljene kroz neku drugu aplikaciju ili bilo koju slilku sa vašeg telefona, pravilima nije ograničeno da se na Instagram mogu kačiti samo telefonom snimljene fotografije. Jedna uobičajena stvarčica koju društvene mreže inače imaju, a Instagram nema su privatne direktne poruke, sva komunikacija na instagramu je otvorena.

Ono što je danas Instagram, mene neodoljivo podseća na dva interesantna poglavlja iz istorije fotografije.

Po nekim osobinama, Instagram dosta podseća na staru instant fotografiju, poznatiiju kao Polaroid. Instant fotografija je od samog početka bila nešto kao magija i jako brzo je našla široku profesionalnu upotrebu, ali je malo po malo uskoro postalai umetnička alatka. Instant fotografija nije bila posebna samo po tome što je brzo bila gotova. Suprotno od dotadašnje fotografije koja se formirala kao reproduktivna umetnost, sa jednim originalnim uzorkom iz kojeg daljim procesom nastaje veliki broj manje ili više identičnih kopija, činjenicom da je uvek bila jedan jedini primerak koji je istovremeno original, izdigla se na nivo egzotike. Za razliku od toga, fotografija snimljena mobilnim telefonom i momentalno šerovanaje bukvalno instant fotografija. Momentalno gotova i spremna za serviranje svima.

Polaroid - od magije do egzotike

Evolucija imidža Polaroida od “magije” do egzotike. Levo je naslovna strana Life magazina s početka 70-ih, desno novinski oglas desetak godina kasnije

Izraz Toy Camera na lager listama trgovina je igračka, ali u svetu fotografije predstavlja nešto kao pokret koji se pojavio kao otpor nekim kruto disciplinovanim pravilima koja su važila u nekim delovima profesionalne fotografske filozofije. Ovaj pokret je okupio fotografe koji su pre svega smatrali da je sadržaj uvek važniji od tehničkog kvaliteta fotografije. Takođe i da ako nešto što radite nije istovremeno i dobro zezanje ili makar zabavno, nešto radite pogrešno. Ovo drugo, bar po mom mišljenju, jejedini pravi način upotrebe Instagrama.

Najpoznatiji "Toy Camera" predstavnici

Najpoznatiji “Toy Camera” predstavnici, s leva na desno: Holga, Diana, Action Sampler i Lomo

Dve omiljene teme dežurnih kritičara Instagrama su njegovi čuveni filteri i stereotipi o čestim, navodno jedinim, motivima. Priču o filterima čak možemo da prihvatimo kao umereno opravdanu. Realno, ima ih par skoro neupotrebljivih, ali ima ih i korisnih, a na sve to fotografije se mogu šerovati i neobrađene. Većina efekata koji se postižu filterima, nastavlja se na Toy Camera priču i potvrđuje da ljudi ponekad vole da vide greške, makar i bile veštačke kao što su te obrade.

Što se tiče priče o motivima na fotografijama, postoje šegačenja o tome kako je Instagram pun snimaka na kojima se samo vidi šta je ko jeo, obuo i kako ko izgleda u kupatilu. Ovo je tek potpuno bez smisla. Osim što je Instagram daleko šira priča, svi ovi pomenuti stereotipni motivi su postojali i ranije. Instagram je samo dao ljudima lakši način da to podele jedni sa drugima.

3 Dejanove stereotipne

Na ove tri fotografijice možete videti šta ja ponekad jedem, šta ponekad obujem i kako ponekad izgledam u ogledalu kupatila

Mala instant fotografija u savremenom okruženju.

Svi znamo za frazu da fotografija vredi kao hiljadu reči i to je tačno, ali samo ponekad. Vešto snimljena, dobro odabrana i u pravom kontekstu upotrebljena može ponekad i više, ali činjenica je da najčešće ipak nije tako. Instagram je mesto gde takve fotografije skoro i da ne postoje i za to postoji nekoliko razloga.

Za početak, znate li koliko je hiljadu reči?

Nekim standardnim fontom, slovima umerene veličine, sa normalnim proredom, to izađe između dve i dve i po strane, neki računaju i do tri, ali neka bude samo dve. Kada ste poslednji put videli neku fotografiju koja vam je na prvi pogled ispričala priču od dve strane teksta. Pogotovo što ovde pričamo o malim fotografijama. Onoliko malim koliko su veliki vaši telefoni, te fotografije svoju priču pričaju tolike.

Zaboravite na priče od hiljadu reči, one postoje negde drugde.

Dve osnovne osobine Instagrama kao savremene male instant fotografije su ogroman kvantitet i sitna dimenzija.

U današnje vreme se svakoga dana snimi više fotografije nego u celih prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Da dobro ste pročitali. Ogroman broj tih fotografija su baš male digitalne fotografije koje su već par desetina sekundi, par minuta ili u drastičnijim slučajevima par sati nakon snimanja dostupne svima. Svi mogu da ih vide, mogu i da ih komentarišu i/ili “lajkuju” i to odmah, eventualno uskoro. Kako vreme ide, nadolaze nove i nove fotkice koje treba pogledati, lajkovati, možda i prokomentarisati. Na tom ringišpilu prekjuče se računa u davno.

Sa druge strane imamo jedan pomalo surov ograničavajući faktor, a to je dimenzija. Te fotografije su male. Male su i kad ih gledamo na monitoru, a masovno se gledaju baš na mobilnim telefonima čiji su displeji ozbiljno manji od monitora. Na tako sitnom prostoru nema mesta za brojne fine detalje, u tolišno sabijeni se jednostavno ne vide. U takvoj formi najbolje prolaze fotografije sa jednim, eventualno nekoliko važnih detalja, uglavnom krupno grupisanih centralno.

Kako god se okrene, priča od daleko manje nego pomenutih hiljadu reči. Literarnim jezikom rečeno, dobre instagram fotografije nisu novele nego su kratke priče, a najbolje ako su aforizmi.

Instagram kao jedna od društvenih mreža u poslovnoj, korporativnoj, promotivnoj primeni

Tu smo gde smo, Instagram je tu i takav je kakav je. Da razradimo malo temu o mogućim primenama, šta može i šta ne može.

Za početak, da li je neophodan, da li je nezamenljiv? Nije ni jedno ni drugo. U okruženju u kojem, budimo iskreni, Facebook i Twitter caruju, Instagram nije nešto što bi se moglo preporučiti kao glavni kanal OnLine komunikacije. Facebook je veoma narastao u okruženje sa veoma širokom primenom, ima ogroman broj korisnika i posebne opcije za poslovnu primenu, kako za korporativnu promociju, tako i za oglašavanje. Twitter sa svoje strane pruža mogućnosti veoma brze i koncizne komunikacije sa klijentima, posebno onima sa pitanjima ili problemima.

Da li je greška ako se neka poslovna OnLine komunikacija osloni samo na korporativni sajt, Facebook i Twitter, ili samo na Facebook? Naravno da nije, ali to što nešto nije greška ne mora obavezno da znači i da je najbolja opcije. Prednost nekih manjih mreža leži baš u njihovoj specijalizovanosti. GooglePlus možda nije preterano popularan, ali postoji deo korisnika kojima je taj oblik mreže elegantniji i draži za upoterbu od Facebooka. Korporativni blog i/ili newsletter je odličan način da se zainteresovali lako i brzo upozbnaju sa svim važnim novostima. Kroz FourSquare se priča jako vezuje za samu lokaciju, što je pogotovo korisno ako pričamo o mestu prodaje. YouTube je bio i ostao najrasprostranjeniji način OnLine organizovanja video klipova koje je lako šerovati i/ili ugraditi u neku veb stranu. Pinterest je realno odlično okruženje namenjeno prvenstveno šerovanju, ali je koristan i kao mali podsetnik ideja i inspiracija. Linkedin mnogi zanemaruju, iako je u pitanju društvena mreža namenjena pre svega poslovnim vezama. Imajte na umu da je ovih nekoliko samo nekoliko najpopularnijih od nebrojeno mnogo, a spisak raste svaki dan.

Ima li u toj priči mesta za Instagram? Ja bih rekao da ima. Jak vizuelni naglasak je veoma upotrebljiv u prezentaciji proizvoda, ali i prodajnog okruženja, dobre atmosfere, važnih događaja koji su se desili ili će se tek desiti. Osim osnovne vizuelne poruke, svakoj fotografiji ili slici može biti dodeljena i geolokacija. Konceptom Instagram u startu privlači posetioce na interakciju i olakšano im je da se uključe u priču svojim radovima.

Jedan od nedostataka same aplikacije je nedostatak mogućnosti praćenja i analize postignutih rezultata. Srećom, postoji nekoliko OnLine servisa pomoću kojih se instagram može pratiti i sa račinara, a neke od njih imaju i dobro urađene statistike. Tu bih kao veoma koristan i jednostavan za upotrebu pomenuo Statigram

Neka osnovna pravila za poslovnu, korporativnu, promotivnu upotrebu Instagrama bi bila:

Budite aktivni u kontinuitetu, ali ne preterujte. Nekoliko fotografija dnevno je super, nekoliko desetina možda i nije najbolji izbor, jedna do dve svakih dve do tri nedelje skoro da i nema smisla.

Budite aktuelni. Nove stvari, nove cene, specijalne ponude su odlični motivi i prilike za dobar OnLine odziv i pozitivne reakcije.

Redovno šerujte Instagram fotografije kroz celo svoje OnLine okruženje, gde god ste aktivni. U prvom krugu opcija šerovanja iz same aplikacije su Twitter, Facebook, Foursquare, Tumblr i Flickr.

Koristite sve fotografije i ne samo fotografije. Pored fotografija snimljenih mobilnim telefonom, sasvim je OK da podelite i dobre, kvalitetnijom opremom snimljene fotografije i posebno pripremljene slajdove

Snimajte mnogo, kačite odabrano. Koristite kvantitet i ozbiljnu selekciju da bi dobili što bolji kvalitet.

Ako tek otvarate Instagram nalog, sačekajte malo sa širenjem priče o tome. Dopustite sebi neko vreme da posetioce ne dočeka skloro pa prazan album sa samo jednom ili par fotografija.

Odvojite vreme i potrebne resurse. Dobra OnLine komunikacija ne nastaje sama od sebe spontano. Super je ako izgleda da je spontana, ali je super ako je istovremeno dobro organizovana i osmišljena.

Primeri korporativne i promotivne primene

Pošto se Instagram već lepo pozicionirao kao sve brojnija društvena mreža, nije trebalo dugo da prođe da ga i neka ozbiljna imena primete kao još jedan mogući kanal za komunikaciju sa nekim svojim ciljnim grupama, klijentima, kupcima, navijačima, obožavaocima.

Po nekim analizama, prvo su se pojavili zvanični nalozi slavnih faca koje Instagram da podrže i uvećaju svoju slavu, potom su se pojavili nalozi raznih modnih kuća i restorana, velikih i malih prodavnica, kulturnih ustanova, sportskih klubova, velikih brendova i sitnih zanatlija. Sada skoro da nema poslovne oblasti iz koje ne postoji bar neki slučaj.

Kao neke interesantne primere pomenio bih:

Iz nekog razloga počinjemo iz kujne, poznatim imenom Džejmi Oliver (Jamie Oliver). Veoma opušten album, ima i priče o hrani, ali mnogo više “gde sam i šta radim” momenata.

Poznate face sa TV-a, matori i mlađi Pol Tatl (Paul Teutul Sr. and Paul Teutul Jr.) i njegove ekipe što prave čudne motocikle Orange County Choppers i Paul Jr. Designs. Ne baš redovno održavani albumi, premalo aktivnosti u oba slučaja.

Komodo restoran iz Njujorka, jedan od najinteresantnijih primera posebne Instagram hashtag kampanje. Kreiranjem posebnoh haštaga i pozovanjem gostiju koji vole da fotografišu svoje porcije da ih taguju sa #comodomenu nastala je pogolema zbirka fotografija njihovih specijaliteta. Pogledajte video o kampanji.

Prodavnica i servis bicikala i opreme The Hub HQ. Uz fotografije, tu sui kolaži i redovno nove specijalne ponude u obliku dizajniranih slajdova.

Instagram album humanitarne organizacija vidno izražene veroispovesti Rise Apparel je interesantan primer albuma bez i jedne fotografije, sve su dizajnirane poruke.

Domaći primeri

Zla-zla shop jerodavnica sitnica namenjenih poklonicima jedne određene vrste hedonizma. Odličan domaći primer kvalitetno i redovno održavanog instagram albuma.

Instagram nalog profesionalnog fotografa Predraga Vučkovića.

Dom omladine Beograd je odličan primer kako kulturna ustanova može imati redovno održavan album u kojem se smenjuju (prepoznatljivo obllikovane) najave budućih i fotografije sa prošlih dešavanja.

Domaća hashtag kampanja. Fotografskom kolektivu BelgradeRAW je ove godine dodeljeno uredništvo programom AtrGet galerije i oni su u sklopu svog sajta imaju posebnu stranu na kojoj se automatski pojavljuju Instagram fotografije tagovane sa #RawSeason.

Za slučaj da vas interesuje više

Tekst o tagovima i tagovanju na Instagramu

Sugestije i ideje za poslovnu primenu Instagrama

Još malo sugestija 

I još malo

.

Za kraj, na SlideShare nakačena prezentacija korišćena tokom predavanja

… i neka moja razmišljanja o mobilnim telefonima kao fotoaparatičćima, u jesen 2010.

.

Jedno divno praskozorje i jedno ozbiljno razmišljanje

Divno, predivno praskozorje od juče ujutru.

.

Stidljivo praskozorje - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Stidljivo praskozorje sa lastavicama - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Ozbiljno razmišljanje iz naziva je vezano za to kako je ova fotka nastala. Juče rano rano ujutru, toliko rano da sam prvo mislio da je još uvek noć, potera mene bešika na šetnju do klonje. Ništa čudno nakon kasnog piva. U povratku u krevet shvatam da već sviće, bacim kratak pogled kroz prozor i imam šta i da vidim. Sunce skriveno iza jutranjih mestimično bušnih oblačića šiba na horizont fenomenalne zrake kroz zrak. Iz nekog razloga moj prvi impuls je bio da dohvatim mobilni telefon i snimim OVO.

Tek nakon par snimaka napravljenih laganim dirkanjem displeja i kačenja odabranog na instragram, doprlo mi je do mozga da tu malo pored na stolu, odmah do mesta gde je stajao mobilni, imam i fotoaparat. I naravno uzmem aparat i napravim još par snimaka. Ispratim još malo taj prizor i jutarnje divljanje mladih lastavica, i vratim se u krevet …

… i ne mogu oči da sklopim. Prosto, nije mi dala mira činjenica da sam u momentu kada ničim nisam bio ograničen u izboru, prvo odabrao mobilni telefon, a tek onda fotoaparat. Kako je to moglo da mi se desi? Nakon nekog vremena ipak sam zaspao, ali ta unutrašnja debata mi se ceo dan vrtela po glavi.

Onda jutros vidim da je Darko na Fejsu podelio svoj slučaj da sve više fotografiše bez obrade i objave i meni ponovo krenu misli da glume lastavice. Nekako mi iz sećanja doleteše neki retki i čudni momenti kada sam kao klinac u momentima besparice i dokolice praznim aparatom škljocao po sobi ili s prozora. Prvo je to bilo kao neko zezanje, onda mi je na neki način postalo skoro nebitno što u aparatu nema filma. Važnije mi je bilo škljocanje

Sad kao mator sam u nekim momentima počeo da bežim u fotkanje mobilnim. Jeste, nije to baš to, ali je meni možda baš to. Odsustvo bilo kog tehničkog kvaliteta me nekako oslobađa preterane brige, a opet činjenica da svaki rezultat postaje momentalno vidljiv svima mi ne dopušta da budem preterano opušten. Meni to za sada radi, ali ni u kom slučaju nije opravdanje da se kada je moguće, umesto mobilnim, nešto snimi sa nešto više kvaliteta i opcija podešavanja.

Sve vreme mi je jasno da bi bilo jako dobro da se malo nateram da fotoaparat koristim češće od telefona, ali nekako ne želim da se odreknem te opuštenosti koju mi mobilni telefon, kao jedna fenomenalna združena evolucija instant fotografije i ToyCamera pokreta toliko lako pruža i koliko mi to u stvari prija.

Misliću o tome …

Prodaja, predaja, izdaja ili nešto tre … mislim četvrto (izmenjeno i dopunjeno)

Instagram Privacy Policy Important UpdateE, moj Instagrame, šta ti je ovo trebalo? Pa tako ti je dobro išlo da su ti se sve kritike svodile na one šarene filtere. Svi su u startu podrazumevali da si stabilan i normalan. Čak su te s vremena na vreme hvalili što si lep i nisi alav kao neki, kad ono ti najalaviji. E, moj Instagrame …

Da pojasnim, po novim pravilima koja na Instagramu stupaju na snagu 16. januara, neke do sada bezazlene stvari poprimaju ozbiljne oblike. Preozbiljne. Najblaže rečeno, privatnost i autorska prava korisnika će moći prilično opušteno da se gaze velikim cokulama s debelim đonovima.

Flešbek intermeco …

Kada se pojavio, Instagram je bio iEkskluziva i šarmantna egzotika, jako brzo postao prilično popularan. Onda je pojavom Android verzije postao još popularniji, čemu su dodatno pomogli servisi tipa Statigram, Gramfeed i Webstagram  koji su dopuštali pregled i komentarisanje i sa računara (ne samo sa mobilnih uređaja). Onda su počeli da se pojavljuju promotivni nalozi modnih kuća i poznatih faca, potom i korporativni nalozi raznih brendova. Popularnost je za sobom dovukla i jedan čudan paradoks. Porastom broja korisnika pojavili su se neki fenomenalni autori koji su instagram izdigli na nivo umetničke alatke, ali kad se sve podvuče, prosek je u stvari opao.

Kada je onomad ozvaničeno da je čuveni Facebook za 3 tovara blaga kupio Instragram, glasine o haosu su počele preglasno, ali su se brzo razvejale kada se shvatilo da sve ostaje po starom, osim što je integracija u Facebook okruženje pojačana, a unapređeno je ponašanje kamerice u njihovim aplikacijama za mobilne. Tresla se gora, u stvari i nije se nešto tresla.

Šok za sistem?!

E, a onda se zatresla. Instagram je najavio da će u određenom obliku prisvojiti pravo komercijalne upotrebe svega što korisnici postave na svoje naloge, prvenstveno fotografije, a u širem kontekstu i sam identitet korisnika može biti blago uzurpiran u komercijalne svrhe. Suština ove priče uopšte nije bezazlena.

Instagram postaje neopevano raznovrstan i nepresušan izvor fotkica sa najrazličitijih lokacija i najrazličitijih situacija o čemu mnogi promotivni timovi odavno sanjaju. Pored toga komercijalna upotreba lako može značiti i prodaju fotografija „uživo, sa lica mesta” novinskim kućama i agencijama. I jedno i drugo su stvari koje se ne tiču samo korisnika i njihovih prava, već tresu neke temelje cele fotogtrafske profesije koja je već godinama ugrožena.

Nije šala! Uopšte nije šala! Evo baš dok ovo pišem, internet bruji od najava da će ljudi početi da gase svoje naloge i brišu fotke i ta halabuka ostaje jedina stvar koja bi mogla ovu situaciju da promeni. Nadam se da hoće. Šteta bi bilo da  jedna tako dobro sklopljena i stabilna aplikacija sa lakim i funkcionalnim opcijama šerovanja ne samo na Facebook, već i na Twitter, Flickr, Tumbler i Foursquare propadne zbog alavštine. Videćemo.

Ja lično ću još malo sačekati, ali ako se ništa ne promeni moraćemo se oprostiti. Šteta..

Dodatna priča na ovu temu:

Dodatak …

Dan posle …

Buka je ipak bila preglasna. Još isto veče se na zvaničnom Instagram blogu javio gospodin Kevin Sistrom (Kevin Systrom) da se zahvali svima na tolikom odzivu i da pojasni da u tim novim pravilima nije pisalo to što su svi pročitali, već nešto drugo. Za svaki slučaj prva verzija novih previla je povučena sa zvaničnog sajta i zamenjena novom verzijom.

Ispostavlja se, prema tim novim pojašnjenjima da je sve u stvari bila nešto kao neka nova ideja za drugačije načine oglašavanja.  Razumljivo je da se Instagram razvija sa namerom da na neki način generiše neki novac, a kao besplatna usluga i besplatna aplikacija to baš i ne radi, pa se oglašavanje i promocija nameću kao neki logični koraci. Cela ova zavrzlama je navodno posledica namere da ti koraci ne budu standardna priča o banerima.

Takođe, pojavilo se na netu i nekoliko tekstova koji jasno kontriraju onim gore linkovanim, a i neki od tih linkovanih se dopunjuju u skladu sa ovim aktuelnostima.

Da ne dužim dalje, evo ovde je prilično lepo objašnjeno:

No, Instagram can’t sell your photos: what the new terms of service really mean (Turns out no one really trusts Facebook after all)

.

Ne! Nije sramota

Retko mi pada na pamet da komentarišem autorske tekstove na tiražnim stranama, ali ovaj put jednostavno nisam mogao da odolim. Pre par dana na sajtu britanskog Gardijana se pojavio interesantan članak na temu fotografija mobilnim telefonom sa posebnim osvrtom na Instagram. To što kažem da je interesantan, ne znači da mi se svideo, čak na protiv. Nije mi se svideo već od samog početka, tačnije već od naziva teksta. Autorka Kejt Biven (Kate Bevan) kaže:

Instagram je stamota za pravu fotografiju i još kaže da su Instagram i slične aplikacije antiteza kreativnosti i da čine da sve fotografije izgledaju isto.

Joj kako ne mogu, ali baš ne mogu da se složim sa ovim.

Ceo tekst mi je nekako paradoks. Autorka se trudi da se predstavi kao fotograf sa bogatim iskustvom na filmu i satima provedenim u mračnoj komori. Zatim navodi i iskustva u digitalnoj fotografiji i kako svaku fotku bogato, a često i bahato obrađuje kroz Lightroom, uporno dok ne postigne šta je zamislila. Takođe, navodi da mnogo voli društvene mreže, posebno joj se sviđa što odmah može svima da pokaže svoje fotografije i sve drugare uvek ima na okupu. Sve joj je super.

Ali ne voli Instagram jer ti njegovi filteri samo kvare fotografije jer fotografije izgledaju kao da su starije. Posebno se osvrnula i na one FakeBlur efekte … i tako to.

Ono što mi je posebno interesantno u celoj priči je nešto kao sličnost autorkinog opisa sebe sa mojim slučajem jer i ja imam “bogato” fotografsko iskustvo. Na ruke sam razvio stotine metara crno belog filma, igrao sam se sa raznim razvijačima, podeksponirao pa kuvao filmove da dobijem što veće zrno, a par puta sam ručno razvijao i neke kolore. Sate u mračnoj komori nikada nisam brojao, da jesam izašli bi na mesece. Radio sam i u radnji, u hiperprodukciji, na film procesoru i printeru. Iskusan sam i u digitalnoj fotografiji od nivoa malenog kompakta preko većeg i još većek kompakta pa DSLR-a sa raznim objektivima i na ulici i u studiju i na sportskim terenima i još svuda. Obrada mi je posebna priča, u Fotošopu se prilično snalazim i kad mislim da treba umem baš i da preteram, ali ne često.

I stvarno gotivim Instagram i slične programčiće koji od mog mobilnog telefona prave neku posebnu novu vrstu fotoaparata. Gotivim ga iz dva razloga, u stvari dva i po, ali to što fotke sa mobilnog mogu i da se ne obrađuju kroz razne efekte i filtere ne ističem kao poseban “ceo” razlog i čudi me da nekome to može biti argument u osporavanju.

Prvo, što je takvo fotografisanje gotovo uvek vođeno samo inspiracijom i nadahnućem ili jednostavno momentom, bez tereta obaveze da preraste u nešto grandiozno ili profitabilno. Dopušta čoveku da fotografiju nađe bilo gde i bilo kad i to je jako važno.

Važno je da fotografija nekad bude kao sladoled. Sladoled zaista može biti umetnost kada se slože sve kockice. Počev od voćnjaka ili plantaže ili pašnjaka, izbora plodova i sastojaka, preko odabira pravog recepta i načina spremanja, pa sve do načina serviranja sa svim prefinjenim dodacima i dekoracijama. Da, može biti umetnost. Ali ljudi ponekad samo hoće da imaju jebeni hladan sladoled, ali da je tu odmah, makar to “tu odmah” bilo na stanici ili na klupi pored onog šarenog sanduka na ulici ili šetalištu.

Druga stvar je čisto tehničke prirode. Po prvi put u istoriji fotografije se dešava da je “instant fotografija” zaista to u bukvalnom smislu te reči. Da, svi znamo za Polaroid koji je sam po sebi bio revolucija u fotografiji i vreme od snimka do gotove fotografije skratio na sekunde. Ali isti taj Polaroid je istovremeno ubijao u pojam suštinu fotografije kao reproduktivne umetnosti. Silan u svojoj magiji momenta, ali zaključan u ograničenju jednog jedinog primerka. Fotografska tehnika koja mi prva pada na pamet u poređenju je Dagerotipija koja je takođe bila (i danas je) na neki način magična, ali sve što ste imali je jedan jedini primerak i sve dalje je sve iznova. Fotkanje mobilnim i momentalno “šerovanje” je po prvi put dovelo do toga da je fotografija već par sekundi (ili desetina sekundi) nakon snimanja već dostupna pred očima neuporedivo šire publike. Mnogo više od društva za istim stolom kojima se može pokazati na displeju i mnogo brže nego što se može fajl skinuti na računar, obraditi i nakačiti u neku OnLine galeriju.

Ove dve stvari su moji razlozi (iskreno ne vidim da su posebno subjektivni) da kažem da Instagram nije sramota. Osim naravno snobovima, ali nije sramota ponositi se nečim čega se takvi stide.

.

BtW: Posebno mi se sviđa kod Instagrama to insistiranje na kvadratnom kadru koji takođe iskreno gotivim, ali mi je ovo bilo suviše subjektivno da to iznosim kao ozbiljan argument.

.