Izložba

Prljavo doba

Kamerades su ekipa fotografa koji se trude da svoj posao rade drugačije, da se odupru šablonima koji su nastali prema suvoparnim očekivanjima urednika koji nisu umeli bolje. Koliko je to drugačije bolje, zavisi da li ste ljubitelj fotografije ili urednik iz prve rečenice.

U četvrtak su u Kulturnom centru Grad, dole kraj Save, predstavili svoje štampano ostvarenje, knjigu “Dirty Season”. Taj naziv knjiga je dobila po seriji njihovih surovo upečatljivih fotografija nastalih tokom predizbornih kampanja kada se političari šminkajuobećanjima o promenama, nebi li  nekako došli na mesto odakle biraju šta će se promeniti, a šta nikako ne. Naravno knjiga, mislim monografija, sadrži i još neke fotografije.

Na promociji bilo zaista veleso, okupilo se mnogo nasmejanih lica i hladnog piva i vina, a sama Kamerades ekipa je špartala okolo sa srebrnim markerima okolo i opuštelo delila autograme na koricama knjige koja je mogla odmah tu i da se kupi. Divota …

.

Kamerades i ekipa - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Potpisivanja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Širi total izgo - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Bowring rolling - [iõ] - Dejan Danailov © 2014

.

Ljudi i telefoni - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

.

Advertisements

Kroz rupicu …

Nije ni tajna ni novina da fotografi, kad se sastaju, često počnu da pričaju u nekim, za ostali deo sveta čudnim šiframa. Slično kao auto zaluđenici, samo što su oni malo češće barataju brojnim troslovnim skraćenicama, a fotografi brojevima i imenima. Oduvek je tako, volimo mi ponekad da se nadmećemo u znanju, a ako se ima onda i u imanju. Super umeju da budu takvi momenti, mnogo novih stvari može da se čuje, ponešto i da se nauči, a vreme tako provedeno se broji u dobar provod.

Međutim ponekad se u ekipi pojave i neke nove, drugačije priče i jedna takva prilično posebna priča je sinoć krunisana izložbom. Ova priča Lazara Lekovića je posebna po fotoaparatima kojima su fotografije snimane. Evo ih ovde poređani.

Lazarovi limeni - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Jeste, dobro vidite. Limenke i limene kutije, posebno obrađene da mogu da se otvore i  bezbedno zatvore i sve imaju po jednu malu malenu ripicu sa strane. Ovo su pinhole kamere i to najprostije moguće. Pinhol fotografija je fotografija bez objektiva, svetlo se na fotoosetljivu površinu projektuje kroz malu rupicu. Romantično je sve to nekako, omogućava ljudima da sami stvaraju i kamere i fotografije i internet je pun uputstava kako sami da ih napravite. U novije vreme postoje i za digitalne fotoaparate poklopci sa precizno laserski izbušenim minijaturnim rupicama. Sve ovo je suviše komplikovano u odnosu na Lazarove limenke.

Motivi na fotografijama su različiti i malo iznenađujuće ima i ljudi. Čudno je jer nije lako tako dugo pozirati za ovakve fotografije, ekspozicije traju neuporedivo duže malenih razlomaka sekunde. Na sve to, kadriranje ne postoji kao neka realna opcija već samo kao neko od prilike postavljanje limenke, rupicom prema nečemu što se fotografiše. Rezultati su naravno potpuno fantastični, na prvom mestu neke neverovatne perspektive nastale krivinom foto papira na kojem se snima.

Lazar i drugari - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Izložba se zove Retro i otvorena je u galeriji Eurocentra u centru Beograda. Najiskrenija preporuka da svratite i pogledate. Ove stvari se jako retko viđaju danas.

.

Dve izložbe koje bi valjalo obići ovih dana

Jeste, opet ja o izložbama, ali ovo je opravdano 🙂

Ovih dana su u Beogradu otvorene dve interesantne izložbe. Interesantne svaka zasebno, a i kao koincidencija da su istovremeno. Prošlost i sadašnjost na desetak minuta peške.

Ambasada prošlosti je SKC u kome se dešava izložba “EX – Experiment and Explore“. Selekcija eksperimentalnih fotografija iz fundusa FSS u SKC, autorski projekat Žarka Aleksića i Jelene Micić. Retko, sigurno ne skoro, ako i ikad, viđena kolekcija različitih načina kako fotografi razumeju reč eksperimentalno. Neke izložene fotografije lepo podsećaju se da se u fotografiji svašta neobično radilo i davno pre Fotošopa. Definitivno jedna od onih izložbi za koju se piše neopravdani hemijskom ko ne bude svratio. Najozbiljnije.

Galerija SKC-a, izložba je otvorena do kraja januara, ima i Facebook event, ima i opširnije OVDE i OVDE.

.

#selfie na izložbi - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.   Fotograisana fotografija: Parking - Branimir Karanović © 1978.

.

Poruka posetiocima je da svrate bar kada već krene da se smrkava, dalju sve napolju preterano blješti i ogleda se u staklima uokvirenih fotografija. Mislim, ovo je u neku rupu i poruka organizatorima, a poruka važi i kada budete išli da gledate i drugu izložbu koju prepiručujem.

Druga izložba o kojoj pišem je tradicionalna Refot izložba koja se ove godine zove “Novi početak”, prema istoimenom foto konkursu ovog našeg foto magazina. Da, u ArtGetu naravno, desetak minuta peške od SKC-a iz pasusa iznad fotografije, znači u principu može obe u nizu bez problema. Izložba brojna, na svim zidovima na spratu gore. Ima opako dobrih fotografija, realno. Bilo mi baš drago da vidim imenima prijatelja potpisane neke od boljih fotografija tamo. Otvoreno do 1. februara.

Poruka organizatoru je da uvede pravilo da ko ne pošalje fajl valjan za print u pristojnoj dimenziji, biva odštampan na razglednici i izložen uokviren sa još nekoliko tako malih. Jednostavno nema više opravdanja, megapikseli su dvocifreni, znači ima štofa i za veće sređivanje. Ako ni zbog čega drugog, da ispoštujete one koji su se potrudili.

.

Afrika … bol i boje

Opet ja na nekoj izložbi.

U sklopu LifeBalance projekta koji je počeo izložbom odabranih radova otvorena je još jedan izložba. U istom velikom prostoru hola Narodne banke prikazane su fotografije Brendona Benona (Brendan Bannon), fotografa koji već godinama fotografiše po ćoškovima i zabitima Afrike.

Interesantno je to kako se poklopilo da su inicijali autora ujedno početna slova dva najjača utiska koje zrače njegove fotografije. Bol i boje. Boje su zaista fenomenalne, živopisne, kada se ne bi gledalo ništa dalje od prostih prizora, bile bi čak po malo i vesele. Međutim ove fotografije se teško mogu gledati tako podeljeno. Čak i kada su na snimku deca koja se igraju, priča sa fotografija je protkana nekim bolom.

.

Brendan Bannon u galeriji Narodne banke - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Izložba je otvorena do subote, a okviru celog dešavanja u četvrtak (09.01.2014. u 18:oo) će se održati predavanje autora i otvoreni razgovor o savremenoj dokumentarnoj fotografiji. Ne znam za vas, ja ću se potruditi da izložbu obiđem još jednom, a i da stignem na to predavanje.

.

Brendan Bannon & Fashion - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

.

LifeBalance, Periskop, RAW knjiga, Putospektiva …

Stvarno će ispasti da samo visim po izložbama i sličnim dešavanjima, a nije baš da je tako. Jednostavno ova prošla nedelja se tako poklopila, a kad je već tako, da ne cepkam događaje u zasebne postove. Može i ovako zajednički. U ponedeljak bilo Džonijevo otvaranje,  i to sam odmah nakačio ovde, a ostatak nedelje nikako da stignem da nešto završim. Prvo sam hteo da pišem samo o sredi u kojoj sam pokušao i uspeo da uklopim cela dva dešavanja.

.

LifeBalance - Tehnička podrška - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

LifeBalance je već tradicionalna izložba koju organizuje ArtBalance ekipa, već sam pisao o jednoj njihovoj izložbi. Ova otvorena u velikom holu velike staklene zgrade Narodne Banke srbije, tamo malo niže Slavije. Baš bilo dosta ljudi, mnoga poznata i mnoga dobro znana lica iz sveta fotografije. Mnogo, baš mnogo fotografija, majstorski snimljene, majstorski odabrane, na žalost opet relativno malih dimenzija i ne baš sve najbolje osvetljene. Inače, ovo otvaranje izložbe je samo početak niza dešavanja među kojima su i predavanja nekih viđenih svetskih autora. Piše ceo raspored na ArtBalance sajtu, a verovatno će se pisati i ovde 🙂

.

LifeBalance - Momir - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Odande sam malo požurio ka Terazijama, do Podmornice na Periskop koji je najavljen kao retrospektiva nekih gostujućih Periskopa po Srbiji i svetu. Nisam hteo da zakasnim, a ispade da sam prilično poranio jer je sve nekako kasnilo. Malo drugačiji periskop, bez samih autora, ali ne manje interesantan.

.

Periskop - Marc - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Petak opet nekako Artget. Ovaj put nije bilo otvaranje izložbe, već prezentacija knjige. BelgradeRaw knjige fotografija. Opet mnoga poznata lica i prijatna opuštena atmosfera, priče domaćina, izdavača, autora. Falio je samo još Donald Weber koji je bio nešto kao urednik ove zbirke sirovih beogradskih momenata. Vesela atmosfera, a bio posle i DJ.

.

RAW knjiga - Novac u rukama - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Onda u subotu još jedna Putospektiva u Rexu. Sedma po redu, poslednja ove godine. Prvo je Bjuti, čuveni putnik i nebloger™ pričao o razlozima da se ne sedi nego putuje, pa makar i po rodnoj nam Srbiji. Sve naravno s poentom, jer realno ima mnogo ljudi koji retko kad putuju van osnovnog okvira putovanja na neka slavlja kod rodbine. Posle toga, bile još dve priče, od kojih smo Maja i ja ispratili samo prvu u kojoj je Majina imenjakinja, znači takođe Maja, pričala o avanturi samostalno (ne)organizovanog porodničnog putovanja po južnoj americi. Poslednju priču nismo stigli da ispratimo, išli smo na neku žirku.

.

Putospektiva - Бјути - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Znači bila baš puna nedelja 🙂

.

Džoni uživo

Od kad su nam u životu i radu računari jako česti, mnogo je onih koji su naučili da upale Korel i prozvali se Grafički dizajneri, pa sada tu imamo mnogo ljudi u onoj “samo još jedan/jedna od” grupi. Uostalom i ja sam u neku ruku u širem krugu te grupe. Džoni nije. Džoni je malo poseban. Džoni se inače zove Nikola Puzigaća i prvi put mi se učinilo da on nije “samo još jedan od” još na DizajnZoni. Vremenom je razvio stvarno interesantam stil genijalnih ideja i fenomenalne simbiolike.

Džoni je sinoć otvorio samostalnu izložbu u Parobrodu. Uglavnom posteri koji se mogu videti u galeriji njegove Facebook strane, lepo odštampano i poređano, a poseban fazon na izložbi su i par uživo instalacija. Zato se post i zove “uživo”.

.

Džoni uživo u Parobrodu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Džoni uživo u Parobrodu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Džoni uživo u Parobrodu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

.

Saslušanja

Donald Weber, kanađanin, skoro pa gorostas, svuda po svetu fotografisao svašta, sinoć u Artgetu otvorio izložbu džinovskih printova portreta iz serije Interrogations (saslušanja).

.

Donald Weber u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Serija jaka, potresna, svaka fotografija minimalilzam, a ogromna. Svaka sastavljena iz komada, kao slagalica čiji svaki deo nešto znači, a svi zajedno daleko više. Svaka sa kratkom pričom ispisanom sa strane, a i bez nje mnogo priča. Mnogo. Nartera nas da razmislimo koliko su nam savremene HiTech sterilne i ponekad debilne krimi serije pomerile rezone.

U sklopu izložbe su i fotografije iz još nekih Donaldovih serija, naređane sa druge strane, na zidu što gleda na stepenište. Baš manjih dimenzija, u poređenju sa onim velikim kao ikonice web galerije, tek da se zagolica radoznalost posetioca.

Još jedna iskrena preporuka za pogledati …

Zastava, sise i neon …

Nikola Tamindžić je Njujorški fotograf beogradskog porekla. Kad se ovako nešto čuje, u startu se pomisli da je u pitanju neki fotografski talenat kome je dosadilo da se više zaleće na ove naše vetrenjače ovde, prelomio je i otišao tamo negde jer je čuo da su ti neki tamo negde većinu svojih vetrenjača već konvertovali u šut. To čak i zvuči izuzetno realno, ali ovaj slučaj je nešto drugačiji. Nikola je pre nešto sitno dvocifreno godina otišao u Nujork da se snađe, jer ovde se baš i nije snašao i u tom snalaženju počeo i ponešto da fotografiše i što bi se reklo, krenulo mu.

.

 Fucking New York - Photo © Nikola Tamindžić

Fotografija iz serije ” Fucking New York”
Photo © Nikola Tamindžić

.

Nakoliko godina kasnije, tačnije rečeno prošlog četvrtka, otvorio je svoju prvu izložbu ovde u Beogradu, a par dana kasnije, tokom vikenda na istom mestu, održao i par interesantnih predavanja.

Iako je sve bilo zamišljeno kao pitanje-odgovor koncept bez nametanja teme, nekako se udesilo da su pričom mahom dominirale teme njegovih iskustava u fotografisanju noćnog života grada koji nikada ne spava i o započetoj seriji provokativnoj imena, a i sadržaja, “Fucking New York”. I naziv ovog posta je njegov kratki opis jedne od jačih fotografija iz tog serijala. Meni se posebno svideo fazon sa monitorom na kome su se menjali “odbačeni” snimci, ravno hiljadu njih i to bez ikakve obrade.

.

Nikola Tamindžić - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Nikola Tamindžić - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Izložba u Domu omladine je otvorena do četvrtka (03. oktobra) u sali na spratu. Nađite vremena kad ste u centru i obiđite je, uopšte nije dosadna, čak na protiv.

.

Prve tri, bez blica …

Ovo iz naziva je opis kratkog prostora u kojem danas nastaju koncertne fotografije. Prva tri hita, bez bliceva. Naravno da ima svirki gde to ne važi, ali nekako se istaklo kao predlog za naziv koncertne žive fotografije inače.

U utorak je u Domu omladine, izložbu rok živih koncertnih fotografija, simboličnog imena Zamrznuti tonovi otvorio  Marko Ristić. Na otvaranju bila gužva kao da će koncert neki i to nije bilo slučajno, stvarno je bio i koncert. Ta gužva je razlog što ću na izložbu otići ovih dana ponovo kad bude svetla, a tamo ga često ima, da pogledam sve iznova polako. Isto i vama iskreno savetujem, ako se nekim slučajem zadesite u centru i ne žurite. Koliko sam video, u startu imam samo jednu primedbu. Ne bi mi ni malo smetalo da je na izložbi manje fotografija, a da su veće. Naravno, razumem okolnosti kada je prostor tesan, a kvantitet brojan.

.

Plakat - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

E, ono prvo iz naziva i prvog pasusa ovde nije bio slučaj, ovde je na koncertu bilo bliceva. Ja čak uspeo, budimo iskreni, može se reći slučajno, dužim razlomkom da maznem deo jednog nekog. Rezultat je ova ovakva senka.

.

Kojot sa senkom - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

.

Porodična fotografija

Kad se kaže “Porodična fotografija”, meni prvo na pamet padnu debeli albumi sa brižno aranžiranim fotografijama nekih važnih ili bar interesantnih momenata života neke porodice. I ja imam jedan takav i to onaj baš star, veliki sa kartonskim stranicama na koji se lepe oni trouglići, pa se u njih umeću ivice fotografija. Ima i onih novijih sa stranicama sa džepovima dimenzija fotki, a ima i što su im strane sa samolepljivim folijama, Ti često imaju i neke fensi šarene korice.

Kad se pogleda sa strane, prosta, mala, lična, prijateljska, porodična fotografija je stara skoro koliko i fotografija koja je nadrasla eksperimentisanje i postala primena. Snimaka je u početku bilo manje, štedeo se film, aparat se ređe potezao, samo kad je bilo nešto važno da se zabeleži, mislim nešto ili neko ili oba. Sa druge strane, češće se dešavalo da se ti mali kučni snimci u nekom opštem proseku snimaju daleko manje priomišljeno i pažnjivo u odnosu na to koliko ih je. Ljudima je nekako uvek bilo važnije da se taj baš taj momenat tih baš tih ljudi zabeleži, pa makarkako se  zabeležio. To je priča iz koje se meže brusiti ozbiljna validna teorija o emotivnoj vrednosti fotografije. Bilo je i izuzetaka, naravno.

Baš toj maloj ličnoj, porodičnoj fotografiji je posvećena nova, sinoć otvorena izložba koju su nam BelgradeRaw priredili u ArtGetu.

.

ArtGet - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Izložbu Porodična fotografija čini (ako sam dobro zapamtio) pet malih zasebnih postavki kroz koje autori na svoj način pričaju priče iz privatnih kolekcija. Dve stvari mi se kod ove izložbe posebno sviđaju. Prvo, uspeli su da pokažu koliko porodična fotografija može biti dobra kada nastaje u krugu fotografski i vizuelno pismenih. Takođe, pokazali su kako i neke jednostavne i proste fotografije mogu biti umešno složene u priču i predstavu.

Svratite u narednih desetak dana ako ste u centru.