RawSeason

LifeBalance, Periskop, RAW knjiga, Putospektiva …

Stvarno će ispasti da samo visim po izložbama i sličnim dešavanjima, a nije baš da je tako. Jednostavno ova prošla nedelja se tako poklopila, a kad je već tako, da ne cepkam događaje u zasebne postove. Može i ovako zajednički. U ponedeljak bilo Džonijevo otvaranje,  i to sam odmah nakačio ovde, a ostatak nedelje nikako da stignem da nešto završim. Prvo sam hteo da pišem samo o sredi u kojoj sam pokušao i uspeo da uklopim cela dva dešavanja.

.

LifeBalance - Tehnička podrška - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

LifeBalance je već tradicionalna izložba koju organizuje ArtBalance ekipa, već sam pisao o jednoj njihovoj izložbi. Ova otvorena u velikom holu velike staklene zgrade Narodne Banke srbije, tamo malo niže Slavije. Baš bilo dosta ljudi, mnoga poznata i mnoga dobro znana lica iz sveta fotografije. Mnogo, baš mnogo fotografija, majstorski snimljene, majstorski odabrane, na žalost opet relativno malih dimenzija i ne baš sve najbolje osvetljene. Inače, ovo otvaranje izložbe je samo početak niza dešavanja među kojima su i predavanja nekih viđenih svetskih autora. Piše ceo raspored na ArtBalance sajtu, a verovatno će se pisati i ovde 🙂

.

LifeBalance - Momir - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Odande sam malo požurio ka Terazijama, do Podmornice na Periskop koji je najavljen kao retrospektiva nekih gostujućih Periskopa po Srbiji i svetu. Nisam hteo da zakasnim, a ispade da sam prilično poranio jer je sve nekako kasnilo. Malo drugačiji periskop, bez samih autora, ali ne manje interesantan.

.

Periskop - Marc - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Petak opet nekako Artget. Ovaj put nije bilo otvaranje izložbe, već prezentacija knjige. BelgradeRaw knjige fotografija. Opet mnoga poznata lica i prijatna opuštena atmosfera, priče domaćina, izdavača, autora. Falio je samo još Donald Weber koji je bio nešto kao urednik ove zbirke sirovih beogradskih momenata. Vesela atmosfera, a bio posle i DJ.

.

RAW knjiga - Novac u rukama - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Onda u subotu još jedna Putospektiva u Rexu. Sedma po redu, poslednja ove godine. Prvo je Bjuti, čuveni putnik i nebloger™ pričao o razlozima da se ne sedi nego putuje, pa makar i po rodnoj nam Srbiji. Sve naravno s poentom, jer realno ima mnogo ljudi koji retko kad putuju van osnovnog okvira putovanja na neka slavlja kod rodbine. Posle toga, bile još dve priče, od kojih smo Maja i ja ispratili samo prvu u kojoj je Majina imenjakinja, znači takođe Maja, pričala o avanturi samostalno (ne)organizovanog porodničnog putovanja po južnoj americi. Poslednju priču nismo stigli da ispratimo, išli smo na neku žirku.

.

Putospektiva - Бјути - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Znači bila baš puna nedelja 🙂

.

Advertisements

Američki zatvori

Pit Bruk (Pete Brook) ima ime koje se izgovara sa produženim “i” i u prošli petak je u ArtGetu otvorio izložbu, a nije fotograf. OK, jeste po malo.

Zatvori.

Zatvori su teška i tmurna mesta o kojima se sve zna, osim što se ne zna kako je unutra, osim ako ste unutra ili ste bili. Ta je priča često puna predrasuda jer ume da bude tema u filmovima i serijama, a filmovi i serije su u nekim okolinama majke predrasuda.

Mesta su gde je po pravilu potpuno zabranjeno uneti ili imati fotoaparat. Ako ste ozbiljan novinar, ali ozbiljan ili nešto slično takođe ozbiljno, onda možda i može, a li smo ako baš mora, naravno samo uz pravilnikom propisanu dozvolu. Dozvole.

Američki zatvori, tačnije fotografija iz američkih zatvora su izložba koju je Pit Bruk sakupio kroz svoj rad na projektu “Prison Photography“. Priča o fotografiji koja je počela kao MugShot portret za kartoteku i ništa preko toga, prerasla polako u seriju interesantnih  projekata koji su se dešavali u i oko samih zatvora.

U sklopu izložbe, dan nakon otvaranja, bilo je organizovano i predavanje autora sa prezentacijom i komentarima. Šteta što nije bilo posećenije. Bilo je stvarno interesantnih priča koje su se odlično nadovezale na celu priču izloženih fotografija.

Nakon glavnog Pitovog predavanja, bilo je još jedno. O domaćim iskustvima u radu sa osuđenicima u okviru ApsArt projekta Pričala je Aleksandra Jelić. Program se malo rastegao, pa sam ja za obavezama krenuo pre kraja njenog predavanja.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Pete Brook u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Aleksandra Jelić u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Kasnim mnogo sa ovim postom, celih nedelju dana, ali nije prekasno. Izložba je otvorena do kraja nedelje, do 22. 12. Svratite, slobodno. Ovakve stvari se retko viđaju izložene.

.

„B”

Pod ovim minimalističkim pseudonimom javlja se Blejk Endruz (Blake Andrews) fotograf i bloger, čije ime mi je na listi planova za “RAW” sezonu ArtGeta zvučalo više kao dobar fazon i lepa želja, nego kao ozbiljna namera. Ipak, ispostavilo se da jeste bila ozbiljna namera i da su uspeli i Blejk je u petak otvorio svoju izložbu u ArtGetu.

.

Blake Andrews u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Blake Andrews u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Bilo prilično opušteno, jednostavno. Autor bez ustezanja ulazi u razgovor sa gostima, a na otvaranju rado odgovarao na pitanja posetilaca. Nešto mi nije dalo mira pa pitah čoveka ima li on uopšte neki ozbiljniji digitalni fotoaparat, na njegovo kontrapitanje, pojasnio sam da bi “ozbiljan” na primer bio neki DSLR. Čovek reče ne i potom krene do svoje torbe da mi pokaže čime snima ovih dana. Na moje iznenađenje, pored Lajke koju je tako živoposno opisao na svom blogu pre skoro godinu dana, čovek je iz torbe izvadio golemi Fuji Instax i napravio odmah jedan snimak publike. Prilično iznenađujući momenat.

.

Blake Andrews u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Fotografije na izložbi su redovnim posetiocima Blejkovog bloga i sajta dobrom delom poznate, crnobele ulične, žive fotografije. Još jedna iskrena preporuka za svraćanje ako se zadesite u centru grada ovih dana.

.

Stranci u Beogradu

Stvarno će ispasti da samo u ArtGet idem na izložbe, a nije tako. Stvarno nije, ali evo preksinoć sam baš tamo bio na otvaranju još jedne odlične izložbe.

.

Strangelives i Filev - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.
Stranci iz naziva su stvarno stranci, ne samo za nas ovde, već i međusobno. Oni su Strange.rs fotografski kolektiv sa dvocifrenom posadom koji veći deo vremena živi OnLine. Znaju se većinom kao glasovi, avatari i kroz malene prozorčiće Skajpa. Samo neki među njima se znaju i lično. Različiti ljudi, različite oči, ali cela izložba odlično radi kao celina.

.

Strangelives, Luka, Kramer i David - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Poseban kuriozitet je da su se na otvaranju pojavili i originalni “stranci” Kramer O’NeillDavid Wilson.

.

Strangelives - iDavid - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Ono što se takođe mora pomenuti je da su sami autori iz kolektiva Strange.rs pomogli otvaranje ove izložbe, što svojim parama, što donošenjem gotovih printova za izložbu. U ovom ovakvom našem kulturnom trenutku potez vredan svakog poštovanja.

.

KameRaw Obskura

Kamera obskura (camera obscura) je preteča svega što danas zovemo fotografijom, to svi znamo, jel tako? Znamo i to da uz malo trudo možemo sami da je napravimo u nekoj sobi? E, super. A znate li da ovih dana imate jednu baš takvu veliku kameru obskuru na sred Beograda? Jeste, baš u ArtGetu je otvorena jedna povelika.

CameRaw Obscura - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

Ceo izlog je pokriven platnima i crnim hamerima, samo je par rupica izbušeno na hamerima, ali i one mogu da se pokriju, pa se s vreme na menja ona koja projektuje sliku na zidove galerije.

Iskreno savetujem da nađete vremena da svratite do srede i provedete neko vreme tamo u mraku. Da ne bude da nisam pomenuo, ne idite tamo ako nemate bar pola sata, jer će vam trebati bar 10-ak minuta da vam se oči potpuno naviknu na mrak. Savetujem rano popodne, tada je plato pred galerijom najosunčaniji, tu negde oko 3 ili malo posle, ali ne mnogo posle jer kamera radi samo od 12 do 16 časova. U svakom slučaju i kad dolazite i kad odlazite, pazite na zavesu na vratima, ne ostavljajte je otvorenu, ma ni malkice. Jako je važno.

Porodična fotografija

Kad se kaže “Porodična fotografija”, meni prvo na pamet padnu debeli albumi sa brižno aranžiranim fotografijama nekih važnih ili bar interesantnih momenata života neke porodice. I ja imam jedan takav i to onaj baš star, veliki sa kartonskim stranicama na koji se lepe oni trouglići, pa se u njih umeću ivice fotografija. Ima i onih novijih sa stranicama sa džepovima dimenzija fotki, a ima i što su im strane sa samolepljivim folijama, Ti često imaju i neke fensi šarene korice.

Kad se pogleda sa strane, prosta, mala, lična, prijateljska, porodična fotografija je stara skoro koliko i fotografija koja je nadrasla eksperimentisanje i postala primena. Snimaka je u početku bilo manje, štedeo se film, aparat se ređe potezao, samo kad je bilo nešto važno da se zabeleži, mislim nešto ili neko ili oba. Sa druge strane, češće se dešavalo da se ti mali kučni snimci u nekom opštem proseku snimaju daleko manje priomišljeno i pažnjivo u odnosu na to koliko ih je. Ljudima je nekako uvek bilo važnije da se taj baš taj momenat tih baš tih ljudi zabeleži, pa makarkako se  zabeležio. To je priča iz koje se meže brusiti ozbiljna validna teorija o emotivnoj vrednosti fotografije. Bilo je i izuzetaka, naravno.

Baš toj maloj ličnoj, porodičnoj fotografiji je posvećena nova, sinoć otvorena izložba koju su nam BelgradeRaw priredili u ArtGetu.

.

ArtGet - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Izložbu Porodična fotografija čini (ako sam dobro zapamtio) pet malih zasebnih postavki kroz koje autori na svoj način pričaju priče iz privatnih kolekcija. Dve stvari mi se kod ove izložbe posebno sviđaju. Prvo, uspeli su da pokažu koliko porodična fotografija može biti dobra kada nastaje u krugu fotografski i vizuelno pismenih. Takođe, pokazali su kako i neke jednostavne i proste fotografije mogu biti umešno složene u priču i predstavu.

Svratite u narednih desetak dana ako ste u centru.