Belgrade RAW

LifeBalance, Periskop, RAW knjiga, Putospektiva …

Stvarno će ispasti da samo visim po izložbama i sličnim dešavanjima, a nije baš da je tako. Jednostavno ova prošla nedelja se tako poklopila, a kad je već tako, da ne cepkam događaje u zasebne postove. Može i ovako zajednički. U ponedeljak bilo Džonijevo otvaranje,  i to sam odmah nakačio ovde, a ostatak nedelje nikako da stignem da nešto završim. Prvo sam hteo da pišem samo o sredi u kojoj sam pokušao i uspeo da uklopim cela dva dešavanja.

.

LifeBalance - Tehnička podrška - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

LifeBalance je već tradicionalna izložba koju organizuje ArtBalance ekipa, već sam pisao o jednoj njihovoj izložbi. Ova otvorena u velikom holu velike staklene zgrade Narodne Banke srbije, tamo malo niže Slavije. Baš bilo dosta ljudi, mnoga poznata i mnoga dobro znana lica iz sveta fotografije. Mnogo, baš mnogo fotografija, majstorski snimljene, majstorski odabrane, na žalost opet relativno malih dimenzija i ne baš sve najbolje osvetljene. Inače, ovo otvaranje izložbe je samo početak niza dešavanja među kojima su i predavanja nekih viđenih svetskih autora. Piše ceo raspored na ArtBalance sajtu, a verovatno će se pisati i ovde 🙂

.

LifeBalance - Momir - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Odande sam malo požurio ka Terazijama, do Podmornice na Periskop koji je najavljen kao retrospektiva nekih gostujućih Periskopa po Srbiji i svetu. Nisam hteo da zakasnim, a ispade da sam prilično poranio jer je sve nekako kasnilo. Malo drugačiji periskop, bez samih autora, ali ne manje interesantan.

.

Periskop - Marc - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Petak opet nekako Artget. Ovaj put nije bilo otvaranje izložbe, već prezentacija knjige. BelgradeRaw knjige fotografija. Opet mnoga poznata lica i prijatna opuštena atmosfera, priče domaćina, izdavača, autora. Falio je samo još Donald Weber koji je bio nešto kao urednik ove zbirke sirovih beogradskih momenata. Vesela atmosfera, a bio posle i DJ.

.

RAW knjiga - Novac u rukama - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Onda u subotu još jedna Putospektiva u Rexu. Sedma po redu, poslednja ove godine. Prvo je Bjuti, čuveni putnik i nebloger™ pričao o razlozima da se ne sedi nego putuje, pa makar i po rodnoj nam Srbiji. Sve naravno s poentom, jer realno ima mnogo ljudi koji retko kad putuju van osnovnog okvira putovanja na neka slavlja kod rodbine. Posle toga, bile još dve priče, od kojih smo Maja i ja ispratili samo prvu u kojoj je Majina imenjakinja, znači takođe Maja, pričala o avanturi samostalno (ne)organizovanog porodničnog putovanja po južnoj americi. Poslednju priču nismo stigli da ispratimo, išli smo na neku žirku.

.

Putospektiva - Бјути - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Znači bila baš puna nedelja 🙂

.

Advertisements

„B”

Pod ovim minimalističkim pseudonimom javlja se Blejk Endruz (Blake Andrews) fotograf i bloger, čije ime mi je na listi planova za “RAW” sezonu ArtGeta zvučalo više kao dobar fazon i lepa želja, nego kao ozbiljna namera. Ipak, ispostavilo se da jeste bila ozbiljna namera i da su uspeli i Blejk je u petak otvorio svoju izložbu u ArtGetu.

.

Blake Andrews u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Blake Andrews u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Bilo prilično opušteno, jednostavno. Autor bez ustezanja ulazi u razgovor sa gostima, a na otvaranju rado odgovarao na pitanja posetilaca. Nešto mi nije dalo mira pa pitah čoveka ima li on uopšte neki ozbiljniji digitalni fotoaparat, na njegovo kontrapitanje, pojasnio sam da bi “ozbiljan” na primer bio neki DSLR. Čovek reče ne i potom krene do svoje torbe da mi pokaže čime snima ovih dana. Na moje iznenađenje, pored Lajke koju je tako živoposno opisao na svom blogu pre skoro godinu dana, čovek je iz torbe izvadio golemi Fuji Instax i napravio odmah jedan snimak publike. Prilično iznenađujući momenat.

.

Blake Andrews u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Fotografije na izložbi su redovnim posetiocima Blejkovog bloga i sajta dobrom delom poznate, crnobele ulične, žive fotografije. Još jedna iskrena preporuka za svraćanje ako se zadesite u centru grada ovih dana.

.

Saslušanja

Donald Weber, kanađanin, skoro pa gorostas, svuda po svetu fotografisao svašta, sinoć u Artgetu otvorio izložbu džinovskih printova portreta iz serije Interrogations (saslušanja).

.

Donald Weber u ArtGetu - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Serija jaka, potresna, svaka fotografija minimalilzam, a ogromna. Svaka sastavljena iz komada, kao slagalica čiji svaki deo nešto znači, a svi zajedno daleko više. Svaka sa kratkom pričom ispisanom sa strane, a i bez nje mnogo priča. Mnogo. Nartera nas da razmislimo koliko su nam savremene HiTech sterilne i ponekad debilne krimi serije pomerile rezone.

U sklopu izložbe su i fotografije iz još nekih Donaldovih serija, naređane sa druge strane, na zidu što gleda na stepenište. Baš manjih dimenzija, u poređenju sa onim velikim kao ikonice web galerije, tek da se zagolica radoznalost posetioca.

Još jedna iskrena preporuka za pogledati …

Stranci u Beogradu

Stvarno će ispasti da samo u ArtGet idem na izložbe, a nije tako. Stvarno nije, ali evo preksinoć sam baš tamo bio na otvaranju još jedne odlične izložbe.

.

Strangelives i Filev - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.
Stranci iz naziva su stvarno stranci, ne samo za nas ovde, već i međusobno. Oni su Strange.rs fotografski kolektiv sa dvocifrenom posadom koji veći deo vremena živi OnLine. Znaju se većinom kao glasovi, avatari i kroz malene prozorčiće Skajpa. Samo neki među njima se znaju i lično. Različiti ljudi, različite oči, ali cela izložba odlično radi kao celina.

.

Strangelives, Luka, Kramer i David - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Poseban kuriozitet je da su se na otvaranju pojavili i originalni “stranci” Kramer O’NeillDavid Wilson.

.

Strangelives - iDavid - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Ono što se takođe mora pomenuti je da su sami autori iz kolektiva Strange.rs pomogli otvaranje ove izložbe, što svojim parama, što donošenjem gotovih printova za izložbu. U ovom ovakvom našem kulturnom trenutku potez vredan svakog poštovanja.

.

KameRaw Obskura

Kamera obskura (camera obscura) je preteča svega što danas zovemo fotografijom, to svi znamo, jel tako? Znamo i to da uz malo trudo možemo sami da je napravimo u nekoj sobi? E, super. A znate li da ovih dana imate jednu baš takvu veliku kameru obskuru na sred Beograda? Jeste, baš u ArtGetu je otvorena jedna povelika.

CameRaw Obscura - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

Ceo izlog je pokriven platnima i crnim hamerima, samo je par rupica izbušeno na hamerima, ali i one mogu da se pokriju, pa se s vreme na menja ona koja projektuje sliku na zidove galerije.

Iskreno savetujem da nađete vremena da svratite do srede i provedete neko vreme tamo u mraku. Da ne bude da nisam pomenuo, ne idite tamo ako nemate bar pola sata, jer će vam trebati bar 10-ak minuta da vam se oči potpuno naviknu na mrak. Savetujem rano popodne, tada je plato pred galerijom najosunčaniji, tu negde oko 3 ili malo posle, ali ne mnogo posle jer kamera radi samo od 12 do 16 časova. U svakom slučaju i kad dolazite i kad odlazite, pazite na zavesu na vratima, ne ostavljajte je otvorenu, ma ni malkice. Jako je važno.

Porodična fotografija

Kad se kaže “Porodična fotografija”, meni prvo na pamet padnu debeli albumi sa brižno aranžiranim fotografijama nekih važnih ili bar interesantnih momenata života neke porodice. I ja imam jedan takav i to onaj baš star, veliki sa kartonskim stranicama na koji se lepe oni trouglići, pa se u njih umeću ivice fotografija. Ima i onih novijih sa stranicama sa džepovima dimenzija fotki, a ima i što su im strane sa samolepljivim folijama, Ti često imaju i neke fensi šarene korice.

Kad se pogleda sa strane, prosta, mala, lična, prijateljska, porodična fotografija je stara skoro koliko i fotografija koja je nadrasla eksperimentisanje i postala primena. Snimaka je u početku bilo manje, štedeo se film, aparat se ređe potezao, samo kad je bilo nešto važno da se zabeleži, mislim nešto ili neko ili oba. Sa druge strane, češće se dešavalo da se ti mali kučni snimci u nekom opštem proseku snimaju daleko manje priomišljeno i pažnjivo u odnosu na to koliko ih je. Ljudima je nekako uvek bilo važnije da se taj baš taj momenat tih baš tih ljudi zabeleži, pa makarkako se  zabeležio. To je priča iz koje se meže brusiti ozbiljna validna teorija o emotivnoj vrednosti fotografije. Bilo je i izuzetaka, naravno.

Baš toj maloj ličnoj, porodičnoj fotografiji je posvećena nova, sinoć otvorena izložba koju su nam BelgradeRaw priredili u ArtGetu.

.

ArtGet - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Izložbu Porodična fotografija čini (ako sam dobro zapamtio) pet malih zasebnih postavki kroz koje autori na svoj način pričaju priče iz privatnih kolekcija. Dve stvari mi se kod ove izložbe posebno sviđaju. Prvo, uspeli su da pokažu koliko porodična fotografija može biti dobra kada nastaje u krugu fotografski i vizuelno pismenih. Takođe, pokazali su kako i neke jednostavne i proste fotografije mogu biti umešno složene u priču i predstavu.

Svratite u narednih desetak dana ako ste u centru.

Zagrepčani u Beogradu

Ulica je uvek imala neki poseban status među fotografima. Malo je fotografa koji su prema ulici ravnodušni, većinu ili jednostavno ne privlači ili su na ulicu navučeni kao na ilegalne halucinate. Nije redak slučaj da se mladi neiskusi fotografi prepuštaju inspiracijama ulične svakodnevice i super je da je tako, dobro je to i za iskustvo i za samopouzdanje. Oni koji se zaista istaknu na tom terenu su nešto ređi slučajevi, a jedan od takvih je baš sinoć otvorio svoju prvu samostalnu izložbu.

.

Krešimir Zadravec - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Krešimir Zadravec već godimama vredno sakuplja neke posebne trenutke uličnog života Zagreba i redovno ih kači na blog jednostavnog naziva “Zagrepčani“. Ne znam da li ste već pratili ranije njegov rad, ali iskreno savetujem da tu adresu posećujete povremeno, uvek ima nešto novo.

Parodijom sudbine ovaj mladi talentovani autor svoju prvu samostalnu izložbu nije otvorio u rodnom Zagrebu, nije ni u Beču ni u Pešti, neko po sred Beograda, u galeriji ArtGet. Hvala BelgradeRAW ekipi za ovo prijatno iznenađenje.

Svratite i vi do 5. juna do ArtGeta na svoju dozu iznenađenja.

.

Donacija

Lepo je kad možeš da pomogneš. Lepo je i kad zaista i pomogneš, to je čak i lepše. Bar prilika za pomoć ima na pretek. Ovaj put ne pominjem nikakve operacije i transplantacije ni srušene kuće iako i takvih prilika ima mnogo. Ovaj put pominjem kampanju kakva se do sada ovde nije dešavala.

Za slučaj da ne znate, ovde par puta pominjani Belgrade RAW su dobili veliku priliku. Povereno im je mesto uređivanja programa ArtGet galerije na godinu dana. Sve bi to bilo divno da smo uređena zemlja i da jedna tako prestižna ustanova posvećena fotografiji ima pored entuzijazma urednika i neka sredstva, makar za najosnovnije troškove. Ali nema. Zato su se ljudi usudili da naprave jedan jako hrabar korak i pozovu sve dobre ljude da pomognu koliko mogu.

Sve njihove planove i razloge za ovakav korak možete videti lepo ispisane OVDE. Tu na dnu te strane je i mali formular uplatnice po kojem možete izvršiti uplatu.

Tek da ne bude da sam se raspisao bez razloga, danas sam posle posla svratio do terminala u banci.

.

Donacija - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

.

Nije mnogo, ali je ipak nešto. A vi? Možda i vi možete malo da pomognete.

Fotodokumenti 02

fotodokumenti_02Fotodokumenti su počeli kao angažovana  izložba fotografija na nekoliko lokacija u Požegi, 2010. godine. Ceo projekat je tada bio inicijаtivа sa ciljem afirmacije različitih pristupa u okviru savremene fotografske prakse. Sledeće, 2011. godine, Fotodokumenti postaju stručni skup koji se bavio na neki način sam sobom i mogućnostima razvoja u regionu.

Ove godine, Fotodokumenti su ponovo izložba, ovaj put u Beogradu, a kao i prvi put na više lokacija.

Glavna izložba ove godine je postavljena u Salonu Muzeja savremene umetnosti, gde izlažu: Aleksandrija Ajduković, Benjamin Beker, Boris Lukić, Goran Micevski, Vesna Mićović, Andrea Palašti, Dragan Petrović, Ivan Petrović, Katarina Radović, Belgrade Raw, Mihailo Vasiljević i Srđan Veljović. Neka od ovih imena sam već pominjao u ofviru pisanja o projektu Fotoforum.

.

Fotodokumenti_02 - [iõ] - Dejan Danailov © 2012.

.

Izložba je inače interesantno iznenađenje. Da, kada je u pitanju grupna izložba, neka raznolikost se može očekivati, ali ova je baš otišla daleko na tu stranu. Pre bih rekao da je  prilično šarolika nego raznolika. Različiti mediji, različiti koncepti, veoma različiti fotmati. Pogotovo na “Belgrade RAW” zidu, mislim većina autora je dobila po ceo neki zid ili jasno izdvojen deo zida, pa zato kažem njihov zid. Veliki broj njihovih fotografija je izložen u drastičnom rasponu veličina, od dimenzija displeja džepnih digitalaca do mera omanjih sobnih prozora, pa je gledanje tog dela izložbe bukvalno neki čudni ples prilaženja i udaljavanja.  Pored toga svidela mi se i ogromna, znači preko celog zida ogromna fotografija unutrašnjisti Narodne biblioteke negde u vreme višefogišnjeg renoviranja. Ja sam šeprtlja naravno usput uspeo i da se polijem vinom, ali nema veze, nije mnogo.

Pored pomenutog salona sa pogledom na Kalemegdan, ova izložda se održava u još dva prostora. U Galeriji Remont su postavljene fotografije iz kolekcije Centra za fotografiju, a u Uličnoj galeriji u Bezistanu će Andrea Palašti izložiti fotografije iz serije Short Cuts.

Svratite, slobodno.