Blogomanija

Zarobljena ulična svetiljka

Detalj iz večernje šetnje po sneku oko hotela na Kopaoniku u vreme Blogomanije.

.

Zarobljena svetiljka - [iõ] - Dejan Danailov © 2013. > Flickr

.

.

Advertisements

Blogomanija … u retrovizoru …

Blogomanija '13 - Regionalna Internet konferencija o blogu i sadržaju na Internetu / blogomanija.meBlogomanija bila i prošla. Ova je u neku ruku počela i pre nego što je počela, avansnim najavama ko i zašto ide ili neće. Taj deo priče ću ovde preskočiti, kao i priče o blogovima koji zarađuju i mišljenja nekih uvaženih na tu temu. O svemu tome opširnije čitajte kod gospode Amitza, Varagića, kod Zorane … i mnogih drugih. Tačka, novi red.

Eh … Kad sam se vratio osećao sam se kao da sam za vikend bio avion i u ponedeljak ujutru shvatio da sam opet voz i opet na šinama. Sudbina svakog ponedeljka koji se nastavi na neki lep vikend.

Kako je bilo? Bilo je lepo. Nismo stigli ni u bazen ni na kuglanje, ni da ispratimo neko od takmičenja iz pratećeg programa. Nismo stigli ni baš sva predavanja koja smo planirali, navatali smo većinu. Stigli da se sretnemo sa ljudima koje davno nismo videli, a i sa nekima koje nikad uživo nismo sreli, da prošetamo par puta, da idemo žičarom na vrh, malo se prošetamo na visini i vratimo. Stigli da tokom svega opisanog snimimo i gomilicu fotki … Svašta smo stigli.

Prvo smo, na primer, stigli tamo, mislim na Kopaonik. Poznata kombi kombinacija je i ovaj put bila obogaćena za srećnu okolnost po imenu Ptiki, sa kojim smo već putovali na Tvitomaniju. Kad je Ptiki u kombiju nikome nije dosadno.

Smeštaj smo imali u Angelli, hotelu interesantnog oblika i na prvi pogled  pomalo lavirintično organizovanog, ali brzo smo se snašli u prostoru. Deo hotela se renovira, pa smo u par navrata imali komšiju koji buši, na sreću u daljem delu hotela, pa i nije nešto smetao. Hrana bila sasvim na nivou, poslastice pogotovo. Ovom prilikom bih se najiskrenije zahvalio profesionalnom i ljubaznom osoblju Hotela na odličnoj usluzi, izlomiše se ljudi bre da sve bude čisto i sređeno i na vreme. Svaka čast!

Na predavanjima je moglo svašta interesantno a i korisno da se navata. Pomalo čudan primer neformalnog, ali nimalo beskorisnog predavanja Dejva Trota (Dave Trott), bio je samo početak niza interesantnih priča na mejn stejdžu, a bilo je još stejdževa. Izuzetno bogat program, nekih 80 predavača ukupno, možda i malo previše za samo dva dana. U petak popodne u maloj sali gore bilo i moje predavanje koje možete u formi blog posta videti ovde.

Subota bilo i predivnog planinskog sunca pa sam bio primoran da poslušam savet ZZ Topa i otišao da potražim neke cheap sunglasses, pošto sam magarac krenuo na zavejanu planinu bez istih. OK, nisu baš bile jeftine, ali su bile na “1+1” akciji, pa sam platio jedne i džabe uzeo još jedne, pa u neku ruku i jesu bile jeftine. Međutim te druge se Maji i nisu nešto dopale, a istini za volju i jesu bile malo kitnjaste, pa sam ih dao Mini da bude lepša dok je Maja fotografiše. Opširnije na tu temu kod Maje na njenom blogu.

U subotu jedan deo programa bio posvećen raznim ženskim blogovima i sajtovima na kojima se teme i slike u zaglavljima biraju sa nešto više pažnje i truda i često idu pod domišljato skovanim, ljupkim, romantičnim imenima. Tamo bila posebna atmosfera. Pričalo se o aromama, nijansama, veštinama, delili se poklončići i pokloni, plelo se i u zvaničom programu i u publici. Predivna jedna vesela i topla košnica kreativnosti.

U subotu bilo i Ptikijevo predavanje, koje nije bilo najzabavnije, ali realno jeste bilo jedno od najkorisnijih. U sklopu ženskog kutka iz prethodnog pasusa bila kasnije i priča o isprozivanom LifeStyleSerbia projektu i u toj priči se moglo svašta interesantno čuti, a interesantan deo dešavanja su bila i više ili manje kritička pitanja raznih prisutnih privatnika iz Srbije.

Znači u načelu, subota bila mašala vesela.

U nedelju smo se spakovali, prošetali još malo, ispozdravljali sa svima živima, seli u kombi, posedeli malo i vratili se u Beograd.

To je što se tiče priče, evo fotki u dve galerije, just a click away …

.

Mobile Klicker - posts tagged #blogomanija2013.

.

Blogomanija 2013 / Kopaonik - [iõ] - Dejan Danailov © 2013. / Public Facebook album

.

Doviđenja … do sledeće štagodmanije …

.

Mobilni telefon kao fotoaparat

Blogomanija 2013Evolucija ili još jedan ekser u kovčegu fotografije kakvu smo je do skoro znali

Prateći post malog predavanja koje sam na gore navedenu temu, održao na Blogomaniji 2013.

 Umesto uvoda

Prema nekim procenama, u današnje vreme svakoga dana se snimi više fotografija nego u prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Impozantna količina u svakom slučaju, ali kad tad je moralo doći do toga. Kroz ceo svoj razvojni put fotografija je nizala tehničke inovacije koje su je lišavale ograničenja, a ograničen kvantitet i komplikovani procesi su u ranim danima bili surova ograničenja.

Tehnička evolucija

Jedan od uređaja koji je najimpozantnije napredovao poslednjih godina je mobilni telefon. Napredovao je brže nego što je neko uspeo da mu smisli prikladnije ime. Mobilni telefon je samo u najranijim svojim danima bio samo telefon, odavno je i savašta drugo. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Evolucija mobilnog telefona bi se najlakše mogla opisati spiskom sitnica koje je tokom svog razvoja zamenio i penzionisao. U ranim danima, telefon je prvo zamenio budilnik, pa pejdžer, digitrončić, telefonski imenik, planer kalendar, počeo je da prima i šalje elektronsku poštu. Kamerice koje su se u prvo vreme ugrađivale u telefone su više bile dobar fazon nego nešto korisno, ali godine razvoja i konkurencije su dovele do toga da danas čak i modeli ekonomske klase imaju veoma kvalitetne kamerice. Pogotovo ako se uzme u obzir kolišne su.

Da raščistimo prvo malo priču o megapikselima, pošto se to najčešće ističe kao jako važno. Pogledajmo malo upoređene dimenzije nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi.

Malo upoređenje dimenzija nekih poznatih formata i megapiksela u legendarnoj rezoluciji 300dpi

Iznenađeni?! Nisam iznenađen. A sada pogledajte koliki je displej na vašem telefonu ili tabletu. Tolike su fotografije koje najčešće gledate. Čemu onda toliki megapikseli? Pomenuo sam gore reč konkurencija, recimo da je to nekima bila vodilja. Ne bi bilo prvi put da se ljudima za malo skuplje uvaljuje nešto što im inače ne treba. U celoj ovoj priči, mobilni telefoni imaju na tržištu realnu prednost jer iako se zovu telefoni, telefoniranje je odavno prestalo da dominira na rang listi svrha tog uređaja. Imaju “bonus” u obliku mnogo šire primene od ukorenjene kombinacije fotoaparata (možda i neke opreme) i kartice i računara i još par koraka. Danas imamo to da nekima, mobilni telelefon igra ozbiljnu konkurenciju celom nizu iz prethodne rečenice. Staje im na crtu bez blama … u svom malom bazenu. Naravno da je blesava svaka pomisao da će za neke ljude koji inače rade Hasselbladima, a čak i nekim sitnijim gigantima, mobilni telefon zameniti sve to.

Najšira upotreba mobilnih telefona kao fotoaparata je mala, lična, laka za kačenje gde god, ali po pravilu se računa u džabe fotografija, tu, odmah. Nešto što je tim svojim kvalitetom dovoljno i da ljudima od toga ne treba bolje ako mora da se doplati. To je teren u kome se vodi tržišna bitka i verujem da pogađate ko tu gubi.

Primer za nivo primene mobilnog telefona: Pijaca. Buvljak ili bilo koja bolje opskrbljena pijaca koja ima i tezgu sa daljincima i ima ih 100 na tezgi i svi su različiti. Dolazi čovek i umesto da iz džepa izvadi stari daljinac po kome treba da nađe novi, on izvadi telefon i na telefonu pokaže prodavcu fotku daljinca, snimljenog istim tim telefonom malopre. I ovaj ga nađe iz cuga. Isti takav.

Međutim …

I zamislite šta se dešava u takvom okruženju. Pojave se neki kojima to smeta. Neki od njih kažu baš mnogo im smeta. Ko su ti ljudi? Ja bi ih podelio u neka tri tipična slučaja. Sigurno ih ima još, ali ova tri mi nekako najbolje opisuju šta se dešava.

Prvi su naravno fotografi profesionalaci. Prvo oni koji su živeli od fotografija koje ljudi sada sami snimaju jer im ne treba bolje ako se doplaćuje. Oni su realno ugroženi jer gube tržište, ali u neku ruku oni to tržište gube u kontinuitetu.

Fotografija već odavno, skoro pa tradicionalno, deo po deo, polako prelazi iz asortimana profesionalaca u mogućnost korisnika. Tri kratka primera:

Kodak Browney, Zenit UPA 5 i Polaroid

Kodak Brownie, dao je ljudima da sami snimaju svoje fotografije, neko drugi ih je izrađivao. Onda su neki i sami naučili da razvijaju, prvo filmove, a potom i fotografije da prave. Jedan od bisera malih kućnih laboratorija na području bivše federacije je Zenit UPA 5. Koferče zbog kojeg su neki slavili što im kupatilo nema prozor. Treći primer Polaroid. Fotka, odmah. Znači nema dalje. Sve to naravno nije bilo džabe, ali imalo se, moglo se …

Druga velika ugrožena ekipa su i fotografi i snimatelji reporteri koji u poslednje vreme imaju sve manji prostor i vreme da urade svoj posao i još dodatno pada cena fotografija i tendencija je da ih je sve manje. Najgori slučaj je naravno dodatni baksuz kada tamo neko sa mobilnim telefonom nema zrno razumevanja za fotografa/snimatelja i posadi se tačno ispred njega. Šta se onda dešava? Dešava se na primer ovo: Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Glavni dnevnik nacionalne televizije, udarni termin, na sred video priloga o najvažnijem događaju tog dana. Predsednik postaje zadužbinar.

Na 01:30 u video prilogu linkovanom na slici, možemo videti šta? Jedan, dva, tri. Tri mobilna telefona ravno ispred snimatelja i on je nemoćan do nivoa da ni glasno uredničko ribanje u trajanju od 10 minuta ne bi pomoglo da se ne desi opet.

Drugi tipičan primer ljudi kojima smetaju kamerafončići su paranojici. Oni preterani. Pogotovo oni koji kad čuju reč fotoaparat, odmah im iskoči “hadrhotvajerovan” mentalni PopUp na kome velikim i nimalo prijateljskim slovima piše “ŠPIJUN!” Postoji u filmu “Tri” jedna brutalna priča baš o tome, Video klip koji sledi može sadržati prizore uzmenirujuće prirode.

OK, ovo je bilo zaista drastično. U današnjem svetu sve je više mesta koja ne bi smela da se fotografišu, ako se neko odatle pita, ali nigde zvaničnih znakova da ne sme. Dobro, ima gde bi čak i bilo opravdano, ali ima i gde ni po čemu nema opravdanja da bude zabranjeno, a stoji znak sa precrtanim fotoaparatom na velikim staklenim vratima. Oni sami sve snimaju iz možda i dvocifreno uglova, stalno, a smeta im ako neko osim njih snimi ponešto sebe radi. Šašavo skroz.

Treći slučaj je netipičan i baš je zato i odabran, jer je drastičan. Poleđine karata za koncerte redovno sadrže obaveštenje/upozorenje da šou ne sme da se snima. Ne sme video, ne sme audio, ne sme foto. Neki po tom pitanju nisu posebno strogi. Neki drugi, po tom istom pitanju jesu strogi i to jako. On se zove Princ Rogers Nelson. Američki muzičar stvaralac povremeno poznat kao Princ.

Prince's "Purple Rules" Ban Photos From Performances @ PopPhoto | Photo: Ben Yakas

Prince’s “Purple Rules” | Photo: Ben Yakas

On je baš drastičan slučaj. Već poodavno ne dozvoljava, ali ič nikakva snimanja na svojim nastupima i još nije davao svoje spotove na YouTube. Na njegovim nastupima se nad publikom vrše ozbiljne mere nadgledanja da neko ne digne telefon ili fotoaparat slučajno. Ko proba, biva izbačen, ljudi su bili drndani čak i samo za tvitovanje. Na nekim koncertima su ljudima otimani telefoni dignuti u vazduh i bili vraćani vlasniku tek napolju. Na nekim nastupima telefon nije mogao da se unese uopšte, obezbeđenje je upućivalo ljude da telefone ostave u svojim parkiranim kolima. Čak ima izveštaja iz kojih se može pretpostaviti da, ako ste došli taksijem iz hotela, afroamerikanac trokrilnog stasa vas posavetuje da sednete u taksi, odete i ostavite telefon u hotelu, sednete u taksi i vratite se i stanete ponovo na kraj reda. Koliko god da ne volim da najviša osoba na koncertu, koja po nekom glupavom kosmičkom pravilu, na svakom koncertu stoji tačno ispred mene, još i digne neki ped, pa više ništa ne vidim, ja ovakve poteze smatram za ponižavajuće.

Ovom prilikom bih u ovom kontekstu pohvalio muzičare koji su protiv mobilne najezde krenuli lepim rečima i na početku koncerta zamole ljude da ostave svoje telefone u džepovima i uživaju u koncertu.

Voleli to ili ne, to je sada tu, do nivoa da je nazad skoro pa nemoguće. Jedan od gorih mogućih scenarija je da se neke od pomenutih mogućnosti mobilnih telefona ograniče raznim zabranama, pokušajima zabrana. Nisam pristalica teorija zavere, ali ne bih takve stvari u startu odbacio kao nemoguće. Naravno da je to malo verovatno.

Ono što je izvesno, mobilni telefoni će biti sve bolji i bolji fotoaparati, neki fotoaparati će polako postajati na momente mobilni telefoni, ili će bar ličiti na nešto takvo. Gde će biti granica i kako će ta granica, to je veoma neizvesno.

Za slučaj da vas interesuje:

Ovde je i slajd prezentacija korišćena tokom predavanja.

Ovde je celo predavanje na LiveTV.rs.

Hvala.

Blogomanija … još nije počela, ali …

Blogomanija'13Blogomanija još nije zvanično počela, a mi već stigli i proveli pola dana ovde na vazduhu. Lepo vreme, sunce, kiseonik, sneg koji škriši pod debelim đonovima.

Hotel Anđela se još uvek malkice priprema i popravlja, svako malo se naleti na nekog majstora, kimamo i komšiju koji buši. Tiho, ali da se čuti ponekad kad je tiše i uši se načulje.

Evo za početak par fotki sa puta i iz prve šetnje.

Blogomanija'13 - [iõ] - Dejan Danailov © 2013  /  Fsacebook album

Biće ih u istom albumu još sledećih dana, a biće ih i na Klikeru.

To be continued …

Blogomanija ’13

Blogomanija '13 - Regionalna Internet konferencija o blogu i sadržaju na InternetuProšle godine blagog pojma u stvari nisam imao ni šta je Blogomanija, ni čemu služi ni kako će biti organizovana, niti sam imao neki stav da li ima smisla ići na Staru planinu, a ipak sam otišao. Ni mrvu se nisam pokajao, čak sam proletos išao i u Novi Vinodolski na Tvitomaniju i ni to se nisam pokajao, takođe ni mrvu.

Ove godine opet idem na Blogomaniju, opet sam i na spisku aktivnih učesnika, eno mi i lepa slika prelepa na bogatoj listi učesnika. Kako stvari stoje, sprema se na Kopaoniku još jedan predivan festival korisnih znanja i veselja u fino odmerenim količinama.

Osnovna tema ove Blogomanije je sadržaj na internetu. Da, zvuči malo uopšteno, nekima čak i zbunjujuće, ali tema uopšte nije bez smisla, čak na protiv. U današnjem internet mnoštvu svačega, kvalitetno kreiran i dobro organizovan sadržaj je kičma dobre komunikacije i privlačenja posetilaca. Za slučaj da vam i dalje nije baš najjasnije, bezecujte poslednjih par dana novembra za odlazak na Kopaonik. Da ne bude zabune, da ne bi tek tako banuli, prijavite se na sajtu blogomanija.me. Piše tamo i ko će sve da dođe i gde će se sve dešavati, a za aktuelne informacije nije na odmet da ih zapratite na Twitteru i Facebooku.

Vidimo se na Kopu 🙂

.

Blogomanija … kroz objektivčić … drugi dan

… i tako, Blogomanija bila i prošla. Većina učesnika je do sada već stiglo kući, ili su tu negde blizu. Ostaju uspomene i iskustva. Ostaju i nova poznanstva koja su uglavnom nova samo uživo, a u stvari se većina ljudi već zna preko neta.

E, da, ostaju i fotke. Evo još malo.

.

Radovi na radionici - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Radovi na radionici – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Priča o "food" blogovima - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Priča o “food” blogovima – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Kartaši - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Kartaši – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Stara planina, oko hotela - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Stara planina, oko hotela – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

@mahlat - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

@mahlat – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

OnLine - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

OnLine – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

OnLine - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

OnLine – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

@ivancosic - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

@ivancosic – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Spakovani - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Spakovani – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Toliko za ovu godinu. Još jednom hvala svima koji su doprineli da se sve ovo desi.

Saveti za bolje fotografije na vašem blogu

BlogomanijaOvaj post je sažeto kratko predavanje na ovu temu upravo održano na Blogomaniji. Konkretno, evo zašto sam na početku predavanja rekao da nema potrebe da zapisujete šta sam pričao.

Pronalaženje fotografija za ilustrovanje tekstova na blogu

BlueVertigoZa početak, šta ako niste fotograf i nemate ni fotoaparat, ni želju da se time bavite, nego koristite nepresušni internet izvor za fotografije kojima ilustrujete svoje reči? Pa, ništa. To je u principu to i tu nema nešto posebno sporno, ali može ponekad da se desi da nekom ugazite u sujetom naliveni akvarijum autorskih prava. Za vas imam jedan lep link koji se zove BlueVertigo. Tamo možete naći nekoliko linkova ka sajtovima koji nude besplatne „stock” fotografije (Stock photo / Free) i to uglavnom lepo tematski sortirane. Jedan od najpopularnijih sajtova među blogerima je FreeDigitalPhotos.net.

Fer bi bilo da sve tuđe fotografije potpisujete imenom autora i izvorom odakle su preuzete.

Fotografisanje u kućnim uslovima

U fotografiji, kao i u svemu drugom važi da bez alata nema zanata, ali fotografija spada u onu dodatnu podgrupu u kojoj ako ne znate zanat, alat može biti samo preskupa igračka. Potpuno je tačno da bolji i skuplji fotoaparati sa više dodatne opreme mogu napraviti tehnički bolje fotografije, ali to neće uraditi sami od sebe. Zato je važno da pre nego što se odlučite da investirate neke pare u foto opremu, investirate malo vremena i upornosti da saznate što više i naučite da i nešto što već imate upotrebite do maksimuma.

Sve vreme ovde pričamo o fotografijama relativno malih dimenzija što u startu znači da se prhvatljivi rezultati mogu postići ponekad čak i mobilnim telefonom ako ima dovoljno svetla.

Što se nekih osnovnih lekcija tiče, tu je profesor Jutjub odličan izbor. Za početak pogledajte lekcije iz serije “Photography One on One” sa “Snapfactory” kanala. Takođe interesantne su i lekcije sa kanala “Michael Andrew Photography School”.

Neki od sajtova na kojima možete naći korisne savete i lekcije su:

Takođe, jako korisno štivo, ako vam padne pod ruke, je i kolekcija Dina Kolinsa: “The Best of Dean Collins on Lighting

Saveti za napredak po pitanju iskustva i kupovine nove opreme

Kada naravno dođe vreme (i skupe se pare) za kupovinu, nije svejedno šta kupujete. Novi fotoaparat često prvi na listi, ali ne mora uvek da bude tako. Ako imate DSLR aparat, razmislite prvo o kupovini nekog boljeg objektiva. Ako realno pogledamo, čak i nekoliko godina stari fotoaparati, ako su normalno paženi i održavani, još uvek prave fotografije prilično visokog kvaliteta, ali bolji objektiv uvek može da popravi sliku. Dobar objektiv vam ostaje i kada prodate stari aparat i kupite novi , ali samo ako kupujete aparat istog proizvođača. Za slučaj da vas zainteresuje, kvalitetne prikaze velikog broja objektiva za različite modele fotoaparata možete naći na sajtu Photozone.

Ovde dolazimo do nove važne stvari, a to je kompatibilnost. Pre kupovine bilo čega novog, dobro se raspitajte koliko je to šta god novo kupujete kompatibilno sa onim što već imate. Pogotovo što neki veoma skupi dodaci i uređaji imaju jako mali krug aparata i opreme sa kojima su kompatibilni.

Kako god da krenete, pre ili kasnije ćete doći do prve najvažnije stvari za dobru fotografiju, a to je svetlo. Više svetla je uvek prednost, a kada se priča o svetlu za fotografiju, tu postoji i dodatni faktor. U fotografiji se koriste dve vrste svetla: trenutno i stalno osvetljenje. Trenutno osvetljenje su blicevi, stalno osvetljenje su lampe i reflektori. I jedno i drugo je dobro, ali razlike postoje. U najkraćim crtama:

– Blicevi daju jače svetlo, odlični su za fotografisanje ljudi i svega što ne stoji uvek mirno. Da bi se pravilno koristili mora da postoji dobra veza između fotoaparata i bliceva da bi svi bljesnuli istovremeno, tačno kad treba. Još jedna dobra stvar kod bliceva je što se (za razliku od sijalica i reflektora) po boji svetla ne razlikuju od dvnevnog svetla, pa se lako koriste i danju kao pomočno svetlo.

– Reflektori daju nešto slabije svetlo, najbolji su za fotografisanje statičnih, mirnih stvari, pogotovo kada je aparat na stativu. Mana im je što nisu samo rasvetno nego i grejno telo, što može ozbiljno da zasmeta u tesnim prostorima. Prednost im je što su pored upotrebe u fotografiji, jednako korisni i za video snimanja, u čemu su blicevi neupotrebljivi.

.

Opširniju priču o Majinom i mom zajedničkom nastupu i njene, takođe veoma korisne savete možete pogledati OVDE.

Live-TV snimak celog našeg zajedničkog nastupa možete pogledati OVDE.

Blogomanija … kroz objektivčić

Bez mnogo reči, vreme je za fotke. Biće ovoga još …

.

Zvanično otvaranje i @eniac - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Zvanično otvaranje i @eniac – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Live mix - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Live mix – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Connected - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Connected – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Desktop - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Desktop – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Falkensteiner, veliki hol - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Falkensteiner, veliki hol – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Lusteri - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Lusteri – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

klik za nastavak

Na putu za Staru planinu

Na Staroj planini je ovog vikenda Blogomanija. Kao što dolikuje, krenuli smo na vreme, znači sa samo 20-ak minuta kašnjenja, pravili smo pauze češće nego smo planirali, bar jednom se izgubili usput i stigli kasno, ali ipak na vreme.

Hotel je baš lep i ima velike televizore u velikim sobama. Biće više fotki uskoro. Sada za početak samo Majina fotkica iz kombija, dok čita novi do!ts koji je po prvi put izašao kao pravi štampani magazin.

.

Na putu za Staru planinu - [iõ] - Dejan Danailov © 2012

Na putu za Staru planinu – [iõ] – Dejan Danailov © 2012

.

Maja i ja nastupamo sutra popodne. Bićete obaveštavani o svemu, kako rečima tako i fotkama.

Blogomanija

BlogomanijaŠta je Blogomanija?

Pa … Da budem iskren ne znam baš precizno, jer se po prvi put organizuje, pa pomalo nagađam i naslućujem. Na sajtu im razgovetno piše da je to regionalna konferencija posvećena blogu i blogerima, održaće se od 7. do 9. decembra na Staroj planini u hotelu sa 4 zvezdice i uvoznim imenom gde svaka soba ima WiFi, a većina i balkon. Divno! Kada to ukrstimo i sa listom učesnika, lako dolazimo do zaključka da će najverovatnije prilično korisno i ništa manje zabavno.

E, kad smo već kod liste učesnika. Jeste, spisak učesnika nije konačan i do početka konferencije će se objavljivati nova imena, ali to nije poenta. Poenta je da sam i ja sada na toj listi 🙂

Znači vidimo se na Blogomaniji.