Axelfoto škola, osnovni kurs digitalne fotografije počinje 04.02.2012.

Predavanja nove grupe osnovnog kursa Axelfoto škole počinju u subotu, 04. februara 2012.

Osnovni kurs digitalne fotografije ima 15 dvosatnih predavanja. Kurs je podeljen na tri tematske celine: tehnika fotografisanja, kreativna fotografija i obrada digitalne fotografije. Kroz ove teme polaznici uče da uspešno eksponiraju, korektno kadriraju i kvalitetno prezentuju svoje fotografije. Kroz ove teme polaznike će voditi:

Vlada Perić, predavač kreativne fotografije.
Relja Mirković, predavač tehnike fotografisanja.
Dejan Danailov, predavač obrade digitalnih fotografija.

Osnovni kurs digitalne fotografije ima 15 predavanja, po 4 predavanja nedeljno, traje oko mesec dana. Sva predavanja naših kurseva se održavaju u prostorijama DKC Majdan na Senjaku, Kozjačka ulica 3-5 u Beogradu. Predviđeno je da predavanja budu organozovana utorkom i četvrtkom od 20 časova i dva spojena predavanja subotom od 16 časova (sa polusatnom pauzom oko 18 časova). Predviđena grupa za ovaj kurs je 8 do 10 polaznika.

Tokom celog kursa polaznici dobijaju i određene male domaće foto zadatke (vežbe) koje će raditi samostalno. Zbog ovoga je bitno da imate digitalni fotoaparat sa bar osnovnim opcijama podešavanja. Za vežbe nije bitno da to bude neki skup i nov model sa naprednim funkcijama, ali je važno da ima mogućnost da ručnim podešavanjima utičete na osnovne parametre pri fotografisanju. Pre svega to su otvor blende i trajanje ekspozicije. Te opcije imaju mnogi napredni kompaktni modeli i svi dSLR fotoaparati, čak i početnički amaterski modeli. Iako nije obavezno na svakom predavanju, važno je da bar na predavanja tehnike fotografisanja polaznici donose svoje fotoaparate i na njima uporedo prate priču predavanja.

Cena pohađanja osnovnog kursa je 200€. Gotovinske uplate se vrše isključivo u dinarima, o detaljima organizacije i plaćanja će svi prijavljeni biti na vreme obavešteni.

Za dodatne informacije i prijavljivanje za učešće se javite na e-mail adresu: skola@axelfoto.com

ili od 27. Januara 2012. telefonom na broj: 060/32-22-512

.

Monohromatski svet

U galeriji ArtGet je postavljena izložba odabranih fotografija sa celogodišnjeg Refotovog konkursa “Monohromatski svet”.

.

.

Do centra sam to veče stigao malo ranije, usput uhvatio ovo i ovo i par minuta posle 7 smo stigli, baš par minute pred zvanično otvaranje. Opet sreo par nasmejanih prijatelja koje nisam video po par dana ili meseci. Bila baš gužva i brzo je postalo vruće pa se nismo dugo zadržavali. Od namere da se svrati kasnije kad prođe gužva, ispalo je da sam ponovo svratio par dana kasnije.

Na izložbi inače ima već poznatih, ali i interesantnih novih imena.  Baš mi drago da je  pop Čeda pohvaljen za onog letećeg kucova i Luka Trajković me ponovo prijatno iznenadio i drago mi da se među izloženim našla i ona Borisova Manijačka.

Izložba je inače otvorena do 19. februara, svratite ako vam je usput, a probajte da svratite i ako nije.

.

jen, dva tri …

.

 

.

Fasada s osmehom

.

.

EXIF … ukratko …

EXIF je verovatno najvažnija sporedna stvar u savremenoj digitalnoj fotografiji. To je mali komplet informacija o snimljenoj fotografiji smešten u isti fajl sa fotografijom.  Po sadržaju, fotografima jako zanimljiv i koristan zbog informacija o fotoaparatu i podešavanjima samog snimka, u novije vreme i informacijama o autoru, ključnim rečima i GPS lokaciji.

Flešbek intermeco …

EXIF se nekada zvao „Fotografska beležnica”, imao zelenkasto šarenkaste tvrde korice i strane išpartane na visoki karo. Još pre toga fotografi su ponekad imali potrebu da vode beleške o snimanjima, profesionalni drastično češće, ali je naravno bilo i amatera sa ozbiljnom dokumentacijom. Među prvim pokušajima da se neki podatak o snimku nekako ugradi u sam snimak je bila ona poznata opcija da se u donjem desnom uglu fotografije vidi datum, a možda i vreme kada se desio klik. Neki su ovaj detalj obožavali, neki čak na protiv. Čule su se povremeno priče o eksperimentalnim pokušajima da se neki dodatni zapisi dodaju (svetlom) na spoljnoj ivici filma do perforacije, ali nekih rezultata za pamćenje nije bilo.

Onda se pojavio onaj APS sistem koji je u startu imao predviđenu opciju da aparat i/ili printer, u obliku magnetnog zapisa upisuju neke podatke na malu  površinu između snimljenog kadra i ivice filma. Te informacije su po poterbi u  procesu izrade na printeru mogle biti odštampane na poleđini fotografije.

Razvoj digitalne fotografije je doneo i prve pojave dodatnih informacija ubačenih u fajl, ali je nepostojanje nekog jedinstvenog standarda takve akcije držalo u granicama kapitalističke darežljivosti  proizvođača.  Ta šarenica nije mogla večno da traje pa su tako neki pametni Japanci 1997 sklopili prvi dokumentovani opis EXIF-a kakvog ga danas znamo. Aktuelna revizija ovog standarda je 2.3 i objavljena je u proleće 2010.

Šta sve ima u EXIF-u

Spisak je podugačak, po suštini bi se mogao podeliti na dva dela, tehničke informacije i ostalo.

Tehnički deo počinje  fotoaparatom kojim je fotografija snimljena i dalje idu vrednosti osnovnih parametara ekspozicije (otvor blende, dužina ekspozicije i ISO osetljivost), podešavanja modova merenja i eksponiranja, kompenzacije, balansa belog, aktivnosti blica i još svačemu. Ako su aparat i objektiv (uslovno rečeno) u sistemu tu su i parmetri objektiva kao što su žižna daljina, fokusirana daljina, maksimalni otvor blende, a ponekad i sam model objektiva i ekvivalent žižne daljine na “Lajka” formatu (FullFrame senzoru). Ako je fotografija obrađivana, u EXIF-u je i informacija o programu kojim je korišćen za obradu, ako je u pitanju skeniran film (negativili pozitiv) u EXIF-u se nalazi informacija o skeneru.

Od ostalih informacija tu je prvo ime autora, ako je uneto, a trebalo bi da jeste ako autor drži do sebe i potpisuje svoje fotografije. Ove informacije se lako unose u bilo kom programu za obradu i fajl menadžment fotografija, a neki modeli (Nikon DSLR na primer) nude mogućnost da ime autora bude upisano u EXIF već u aparatu.

Pomenuto pamćenje GPS lokacije pravljenja snimka može biti uneta u obradi ili u samom aparatu, ako aparat ima (ugrađen ili posebno dodat/priključen) uređaj za GPS lociranje. Ova opcija je na primer, posebno bila korisna ekipi koja je u Land Roverima špartala Afrikom u nameri da snimi retke momente akcije i dokolice ugroženih vrsta ljudi i životinja. Danas se ova opcija najčešće može naći na snimcima sa “pametnih” telefona, tek da se zna gde se desila žurka na kojoj su se veseli gosti zajedno fotkali.

Opcija unošenja ključnih reči je (koliko znam) još uvek ne postoji kao opcija upisa u samom aparatu, već se dodatno unose tokom obrade i jako su korisne za potrebe organizovanog arhiviranja, a neophodne za uspešno poslovanje ozbiljnih Stock fotografa.

Sa ili bez …

Da li će EXIF neke fotografije  na internetu biti dostupan ili ne, zavisi pre svega da li je autor snimio fotografiju sa EXIF-om. Ovaj izbor se u svim programima za obradu može naći pod imenom (na primer) „keep EXIF”, „Preserve Metadata” i slično. Postoje mišljenja da je stvar osnovne savremene fotografske kulture, ostaviti EXIF uz fotografiju.

Još jedan važan faktor u celoj priči je i da li sajt na kome je fotografija postavljena podržava prikaz EXIF-a. Fotografije prikazivane kroz Flash su uvek bez EXIF-a. Popularni Facebook na primer radi rekompresiju svake postavljene fotografije i potpuno čisti EXIF iz fajla. Istini za volju, većinu ljudi koja gleda većinu fotografija tamo EXIF ič ne interesuje, pa takav potez smatram potpuno normalnim.

Isto, u stvari slično se dešava i na Flikeru i 500px. Na serveru stoji kopija u punoj rezoluciji, a EXIF (ako ga je u fajlu bilo) dostupan je zasebno. Za razliku od 500px gde se vidi samo najosnovnije, Fliker može da se pohvali veoma detaljnim prikazom na linku informacija o fotoaparatu kojim je snimljena.

Tumblr, WordPress i Picasa čuvaju fotografije sa EXIF-om.

Važan detalj u odluci da li ćete svoje fotografije snimati sa EXIF-om jeste i da li ih možda šaljete na neki konkurs ili u neku redakciju.  Neke propozicije ponekad rigorozno nalažu snimanje, a neke i detaljno popunjavanje EXIF-a bar svim informacijama o autoru. Neki put je sve ovo potpuno opravdano, pa imajte to na umu. Postavljanje pitanja umesto nagađanja često ume čoveka da poštedi silnog češkanja (ovo inače ume da važi i van okvira EXIF-a).

Pregled EXIF-a je stavka koja spada „tamo pod properties”, a za bogatiji prikaz ima raznih bonus rešenja koja se lako nalaze unošenjem „EXIF viewer” u polje pretragedodataka vašeg omiljenog browsera.

…

Avioni i kablovi …

Opuštena šetnja preko reke novim mostom na Adi …

 

.

 

.

 

.

Neke senke usput

.

 

.

 

.

Kalendar 2012

Još jedna godina je prošla i eto sjajne prilike za stereotipne komentare, želje, čestitke, pozdrave i sve što ide u istom paketu.

Ja vam svima želim da nova 2012. bude godina koju ćete još dugo pamtiti po lepim stvarima.

Za ovu veselu priliku, ja sam vam kao poklon pripremio (a šta bi drugo) mali stoni kalendar koji možete sami odštampati i sklopiti. Na svakoj od 4 strane su po 3 meseca, svaku stranu zasebno odštampajte, opsecite po linijama, savijte i zalepite u oblik jedne debele Toblerone. Na linkovima u nastavku su (zasebno) strane u PDF formatu.

januar, februar mart …

april, maj, jun …

jul, avgust, septembar …

okrobar, novembar decembar.

.

Novobeogradska …

.

… kičerica … izmaglica … lađa …

.

 

.

 

.

 

.

Paun senka

.

 

.