Avgustovski MobileKlicker rezime

Srećan početak septembra svima koji slave.

Ja evo odlučio da ponovo pokušam da kao redovnu ustalim mesečnu sitnu reprezentaciju džepnih instant foto kvadratića. Kao i uvek, klik na manje da se vide veće. Nadam se da će vam se svideti

.

Kafica … subotnja, jutarnja … #coffee #morning #red #cup Nedelja popodne pored vode … #water #lake #reflection #sky #adaciganlija

… Evo, ništa. Blejim malo na Adi, blenem malo u oblake. Taj fazon #sky #clouds Gvožđe #door #iron

Cvet na asfaltu #flower #sidewalk #shopwindow #night Stiropor u kontejneru #styrofoam #garbage

Balans #shoe #blue #hiheel Veliki šlep na zastavi vikenda #river #ship #barge #clouds #sky

Bicikl sa produženom senkom #bicycle #shadow #sunset Zalazak nad Dunavom #river #dusk #sky

Senke krošnje na asfaltu #shadow #street Linije. Prave, krive … Zamršene #lines #street #shaft

Urbana estetika #graffiti Radni dan s pogledom na zelenilo, osim kad gledam u monitor, a to mu dođe skoro ceo dan #window #office #trees

.

Toliko za ovaj put, ostale ranije, kao i sve buduće možete pogledati na Mobile Klicker blogčiću, a možete i direktno na Instagramu.

Hvala

Lisabonske žive ulice

Pošto ste u prošlom tekstu videli kako smo putovali, evo malo da vidite šta smo videli kad smo doputovali.

Lisabon je inače divan predivan grad, ali je lepši kad nije pretrpan turistima. Početak maja, kad smo mi bili tamo je taj neki prelazni period kada turista već ima dosta, ali ne previše, pa smo i kroz opuštene šetnje gradom uživali.

Tri prva najjača utiska sa ulica Lisabona su trotoari, pešački prelazi i promoteri restorana u centru grada.

Lisabonski trotoari su od kamenih ploča, kocki, svetlih, ali ne baš belih. Od hodanja uglačane pa na suncu blješte, a na širim ulicama i trgovima su i kombinacijama tamnih i svetlih kocki rađene mozaične šare. Mi smo na prvi mah pomislili da su trotoari takvi samo u širim i turistički važnijim ulicama, ali ispade da si takvi kroz veći deo grada. Predivno.

Malo nas je začudili što im pešački prelazi nisu zebre, nego su samo oivičeni linijama. Samo na par mesta u gradu smo videli klasične zebre, a i tu su bile skoro izlizane. Takođe nas je začudila lokalna totalna nezainteresovanost za pešačke prelaze i svetla na semaforu. Izuzev par najvećih najširih raskrsnica, prelaze ljudi ulice svuda i pod svim uglovima, kako im se prohte, a ako slučajno prelaze baš gde nema zebre, ali ipak jeste pralaz, onda i ne gledaju mnogo na semafor. Nas dvoje smo se ponekad baš osećali ko neiskusni kamperi što čekamo zeleno na semaforu da pređemo.

Malo nas je kroz šetnje smarao lokalni običaj da u starom centru grada svaki restoran sa baštom ima i nekog promotera koji sve prolaznike vabi i dovlači da sednu baš tu i probaju oridžinal domestik portogez fud, veri best in taun, veri best! Meni prvi bilo malo i simpatično, ali samo malo, dok nisam shvatio koji nivo je poprimila ta navala. Dodatni problem je i što ih je manjina ljubaznih i normalnih koji vas ljubazno pozdrave i puste da prođete dalje ako kažete da ste već jeli. Većina nastavlja da poziva, a neki krenu i sa gorkim facama.

U svakom slučaju, divan je to grad sa živim šarenim ulicama i trgovima. Evo malo tog života na probranim fotografijama …

.

Čelistkinja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Krilati lokalni gusar - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Oštrač noževa - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Skupljači svega - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

#selfie u izlogu preko puta - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

#selfie usput iz tramvaja uzbrdo - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Svetski putnici - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Neka ekipa sa raznim grbovima na plaštovima - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Baba hrabrost - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Poslednja dva snimka su mala najava sledećeg teksta o tome kako smo se kretali kroz Lisabon i okolinu kada nismo šetali. Znači metro, tramvaji, busevi, vozovi, taj fazon … Znači uskoro …

.

Letenje

E, da, bili smo u Lisabonu moja draga i ja. Bili još u maju, ali ja nikako da se sastavim pa da počnem redovno da postavljam nove fotografije. Red bi bio. Probaću.

Lisabon je inače divan i ne samo Lisabon nego ima i u okolini par finih divnih mesta i to ćete videti i na fotografijama nekog od budućih postova, ovaj put idem nekako redom, pa kačim samo odabrane snimke letenja i aerodroma. Kao što dolikuje, ispucasmo mi dosta toga na krila aviona i oblačiće u predele koji se vide kroz rupice na oblacima gledanim ozgo.

Za slučaj da vam bude od koristi, evo par osnovnih saveta za putovanje Evropom avionom ovih dana. Ako nosite laptop ili trablet, potrudite se da vam ne bude zakopan u torbu, jer ćete morati da ga na onom rendgen pregledu stvari stavljate u zasebnu kutiju. Takođe se može desiti da, ako imate DSLR aparat, traže od vas da uključite aparat da se vidi da radi, a možda i pogledaju kroz zuher. redovno će tražiti da skidate kaiš sa pantalona pri prolasku kroz metal detektor, a ako imate metalne kopče na obući spremite se i na izuvanje. Jeste, paranoja, ali pošto teško sa ima uzaludnijegh posla nego paranoika ubeđivati da je to samo paranoja, ne nadajte se da će vam bilo kakva buka bilo kako pomoći, samo ćete dodatno zadržavati red, pa će vas i kontrolori i ostali putnici gledati popreko. Znači, osmeh na lice i odgovorite šta god pitaju. Nije teško.

Dosta priče, evo fotografija :)

.

Polazak - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Aero fotografija - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Leteći portret - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Pogled s visine - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Senke na plafonu Minhenskog - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Spavač na Minhenskom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Reprezentacija - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Visinska vodica - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Led - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Led - [iõ] - Dejan Danailov © 2014..

Uskoro još fotografija, nastalih i dane uzmeđu letova.

Mislim, umereno uskoro :)

Hvala na čitanju.

.

Sy, the photo guy …

Jebote, sve neke tužne vesti ovih dana. Jutros, tek što sam uključio radio, čujem za Robina Vilijamsa. Baš mi nije način da počnem dan.

Kakav je to glumac i zabavljač bio, a onda ispliva surova istina da se godinama, bolje reći decenijama borio sa depresijom i raznim zavisnostima. Kako je to čudno. Ima taj kontrast između opšteg imidža i privatnog lica, nekih surovih koincidencija sa pričom jednog od njegovih filmskih likova. Jednog manje poznatog od velikih zabavnih likova. Jednog originalnog perfekcioniste kojeg bezdušno okruženje izvrne u psihopatu.

Sy, the photo guy …

One Hour Photo je film koji većina obožavalaca Robina Vilijamsa ne pamti ili uopšte ne znaju za njega. Ne znaju jer film nije vesela komedija, već drama, ozbiljna psiho drama, skoro pa triler, skoro pa horor, a u stvari da budemo iskreni i nije neki posebno značajan film. Ali Robina to nije omelo da i u takvom okruženju pokaže svoj talenat, kao Simor Periš (Seymour Parrish), skromni, povučeni perfekcionista, glavni operater printerista na foto odeljenju lokalnog džinovskog megamarketa. Stručan i dosledan i ponosan na to i željan bar nekog priznanja za svoj trud i veštinu, ali avaj, zašrafljen u mašinu u kojoj se vrednuju jedino “brzo” i “jeftino”, gde većina njegovih brojnih mušterija ne vidi ni njega ni kvalitet koji postiže. Kroz film gledamo kako Simor, prvo polako, a potom sve jače tone u mentalni ponor, pogotovo kada se na celu tu lomaču njegove jadne duše prolije fiksacija jednom mladom ženom i njenom porodicom. To poniranje kroz film obeležavaju i morbidne i bolne i mučne scene Simorovih košmara.

SyThePhotoGuy - One Hour Photo @ IMDB.com

Na samom kraju priče Simor biva otpušten i kompletno puca i srlja u maltretiranje i pretnje nožekanjom i skoro pa čudom kraj filma nije krvavi pir. Nije ovo baš film za ove dane.

Robin nije pukao kao Simor. On je pukao unutra, u sebi i ostavio nam sebe kakvog smo ga videli u filmovima koji su nas neizmerno zabavljali i ponečemu učili i dilemu šta li ga je oteralo u samoubistvo. On se nije borio sa nepriznavanjem sebe i svojih kvaliteta, čak na protiv, ali njega su gonili neki drugi demoni. Na žalost, uspeli su da ga oteraju …

R.I.P. captain, my captain, my genie, my fisher king …

Trefik foto

Nekako ovih dana, tužnim povodom, u sećanje su mi svratiti inserti od pre dvadesetak godina. Tih dana smo par drugara i ja, na povratku iz pozorišta, stajali na onoj stanici kada se busevi popnu sa auto puta u “O-brigada” i čekali da neki auto prođe na crveno. Na tom semaforu koji je samo za zebru, na stubu ko za semafor stajala je velika limena kutija sa dva staklima pokrivena otvora sa strane prema ulici. Jedan za objektiv, jedan za fleš. Svaki put kada se neki auto u poznim satima zaleti kroz crveno, mi bi smo na trotoaru stali u neku pozu i čekali fleš. I tako svaki put kada smo stajali tamo, ostavljali smo šaljive pozdrave ekipi koja je razvijala te filmove. Verovano je bar nekome to tada tamo bilo smešno.

Nešto godinica pre toga, dok sam radio u jednoj (sada već bivšoj) foto radnji sa tradicijom, slušao sam priče o ljudima koji su te aparate montirali i održavali i kako su, takođe u neko gluvo doba kad je zora bliža od ponoći, proveravajući servisirane aparate prolazili kroz crveno velikim karavanom sa otvorenim gepekom iz koga su mahali svi koji nisu vozili. Bilo je tu i obećanja da će nekada doneti taj snimak da ga vidimo, ali tu zabavu sam ipak propustio.

Zabava koju (ohoho kasnije) nisam propustio je ona celonarodna zabava kada je nekako na mrežu dospeo poprilično detaljan snimak seksa pored kola na parkingu iza Beogradske Arene. U glavnim ulogama su bili jedan tamni auto ne sećam se koje marke, jedna fina, fino vaspitana devojka i jedan tip koji je nekima bio baraba, nekima heroj, ali tako to biva. Bilo tih dana baš veselja po netu.

Od prilike u isto vreme, počele su da kolaju mrežama ozbiljno manje vesele priče kako su ljudima na kućnu adresu stizale kazne jer ih je neka kamera navatala da su par metara vozili žutom trakom, a i mediji su bili puni priča o tome kako su savremene te nove kamere, da nema šanse da ne pročitaju registracije i ka svi oni sprekevi i folije za preko registracija koje pojedinci oglašavaju kao siguran metod da kamere ne mogu da ih pročitaju.

Još docnije toga, bre neke dve nedelje, dešava se tužni povod sa početka teksta, surovo ozbiljniji od svega gore napisanog. Na Brankovom mostu je ubijen čovek. Stao mu je auto na mostu, on je izašao da proba nešto da uradi, neko ga je udario kolima i ubio i pobegao. Možda bi se o ovome već u početku više pričalo da se nije desio onau užas sa malom Tijanom, ali mediji danas ovde izgleda nemaju kapacitet praćenja dve velike tragedije istovremeno. Tek tiha, ali bolna priča o ocu koji stoji na mostu u znak protesta protiv prećutanog zločina počela je da budi ljude. Juče, u subotu, 10. avgusta, na Brankovom mostu, kraj mesta zločina se okupio protest protiv službenog prećutkivanja ovog ubistva.

Protest na Brankovom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

Nije mi namera da Policiju učim kako da rade svoj posao, samo ne mogu da se otmem utisku da je ovo što se dešava na ivici sprdnje sa javnim mnjenjem. Pritisak javnosti doveo je do toga da se u javnosti pojave snimci sa kamera na kojima se ne vidi ništa što bi bilo kome razumnom bilo šta razumljivo govorilo. Daleko daleko od detalisanja bezobraznog snimka iz trećeg pasusa iznad slike, daleko od snimaka sa kojih se vide registracije vozila na ivici žute trake. Daleko i od zdravog razuma, dodao bih ja svojim rečima. Možda grešim, ali objavljivanje ovakvog snimka meni više liči na podmetanje narodu izmontirane farse, isfabrikovanog izgovora, nego na smislenu reakciju. Voleo bih da grešim i da sve to nije farsa koja služi da se zamuti voda dok prođu neki dani i dok većina ne zaboravi. Ima ko nikad neće zaboraviti, ali surova je istina da većina hoće. Voleo bih da sam u zabludi, ali …

Nadam se da se na ovome neće završiti.

.

 

Šestomesečni MobileKlicker rezime

I tako opet ja nešto što sam nameravao da kačim mesečno, nisam kačio mesecima, pa onda kačim ovako dugoročnije. Bilo kako bilo, evo odabranih klikova sa onog „džepnog” blogčića.

Klik na male da vidite veće. Dobrodošli :)

.

Ormari i ključevi #shadow #keys I neka joj je slava i hvala za svetlo u tami #lightbulb

Lampe i lampioni #light #lamps Zastavice i lampioni #BelgradeDesignDistrict

Neka moderna arhitektura, #falkensteiner na Novom Beogradu. Kamene ruke #hands #statue #stone

Veeeeeeeeliki zeka #big #bunny Svi ti ulazi što su inače u mraku, umeju nekad da budu na kratko osvetljeni, pa ja slučajno baš tada prođem i …

Beograd na vodi Urbano rastinje #grass #wires

Sa ključem u rukama #hands #keys Drž da nabijem

Tri prozora nad stepeništem #windows #stairs Staro stepenište #stairs

Balkončić u poluraspadu #balcony #decay Golubi #birds #pigeons #wires #sky

Tri čaše i sjaj #glass. #wedding @falkensteinerbelgrade Malo se fotkamo u krivim ogledalima, pa smo sve kao mršavi :) #mirror #selfie #park #tašmajdan

Arhitektura i tekstura #building Ulica u senci i refleksijama velikih staklenih prozora

Lisabinski kornet buket #flowers #icecream #lisbon #lisboa Neka tamo svetla na Lisabonskom aerodromu #lisabone #lisboa #airport

Klima iglo iznutra, sa senkama na patosu #shadow Sunce piči ko besno, odbija se o staklena vrata, pravi svašta po pločniku #shadow #reflection

Urbani umreženi suton #dusk #sunset #city #downtown Jutarnja crvena apstrakcija

Urbani inserti iz Čavketovog prolaza Crveni trio iz izloga #shopwindow #upsidedown

Urbano uokvireni oblaci #sky #clouds #buildings #silhouette Dorćol #street #tram #tracks #belgrade

Vikend na pedale #bicikl #bicycle Prvi avgust u Beogradu #puddle #leaf #reflection

.

To bi bio neki probrani izbior, ostale i nove pogledajte na MobileKlicker Tumbleru ili ako vam je lakše, direktno na Instagramu.

Dobrodošli i hvala na poseti :)

 

Oženjen čovek

I tako, prođoše cela celcata tri meseca od svečanog dana, došlo vreme da se i ja malo vratim na blog. Nije da se nije svašta izdešavalo u međuvremenu. O, jeste i to se baš svašta izdešavalo. Baš.

Velike su to sve promene, koliko god da se spolja možda čini da nisu. Jesu. OK, malo je haos jer mi je paralelnom montažom u život utrčalo jurcanje za novim poslom i redovnije nego ikad obilaženje nekih ordinacija. Ne, naravno da neću dalje da nabrajam, to bi bilo previše. Previše bi trajalo, a nešto mi se čini da vama koji to znate ne treba ponavljati, baš kao što ni vama drugima ne vredi govoriti. Dovoljno će vam možda biti da kažem da sam za prvih sedam dana braka bacio više svojih starih stvari, nego u prethodnih sedam godina. OK, ovo dosta govori i o meni kakav sam i kakav sam bio.

Svadbica je inače prošla fantastično! Posrećilo nam se pa smo našli prostor u Falkenštajneru na Novom Beogradu. Odlično organizovana ekipa, odlična usluga i baš lep prostpor. Sviđa mi se i što smo uspeli da se sa njima i lepo dogovorimo o fotografisanju. Ozbiljan su oni hotel i ne bi se mi zajebali ni da smo radili sa njihovim fotografom, ali smo hteli drugačije. Sa strane Hotela stavljen nam je samo jedan (realno fer) uslov, može bilo koji drugi fotograf, ali bez prodaje fotografija u prostorijama Hotela, što je nama bilo sasvim OK. Naša organizacija je bila mnogo fotoaparata i da može da fotka ko šta i koga hoće. Čak smo i dečici davali kompakte da se igraju okolo. Ovo je naravno moguće pošto su nam familije fotografski umereno do znatno pismene, kum mi je ozbiljan foto reporter, slatka mi ženica je odličan fotograf, a i ja umem da se snađem pomalo sa fotoaparatom. Da rezimiram, po merilima ozbiljnih fotografa, neki od snimaka sa venčanja su totalni krševi, tehnički prosek takođe nije zavidno visok, ali sve fotke su spontane, prirodne, žive. Pogotovo kad se nađu probrane na gomili. Uopšte nismo pogrešili što smo to tako uradili.

I eto, raspisao je ja, ko da dugo nisam. A u stvari i nisam. Nekako se ipak prijatrnije osećam kad pričam fotografijama, zato evo par mojeručnih inserata svečanog dana … od pre ravno tri meseca … nekim manje više opuštenim redosledom …

.

Slatkiši - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Mladoženja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Šminkanje kume - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Šminkanje kume - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Da te vidim ... - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Šminkanje mlade - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Mladina frizura - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Mladina frizura - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Roditelji - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Mama i tast - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Široki #selfie u ambijentu - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Važan poziv - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Za trpezom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Game time - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Fotografi - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Foto sešn - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

U liftu - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Pozdrav sa terase - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Jutarnji portret Maje sa narandžastim šalom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Jutarnji portret Maje sa narandžastim šalom - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Za kraj, potrudiću se da sledeći post bude skorije, ne opet kroz 3 meseca :)

.

Prljavo doba

Kamerades su ekipa fotografa koji se trude da svoj posao rade drugačije, da se odupru šablonima koji su nastali prema suvoparnim očekivanjima urednika koji nisu umeli bolje. Koliko je to drugačije bolje, zavisi da li ste ljubitelj fotografije ili urednik iz prve rečenice.

U četvrtak su u Kulturnom centru Grad, dole kraj Save, predstavili svoje štampano ostvarenje, knjigu “Dirty Season”. Taj naziv knjiga je dobila po seriji njihovih surovo upečatljivih fotografija nastalih tokom predizbornih kampanja kada se političari šminkajuobećanjima o promenama, nebi li  nekako došli na mesto odakle biraju šta će se promeniti, a šta nikako ne. Naravno knjiga, mislim monografija, sadrži i još neke fotografije.

Na promociji bilo zaista veleso, okupilo se mnogo nasmejanih lica i hladnog piva i vina, a sama Kamerades ekipa je špartala okolo sa srebrnim markerima okolo i opuštelo delila autograme na koricama knjige koja je mogla odmah tu i da se kupi. Divota …

.

Kamerades i ekipa - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Potpisivanja - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Širi total izgo - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Bowring rolling - [iõ] - Dejan Danailov © 2014

.

Ljudi i telefoni - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

.

IPTC informacije i Facebook

FileInfoIPTC je nešto kao EXIF, o kojem sam već pisao, samo malo drugačije. Kad sam pisao o EXIF-u pominjao sam kako se razni sajtovi odnose prema informacijama koje su, uz samu fotografiju, snimljene u isti fajl. Razlika je u tome što se u EXIF-u nalaze manje više tehničke informacije o samoj fotografiji, dok IPTC sadrži informacije o samom sadržaju.

Flešbek intermeco …

Za razliku od EXIF-a, koji se nekako nastao uporedo sa modernim razvojem digitalne fotografije, prvi koraci u nastajanju IPTC standarda su skoro 20-ak godina stariji. IPTC je skraćenica za International Press Telecommunications Council, organizaciju nekoliko velikih svetskih novinskih agencija, koja formira i unapređuje neke standarde poslovanja i komunikacije unutar branše. Jedan od standarda koji su formirali je i IPTC Information Interchange Model, set dodatnih informacija, namenjen između ostalog i fotografijama. U sklopu tog standarda se u isti fajl sa fotografijom, kao metadata, mogu snimiti i veoma detaljni podaci o autoru i kontaktiranju istog, opisu sadržaja, lokaciji i događaju na koje se fotografija odnosi i još mnoge druge korisne informacije

… i kakve veze sada sa ovim ima Facebook?

Već sam pominjao da se odnos prema fotografijama na Facebooku uglavnom svodi na brisanje svih dodatnih informacija koje su u fajlu snimljene, međutim, neke od njih i koristi. Konkretno, neke IPTC informacije, ukoliko postoje, bivaju automatski postavljene u opis fotografije. Te neke informacije su naziv, opis i napomena o kopirajtu, ili u originalu: “Title”, “Description” i “Copyright Notice”. Ovo može biti korisno fotografima čije fotografije redovno završavaju na Facebook stranama njihovih klijenata ili prijatelja, koji sa svoje strane nisu baš uvek revnosni u navođenju imena autora. Na ovaj način, te informacije će uvek biti deo fajla fotografije. Međutim …

Ipak nije sve tako jednostavno. IPTC set informacija se pojavljuje samo kada se fotografije kače u neki facebook album, ali ne i kada se fotografije kače direktno na zid. Jeste malo zbunjujuće, ne razumem zašto su to baš tako odlučili, ali za sada je tako. Jeste, oni tamo svako malo nešto menjaju, možda će i ovo, samo niko ne zna da li će i kada će. Takođe, onaj koji kači fotografije, ove informacije se iz Facebookovog opisa fotografije može ručno izbrisati, ali teško da to može uraditi slučajno.

U svakom slučaju, ja svim fotografija iskreno savetujem da u sklopu obrade fotografija urade i uredno popunjavanje ovih dodatnih informacija koje će biti snimljene sa fotografijom. Opcje ubacivanja u fajl ovih informacija se mogu naći u mnogim programima za obradu fotografija. Za dva najčešća slučaja, IPTC se može uneti:

• U Fotošopu, u File meniju, komanda File Info će otvoriti veoma bogat dijalog boks za pregled, ali i za unošenje mnogih dodatnih podataka. Za slučaj da vas intereduje, veoma detaljna objašnjenja o IPTC standardu i FileInfo meniju imate ovde

• U ACDSee-ju, kada je program u Edit modu, iz View menija opcijom Properties otvorićete na desnoj strani panel i kojem se mogu popuniti IPTC polja.

Najvažnije od tri navedena polja je Copyright Notice u koji bi trebalo da unesete vaše ime kao autora, i po mogućnosti i adresu vašeg sajta, galerije, bloga ili slično. I naravno, kada šaljete fotografije nekome ko će ih verovatno kačiti na Facebook, zamolite ih da ih nakači u neki album, ne direktno na zid.

I da se razumemo, niko ovim popunjavanjem  neće dodatno zaštititi svoje fotografije od namerne krađe, ali imate jedan argument više protiv onih koji rado seru kako bi rado potpisali autora, ali nisu uspeli da nađu ime i kontakt jer ih na Facebooku nema. Ima ih, ako ih autor na vreme unese i snimi u fajl.

Požar s druge strane Dunava

Tek što sam stigao kući i krenuo da razmišljam šta bih da jedem, bacim onako pogled kroz prozor i vidim neki dim, izgleda kao da je tu odmah preko Dunava. U načelu nije redak prizor, ali ovaj je izgledao nekako zlokobnije. Pogledam malo bolje, vidi se da su počeli i plamenovi da se dižu. Šta drugo neko škljoc s prozora, pa još jedan, pa još jedan. Sve vreme, kako se smrkavalo, požar je postajao sve jači.

.

Požar s druge strane Dunava - [iõ] - Dejan Danailov © 2014.

.

Sada već izgleda da se smiruje, nekoliko vatrogasnih kamiona se videlo da prelaze “Pančevac”. Još uvek ne znam tačno šta je gorelo.

.

Dodatak:

Nakon učtivog pitanja, fotografija uredno potpisana (hvala im na ovome) objavljena na vestima B92.

.


Arhive …

Linkovi …

Mesto gde ja kupujem foto opremu:
• Axelfoto

Kolekcija značajnijih fotografskih linkova i novosti:
• Lensfler / Alltop

Jako dobar forum delom posvećen i fotografiji
• Dizajnzona

Flickr …

Dejan Danailov. Get yours at bighugelabs.com

Twitter …

BlogLovin …

Follow on Bloglovin

Gravatar …


Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 111 other followers