Ovaj post je malo sažeta priča sa predavanja održanog na Kikinda WebBiz Forumu koji je prošlog vikenda održan u Kikindi, kao što samo ime kaže, tema je bio Instagram, sa naglaskom kako i koliko može biti koristan u poslovnoj, korporativnoj i promotivnoj primeni.
Odmah na početku moram da podelim s vama lični, ali iskreno smatram objektivna stav da nije više dilema da li je Instagram pobedio, dilema eventualno može biti je koga je sve pobedio. Jeste, pobedio je. Na prvom mestu, pobedio je u tome što je skoro pa postao sinonim za fotografisanje mobilnim telefonom i polako se sprema da pokuša da se pridruži Kalodontu, Imalinu, Eurokremu, Digitronu, Žiletu, Polaroidu, Frižideru i još nekim imenima po kojima znamo sve njima slične proizvode.
Instagram je nešto kao hibridna mešavina fotografske aplikacije za mobilne telefone i društvene mreže sa svojim jedinstvenim pravilima. Nikada nije bio najbolja aplikacija za fotografisanje mobilnim telefonom, nikada nije bio najmasovnija društvena mrežica, jeste jedna od najpopularnijih evolucija fenomena fotografisanja i gledanja fotografija na mobilnim telefonima, istovremeno isupermoderna, a nostalgijom začinjena evolucija nekih interesantnih epizoda iz istorije fotografije.
Iako je Instagram u početku više vezivan neku hipstersku ekipu koja se uvek više diči time čime nešto radi nego šta radi, narastao je, otrgao se nekim početnim stereotipima, izgradio neki svoj specifičan identitet.
Razvoj Instagrama pomalo bajkovito deluje kad se prepriča. Skraćeno prepričano, tamo negde na proleće 2010. u glavama nekih momaka su se desile neke ideje i za samo 2 godine su te ideje narasle u nešto za šta je Facebook odrešio kesu i to je baš odresio. Prvi milion korisnika su nakupili za oko 6 meseci, po zvaničnim informacijama sada ih je oko 130 miliona, predviđa se da će do kraja godine opušteno preći i 150.000.000 korisnika. Znači nije šala.
Malo širi pogled
Prvi korak u nastajanju Instagrama i sličnih aplikacija i celog fenomena fotografisanja mobilnim telefonom je ono vreme kada su mobilni telefoni sve manje bili telefoni, a sve više i nešto drugo. Mobilni telefoni su krenuli redom da penzionišu razne druge sitnice. Prvo budilnike, pa male digitalne imenike, pejdžere, kalendare i planere, digitrone, a krenuli su da osvajaju i e-mail komunikaciju. Onda se neko setio da proba u telefon da montira i kamericu, ali je to u prvo vreme bio više nešto kao dobar fazon da se nađe u specifikaciji, nego što je nečemu služilo
Ključni momenat u kojem je fotografisanje mobilnim telefonom praktično nastalo je pojavljivanje telefona sa kamericama koje u svemu daleko premašuju potrebe komunikacije kao osnovne funkcije uređaja. To više nisu bili stidljivi pokušaji sa kamericama jedva dovoljnoim tek za MMS, čak se dešavalo da vas, kad hoćete da zakačite fotografiju uz MMS, telefon obavesti da je prevelika i da će biti smanjena. Sledili su megapikseli, a nešto malo posle toga čak i autofokus sistemi, iako su u početku više smetali nego koristili, ali su napredovali.
Polako, malo po malo više nije bilo nešto posebno čudno da neko izvadi mobilni telefon da napravi snimak iako je nekima i dalje bilo smešno.
Pravi napredak se desio kada su mobilni telefoni zaista postali multifunkcionalni uređaji, pravi mali računari, koji se u proseku najmanje koriste za telefoniranje. Čak je prema istraživanju O2 mreže iz 2012. godine, telefoniranje tek na petom mestu funkcija za koje se koriste telefoni, iza pretraživanja interneta, praćenja društvenih mreža, igranja i slušanja muzike. Dve najvažnije sitnice od svega u celoj toj priči su napredne opcije umrežavanja i pristupa internetu i društvenim mrežama i operativni sistemi koji su pokrenuli masovni razvoj aplikacija. Put je najzad bio otvoren, trka je počela.
Već pomenuto, Instagram je na neki način hibrid nastao ukrštanjem foto aplikacije za mobilne telefone i društvene breže sa nekim svojim pravilima.
Kao društvena mreža, mnogo liči na Twitter. Ista je forma korisničkih imena i često se dešava da ljudi imaju ista korisnička imena na Twitteru ui na Instagramu. Takođe, Instagram je prihvatio i “hashtag” koncept sa tarabicom koji korisnicima daje mogućnost da svakoj fotografiji dodele neke ključne reči, žargonom rečeno da ih taguju.
Specifičnost je što je svaki post na Instagramu obavezno fotografija ili, u novije vreme, kratak video klip, obavezno kvadratnog fotmata. Kao mreža je u startu bio namenjen isključivo korisnicima mobilnih telefona. I dalje je jedini način da otvorite nalog na Instagramu, taj da instalirate zvaničnu aplikaciju, koju efikasno možete koristiti tek kada nakon instaliranja otvorite svoj nalog. Kada imate otvoren nalog, možete kroz neke OnLine servise na računaru ulogovani da prostupite mreži, čitate i ostavljate komentare, ali je kačenje fotografija u galeriju i dalje moguće samo kroz pomenutu aplikaciju. Zvanična aplikacija trenutno postoji samo za iPhone i Android mobilne telefone, šuška se o skoroj najavi verzija za WindowsMobile, čak i za Blackberry.
Osim što vam omogućava da kačite svoje fotkice, Instagram aplikacija vam omogućava i da ih snimite, dodatno kadrirate i obrađujete kroz jedan od (za sada) 19 unapred definisanih efekata koji se u Instagramu zovu filteri. Baš ti Instagram filteri su jedna tema oko su mnoga koplja izlomljena i još će mnoga, ali o tome malo kasnije. Aplikacija takođe dopušta da kroz nju šerujete i fotografije snimljene kroz neku drugu aplikaciju ili bilo koju slilku sa vašeg telefona, pravilima nije ograničeno da se na Instagram mogu kačiti samo telefonom snimljene fotografije. Jedna uobičajena stvarčica koju društvene mreže inače imaju, a Instagram nema su privatne direktne poruke, sva komunikacija na instagramu je otvorena.
Ono što je danas Instagram, mene neodoljivo podseća na dva interesantna poglavlja iz istorije fotografije.
Po nekim osobinama, Instagram dosta podseća na staru instant fotografiju, poznatiiju kao Polaroid. Instant fotografija je od samog početka bila nešto kao magija i jako brzo je našla široku profesionalnu upotrebu, ali je malo po malo uskoro postalai umetnička alatka. Instant fotografija nije bila posebna samo po tome što je brzo bila gotova. Suprotno od dotadašnje fotografije koja se formirala kao reproduktivna umetnost, sa jednim originalnim uzorkom iz kojeg daljim procesom nastaje veliki broj manje ili više identičnih kopija, činjenicom da je uvek bila jedan jedini primerak koji je istovremeno original, izdigla se na nivo egzotike. Za razliku od toga, fotografija snimljena mobilnim telefonom i momentalno šerovanaje bukvalno instant fotografija. Momentalno gotova i spremna za serviranje svima.
Evolucija imidža Polaroida od “magije” do egzotike. Levo je naslovna strana Life magazina s početka 70-ih, desno novinski oglas desetak godina kasnije
Izraz Toy Camera na lager listama trgovina je igračka, ali u svetu fotografije predstavlja nešto kao pokret koji se pojavio kao otpor nekim kruto disciplinovanim pravilima koja su važila u nekim delovima profesionalne fotografske filozofije. Ovaj pokret je okupio fotografe koji su pre svega smatrali da je sadržaj uvek važniji od tehničkog kvaliteta fotografije. Takođe i da ako nešto što radite nije istovremeno i dobro zezanje ili makar zabavno, nešto radite pogrešno. Ovo drugo, bar po mom mišljenju, jejedini pravi način upotrebe Instagrama.
Najpoznatiji “Toy Camera” predstavnici, s leva na desno: Holga, Diana, Action Sampler i Lomo
Dve omiljene teme dežurnih kritičara Instagrama su njegovi čuveni filteri i stereotipi o čestim, navodno jedinim, motivima. Priču o filterima čak možemo da prihvatimo kao umereno opravdanu. Realno, ima ih par skoro neupotrebljivih, ali ima ih i korisnih, a na sve to fotografije se mogu šerovati i neobrađene. Većina efekata koji se postižu filterima, nastavlja se na Toy Camera priču i potvrđuje da ljudi ponekad vole da vide greške, makar i bile veštačke kao što su te obrade.
Što se tiče priče o motivima na fotografijama, postoje šegačenja o tome kako je Instagram pun snimaka na kojima se samo vidi šta je ko jeo, obuo i kako ko izgleda u kupatilu. Ovo je tek potpuno bez smisla. Osim što je Instagram daleko šira priča, svi ovi pomenuti stereotipni motivi su postojali i ranije. Instagram je samo dao ljudima lakši način da to podele jedni sa drugima.
Na ove tri fotografijice možete videti šta ja ponekad jedem, šta ponekad obujem i kako ponekad izgledam u ogledalu kupatila
Mala instant fotografija u savremenom okruženju.
Svi znamo za frazu da fotografija vredi kao hiljadu reči i to je tačno, ali samo ponekad. Vešto snimljena, dobro odabrana i u pravom kontekstu upotrebljena može ponekad i više, ali činjenica je da najčešće ipak nije tako. Instagram je mesto gde takve fotografije skoro i da ne postoje i za to postoji nekoliko razloga.
Za početak, znate li koliko je hiljadu reči?
Nekim standardnim fontom, slovima umerene veličine, sa normalnim proredom, to izađe između dve i dve i po strane, neki računaju i do tri, ali neka bude samo dve. Kada ste poslednji put videli neku fotografiju koja vam je na prvi pogled ispričala priču od dve strane teksta. Pogotovo što ovde pričamo o malim fotografijama. Onoliko malim koliko su veliki vaši telefoni, te fotografije svoju priču pričaju tolike.
Zaboravite na priče od hiljadu reči, one postoje negde drugde.
Dve osnovne osobine Instagrama kao savremene male instant fotografije su ogroman kvantitet i sitna dimenzija.
U današnje vreme se svakoga dana snimi više fotografije nego u celih prvih 100 godina od pronalaska fotografije. Da dobro ste pročitali. Ogroman broj tih fotografija su baš male digitalne fotografije koje su već par desetina sekundi, par minuta ili u drastičnijim slučajevima par sati nakon snimanja dostupne svima. Svi mogu da ih vide, mogu i da ih komentarišu i/ili “lajkuju” i to odmah, eventualno uskoro. Kako vreme ide, nadolaze nove i nove fotkice koje treba pogledati, lajkovati, možda i prokomentarisati. Na tom ringišpilu prekjuče se računa u davno.
Sa druge strane imamo jedan pomalo surov ograničavajući faktor, a to je dimenzija. Te fotografije su male. Male su i kad ih gledamo na monitoru, a masovno se gledaju baš na mobilnim telefonima čiji su displeji ozbiljno manji od monitora. Na tako sitnom prostoru nema mesta za brojne fine detalje, u tolišno sabijeni se jednostavno ne vide. U takvoj formi najbolje prolaze fotografije sa jednim, eventualno nekoliko važnih detalja, uglavnom krupno grupisanih centralno.
Kako god se okrene, priča od daleko manje nego pomenutih hiljadu reči. Literarnim jezikom rečeno, dobre instagram fotografije nisu novele nego su kratke priče, a najbolje ako su aforizmi.
Instagram kao jedna od društvenih mreža u poslovnoj, korporativnoj, promotivnoj primeni
Tu smo gde smo, Instagram je tu i takav je kakav je. Da razradimo malo temu o mogućim primenama, šta može i šta ne može.
Za početak, da li je neophodan, da li je nezamenljiv? Nije ni jedno ni drugo. U okruženju u kojem, budimo iskreni, Facebook i Twitter caruju, Instagram nije nešto što bi se moglo preporučiti kao glavni kanal OnLine komunikacije. Facebook je veoma narastao u okruženje sa veoma širokom primenom, ima ogroman broj korisnika i posebne opcije za poslovnu primenu, kako za korporativnu promociju, tako i za oglašavanje. Twitter sa svoje strane pruža mogućnosti veoma brze i koncizne komunikacije sa klijentima, posebno onima sa pitanjima ili problemima.
Da li je greška ako se neka poslovna OnLine komunikacija osloni samo na korporativni sajt, Facebook i Twitter, ili samo na Facebook? Naravno da nije, ali to što nešto nije greška ne mora obavezno da znači i da je najbolja opcije. Prednost nekih manjih mreža leži baš u njihovoj specijalizovanosti. GooglePlus možda nije preterano popularan, ali postoji deo korisnika kojima je taj oblik mreže elegantniji i draži za upoterbu od Facebooka. Korporativni blog i/ili newsletter je odličan način da se zainteresovali lako i brzo upozbnaju sa svim važnim novostima. Kroz FourSquare se priča jako vezuje za samu lokaciju, što je pogotovo korisno ako pričamo o mestu prodaje. YouTube je bio i ostao najrasprostranjeniji način OnLine organizovanja video klipova koje je lako šerovati i/ili ugraditi u neku veb stranu. Pinterest je realno odlično okruženje namenjeno prvenstveno šerovanju, ali je koristan i kao mali podsetnik ideja i inspiracija. Linkedin mnogi zanemaruju, iako je u pitanju društvena mreža namenjena pre svega poslovnim vezama. Imajte na umu da je ovih nekoliko samo nekoliko najpopularnijih od nebrojeno mnogo, a spisak raste svaki dan.
Ima li u toj priči mesta za Instagram? Ja bih rekao da ima. Jak vizuelni naglasak je veoma upotrebljiv u prezentaciji proizvoda, ali i prodajnog okruženja, dobre atmosfere, važnih događaja koji su se desili ili će se tek desiti. Osim osnovne vizuelne poruke, svakoj fotografiji ili slici može biti dodeljena i geolokacija. Konceptom Instagram u startu privlači posetioce na interakciju i olakšano im je da se uključe u priču svojim radovima.
Jedan od nedostataka same aplikacije je nedostatak mogućnosti praćenja i analize postignutih rezultata. Srećom, postoji nekoliko OnLine servisa pomoću kojih se instagram može pratiti i sa račinara, a neke od njih imaju i dobro urađene statistike. Tu bih kao veoma koristan i jednostavan za upotrebu pomenuo Statigram
Neka osnovna pravila za poslovnu, korporativnu, promotivnu upotrebu Instagrama bi bila:
Budite aktivni u kontinuitetu, ali ne preterujte. Nekoliko fotografija dnevno je super, nekoliko desetina možda i nije najbolji izbor, jedna do dve svakih dve do tri nedelje skoro da i nema smisla.
Budite aktuelni. Nove stvari, nove cene, specijalne ponude su odlični motivi i prilike za dobar OnLine odziv i pozitivne reakcije.
Redovno šerujte Instagram fotografije kroz celo svoje OnLine okruženje, gde god ste aktivni. U prvom krugu opcija šerovanja iz same aplikacije su Twitter, Facebook, Foursquare, Tumblr i Flickr.
Koristite sve fotografije i ne samo fotografije. Pored fotografija snimljenih mobilnim telefonom, sasvim je OK da podelite i dobre, kvalitetnijom opremom snimljene fotografije i posebno pripremljene slajdove
Snimajte mnogo, kačite odabrano. Koristite kvantitet i ozbiljnu selekciju da bi dobili što bolji kvalitet.
Ako tek otvarate Instagram nalog, sačekajte malo sa širenjem priče o tome. Dopustite sebi neko vreme da posetioce ne dočeka skloro pa prazan album sa samo jednom ili par fotografija.
Odvojite vreme i potrebne resurse. Dobra OnLine komunikacija ne nastaje sama od sebe spontano. Super je ako izgleda da je spontana, ali je super ako je istovremeno dobro organizovana i osmišljena.
Primeri korporativne i promotivne primene
Pošto se Instagram već lepo pozicionirao kao sve brojnija društvena mreža, nije trebalo dugo da prođe da ga i neka ozbiljna imena primete kao još jedan mogući kanal za komunikaciju sa nekim svojim ciljnim grupama, klijentima, kupcima, navijačima, obožavaocima.
Po nekim analizama, prvo su se pojavili zvanični nalozi slavnih faca koje Instagram da podrže i uvećaju svoju slavu, potom su se pojavili nalozi raznih modnih kuća i restorana, velikih i malih prodavnica, kulturnih ustanova, sportskih klubova, velikih brendova i sitnih zanatlija. Sada skoro da nema poslovne oblasti iz koje ne postoji bar neki slučaj.
Kao neke interesantne primere pomenio bih:
Iz nekog razloga počinjemo iz kujne, poznatim imenom Džejmi Oliver (Jamie Oliver). Veoma opušten album, ima i priče o hrani, ali mnogo više “gde sam i šta radim” momenata.
Poznate face sa TV-a, matori i mlađi Pol Tatl (Paul Teutul Sr. and Paul Teutul Jr.) i njegove ekipe što prave čudne motocikle Orange County Choppers i Paul Jr. Designs. Ne baš redovno održavani albumi, premalo aktivnosti u oba slučaja.
Komodo restoran iz Njujorka, jedan od najinteresantnijih primera posebne Instagram hashtag kampanje. Kreiranjem posebnoh haštaga i pozovanjem gostiju koji vole da fotografišu svoje porcije da ih taguju sa #comodomenu nastala je pogolema zbirka fotografija njihovih specijaliteta. Pogledajte video o kampanji.
Prodavnica i servis bicikala i opreme The Hub HQ. Uz fotografije, tu sui kolaži i redovno nove specijalne ponude u obliku dizajniranih slajdova.
Instagram album humanitarne organizacija vidno izražene veroispovesti Rise Apparel je interesantan primer albuma bez i jedne fotografije, sve su dizajnirane poruke.
Domaći primeri
Zla-zla shop jerodavnica sitnica namenjenih poklonicima jedne određene vrste hedonizma. Odličan domaći primer kvalitetno i redovno održavanog instagram albuma.
Instagram nalog profesionalnog fotografa Predraga Vučkovića.
Dom omladine Beograd je odličan primer kako kulturna ustanova može imati redovno održavan album u kojem se smenjuju (prepoznatljivo obllikovane) najave budućih i fotografije sa prošlih dešavanja.
Domaća hashtag kampanja. Fotografskom kolektivu BelgradeRAW je ove godine dodeljeno uredništvo programom AtrGet galerije i oni su u sklopu svog sajta imaju posebnu stranu na kojoj se automatski pojavljuju Instagram fotografije tagovane sa #RawSeason.
Za slučaj da vas interesuje više
Tekst o tagovima i tagovanju na Instagramu
Sugestije i ideje za poslovnu primenu Instagrama
.
Za kraj, na SlideShare nakačena prezentacija korišćena tokom predavanja
… i neka moja razmišljanja o mobilnim telefonima kao fotoaparatičćima, u jesen 2010.
.
Lensfler 
6 comments