Exit MMXI … nastavak priče u nastavcima

… nastavak ODAVDE …

.

petak, 18:47

Danas na tvrđavu idem ranije, već se spremam.

Inače u prošlom postu pomenuti Nublu je jedno baš fino mestašce u sred Novog Sada. Na prvi pogled knjižara, na drugi pogled kao da je kafić i izgleda ima baštu sa malo čudnim stolovima. Na treći pogled se vidi mesto gde vreme teče nešto sporije i mace dremaju gde im drago. I imaju wireless 🙂

.

.

.

subota, 02:11

Ranije gore, ranije dole

… laku noć …

.

subota, 12:02 … uz kafu koja je kao jutarnja

Juče je na tvrđavi bio dan pun afričkih muzičkih začina i prvih redova. Dobro je da sam danas krenuo ranije.

Dan su započeli Amadou & Mariam na “mejnu”. Ćaknuti smisao za humor onog nekog odozgo je ovom slepom bračnom paru podario početak nastupa baš u momentu kada je zalazeće sunce tuklo preko čistine pravo na binu. Naravno da im nije smetalo, a nije ni meni. Bilo dovoljno svetla za poneki snimak dok im se ritam nije zaleteo. Posle toga je postojala samo muzika.

.

.

.

.

U nameri da na “fjužn” stignem na vreme stigao sam i da odslušam dobrih 10-ak minuta nastupa Irie FM, sačekam da se gužva malo raziđe i budem u prvom redu za redovno sjajni Veliki prezir. Hvala ekipi njihovih glasnih fanova na džabe pivu 🙂

.

.

.

To što sam ostao tu posle njihovog nastupa ipak nema toliko veze sa njima koliko opet sa Afrikom. Femi Kuti, čuveni sin čuvenog oca. Slušao sam ga i kad je bio na Tašu pre onoliko godina, kada je retko ko u publici primetio da je na momente padala kiša. Opet je bio sjajan. U stvari mora se reći bili su sjajni, pošto je na bini bila dvocifrena ekipa sa mnogo duvača i udaraljki i tri bucmaste tamnopute koje su svojim plesom daleko više nego pratećim vokalima obeležime ovaj fenomenalni šou.

.

.

.

Posle toga su me noge bolno podsetile koliko im ne prija toliko skakanja za jedan dan pa sam ostatak večeri proveo uglavnom opuštenije.

.

nedelja, 03:40

Danas gore bilo ljudi koliko juče i prekjuče zajedno, a možda i našto sitno preko toga. Mnogo bila gužva, svuda.

.

nedelja, 16:05 … pripreme za poslednji dan …

Sinoć su Jinx opet sjajno svirali, ali su svirali kraće od Darkwooda. Ne kapiram kome je to na pamet pala ta fenomenalna ideja da u program stavlja nastupe od 35 minuta. Vrhunski antigenijalno.

Vreme do nastupa prvog nosioca LineUp-a, sam spucao tu iza na kao posebnom mestu pod imenom “Jack Daniles Experience Backstage” gde sam za pamćenje ključnog detalja iz trominutnog 3D filma dobio tesnu majicu, a pošto mi je tesna dao sam je Vesni.

Jamiroquai su počeli knap na vreme pred ukupno (odokativno) 119% popunjenosti kapaciteta prostora za publiku. Nastup vrhunski bez zezanja, od basa treperi kosa na glavi, animacije u dnu bine velike ko odbojkaški teren, možda i veće.  Bilo je vrelo. Pola sata nakon početka sam se izmakao malo dalje gde je bilo kiseonika. Ne bi me čudilo da čujem da je tamo na par metara od stejdža (gde sam bio na početku koncerta) neko do kraja koncerta pao u nesvest.

Za to vreme na jednom drugom, značajno manjem mestu su nastup počeli Jarboli. Početak sam propustio, ali sam ipak stigao. Bravo za mene 🙂

Večeras je gore prvi nosilac sa moje liste. Da, Nick Cave. Nadam se da ću stići i da ispratim Partibrejkerse i da ću izdržati da sačekam Lajbach …

Fotke od sinoć i večeras u nekom postu kasnije …